Обилазак изложбе „Београдско сајмиште – повратак у будућност“

У сарадњи са Архитектонским факултетом у Београду и Музејом града Београда, Завод за заштиту споменика културе града Београда је са представницима председника Комисије за утврђивање програмских садржаја и давања предлога модела управљања Меморијалним комплексом на „Старом београдском сајмишту“ господина Јована Ћулибрка и  представницима града Београда у четвртак, 15. јуна 2017. године посетио изложбу „Београдско сајмиште – повратак у будућност“ у Конаку кнегиње Љубице. Кроз изложбу, која представља завршницу пројекта студената мастер студија Архитектонског факултета у Београду водили су, образложили њен концепт и циљ, аутори пројекта проф. др Зоран Ђукановић са Департмана за урбанизам Архитектонског факултета у Београду и МА Ангелина Банковић, кустос Музеја града Београда. Као један од пројеката који указују на значај, вредности и историјску слојевитост првог урбанизованог простора на левој обали Саве, садржински слојевита са мултидисциплинарним приступом теми и новим освртом на друштвени и културолошки контекст, изложба значајно доприноси новим сазнањима о споменику културе Старо сајмиште – Логор Гестапоа.

3. _DSC0050

2. _DSC0031

1. _DSC0046 NASLOVNA

Министарство за културу и информисање и Завод потписали Уговор о пројекту реконструкције Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“

Дана 7.јуна 2017. године министар за културу и информисање у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић и в.д. директора Завода за заштиту споменика културе града Београда-установе културе од националног значаја Оливера Вучковић потписали су, у присуству градског менаџера Горана Весића, Уговор о изради техничке документације за добијање одговарајућег решења за извођење радова на реконструкцији, ревитализацији, санацији и адаптацији Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“, Мали Калемегдан бр.1.

DSC_0008

Министарство за културу и информисање обезбедило је средства за израду пројекта, а након израде пројектне документације, током наредне године, приступиће се радовима на реконструкцији и санацији павиљона. Обнова би требало да буде завршена до 23. децембра 2018. године.

f

Министар Владан Вукосављевић је подсетио да је реконструкција ентеријера последњи пут вршена 1975. године, нагласивши да ће обезбeђивање средстава, а потом и расписивање конкурса за реконструкцију, омогућити да се уметничком павиљону врати стари сјај.

Градски менаџер Горан Весић истакао је да је израда пројекта за реконструкцију уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“ значајан корак за први галеријски простор Београда, који вапи за обновом.

В.д. директора Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић захвалила се Министарству за културу и информисање и министру Владану Вукосављевићу јер су умели да препознају Завод као релевантну институцију која може да преузме на себе одговорност израде техничке документације за реконструкцију, ревитализацију, санацију и адаптацију споменика културе као што је Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“.

IMG_0437

Уметнички павиљон на Малом Калемегдану подигло је 1928. године Удружење пријатеља уметности у Београду, према пројекту архитекте Бранислава Којића. Сажимањем више функција у јединствену архитектонску целину, која је обухватала сликарске сале, изложбену и концертну дворану, Којић је задовољио потребе савременог изложбеног простора. Упечатљив детаљ уређења ентеријера предствља фреска са алегоријским композицијама разних грана уметности на плафону вестибила, рад Живорада Настасијевића, као и витраж са представом Уметности изнад главног улаза, рад Васе Поморишца.

Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, утврђен је за културно добро (Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 68/3 од 22.2.1973.)

Сарадња Завода и Центра за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју

Презентовањем пројекта „Наслеђе за децу“ успостављена је успешна сарадња са Центром за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, Дневним боравком Стари град.  Предавање је одржала Ана Сибиновић, етнолог конзерватор у  сарадњи са Слађаном Милојевић документаристом Завода, дана 05.06.2017. године у просторијама Дневног боравка на адреси Кнеза Милоша бр.4.

3

Подударност делатности Завода и програма који спроводи Центар: обиласци појединих делова града Београда у којима се налази велики број споменика културе је била добра основа и прилика да се корисници Боравка упознају са изузетно богатим и разноврсним споменичким фондом  на територији нашег града.

2

Корисници су показали изузетно интересовање за ову тему, веома су активно учествовали у разговору, постављали питања и говорили о споменицима и установама културе које су обишли. Договорено је да корисници посете Завод за заштиту споменика културе града Београда, да прошетају Калемегданским парком и обнове знање које су на предавњу стекли о Споменику Победник, Београдској тврђави и јавним споменицима.

1

Представници ETH Zurich и Архитектонског факултета у Београду у посети Заводу

Завод за заштиту споменика културе града Београда 2. јуна 2017. године посетили су  декан Архитектонског факултета проф. Владан Ђокић и предавачи са ЕТХ факултета из Цириха, проф. Алфредом Брилембург и Харис Пиплаш. Архитектонски факултет Универзитета у Београду организовао је радионицу Designing Housing and City Transformations – Novi Beograd у оквиру међународног истраживачког пројекта под називом „Smart and creative cities for knowledge-based societies“, финансираног од стране Swiss National Science Foundation – SNSF. Повод посете Заводу био је упознавање са делатношћу и радом Завода са посебним освртом на архитектонски развој, значај и заштиту Централне зоне Новог Београда, приобалне зоне и појединачне објекте на Новом Београду о чему су говориле историчарке уметности Александра Дабижић и Ивана Весковић. Акценат је стављен на архитектонско-урбанистичке и просторне вредности Новог Београда, које творе јединствени урбани и културни пејзаж престонице. Гости су упознати са студијом истраживањa Централне зоне Новог Београда која представља окосницу значајног урбанистичког концепта простора који се налази под претходном заштитом. Представљени су и панои вреднованих блокова 1 и 2, дипл. сниматеља слике Снежане Неговановић, који су били део поставке овогодишњег Салона архитектуре у Музеју примењене уметности у Београду.

bgd

Блок 21 Централна зона Новог Београда

Почели радови на чесми Мехмед паше Соколовића и Турбету Дамад Али паше

Београд, 30. мај 2017. године – Почели радови на реконструкцији, рестаурацији и презентацији чесме Мехмед паше Соколовића и на реконструкцији и рестаурацији Турбета Дамад Али паше

На Београдској тврђави 29. маја 2017. започети су радови на реконструкцији, рестаурацији и презентацији чесме Мехмед паше Соколовића и на реконструкцији и рестаурацији Турбета Дамад Али паше. Инвеститор радова је Град Београд. Завод за заштиту споменика културе града Београда-установа културе од националног значаја у сарадњи са ТИКА-ом (Турском агенцијом за међународни развој и сарадњу-Канцеларијом за координацију програма у Београду) и пројектантском кућом из Републике Турске „Ekol mimarlik“ израдио је пројекте по којима се изводе радови. Пројекте и извођење радова финансира ТИКА. Одговорни пројектанти испред Завода су архитекте конзерватори Невенка Новаковић и Ивана Филиповић Јорк. Сарадња је започела на иницијативу Његове Екселенције господина Мехмета Кемала Бозаја (Mehmet Kemal Bozay), претходног амбасадора Републике Турске у Србији, током 2015. године, а настављена са садашњеим амбасадром Републике Турске у Србији Његовом екселенцијом Танжу Бигличем (Tanju Bilgic).

Чесма Мехмед паше Соколовића налази се у Горњем граду Београдске тврђаве која је утврђена за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију и смештена је непосредно уз остатке Унутрашњег утврђења, поред калдрмисане стазе која води кроз Дефтердареву капију на Доњи град Београдске тврђаве.

Током протеклог времена чесма је претрпела одређене измене, како на фасадама тако и на крову, а мењао се и изглед простора око чесме. До 1938. године чесма је била скоро потпуно затрпана и ван функције, и тада су изведени први конзерваторски радови на њој. У току 1960. године извршени су додатни конзерваторски радови.

Приликом археолошких ископавања обављених 1979. године откривена је СЗ фасада на којој су у потпуности сачуване украсне камене плоче. Том приликом је откривено и камено корито за воду. Међутим, трећа страна чесме није презентована већ поново затрпана.

Како је за потребе израде Пројекта било потребно утврдити стање лица зидова и бедема који су се налазили испод земље приступило се истраживачким радовима и отворене су четири архитектонске сонде. Истраживачки радови обављени су током октобра 2015. године. Отварање ових сонди које је финансирала ТИКА пружило је потребне информације и омогућило дефинисање начина рестаурације и презентације чесме и пеостора око чесме.

Предметним радовима ће чесма бити презентована на адекватан начин која завређује као један од малобројних очуваних објеката из турског периода који је задржао своју примарну функцију. Презентација ће омогућити сагледавање објекта чесме у целини, као и околних објеката и делова фортификација који дефинишу овај простор (Дефтердареве капије, Корнаровог бедема).

Предвиђено је да радови на реконструкцији Чесме Мехмед паше Соколовића и Дамад Али пашиног турбета трају до 06.10.2017. године.

Прослава дана Завода за заштиту споменика културе града Београда

Дан Завода за заштиту споменика културе града Београда је поред радног дела уприличеног 26.5.2017. године, прослављен и свечано 29.5.2017. године.

_DSC0031

Бројним званицама из Скупштине Града Београда, колегама, сарадницима, бившим директорима и пензионерима Завода, најпре се обратила в.д. директора Завода Оливера Вучковић истакавши да није велики број институција у земљи које могу да се похвале овако дугим трајањем и преданим радом на очувању културног наслеђа. За 57 година испод огромног броја истраживања, студија, пројеката, изведених објеката и радова, потписане су десетине имена стручњака и научника и заслуга је свих који су радили и раде у Заводу то што данас можемо да будемо поносни на успехе своје куће. Захвалност иде и Скупштини града на сталној подршци и обезбеђивању начина и инструмената за очување културног наслеђа.

_DSC0036

Градски менаџер Горан Весић поздравио је присутне и честитао Заводу годишњицу. Уз речи похвале за досадашње резултате, градски менаџер је изразио спремност Скупштине града да подржи програме Завода за заштиту споменика културе града Београда и настави тренд добре сарадње.

_DSC0060

Радни састанак поводом обележавања дана Завода за заштиту споменика културе града Београда

Поводом обележавања 57 година од оснивања Завода за заштиту споменика културе града Београда у петак 26. маја 2017. године у сали Завода одржан је радни састанак руководилаца службе заштите непокретног културног наслеђа на подручју Србије и представника респектабилних струковних удружења из цивилног сектора. Госте је поздравила в.д. директора Завода Оливера Вучковић и исказала потребу за блиском сарадњом и умрежавањем свих стручњака који заједничким снагама раде на очувању баштине.

_DSC0034

Представљени су актуелни пројекти Завода за заштиту споменика културе града Београда: рестаурација београдских фасада (архитекта Љиљана Конта), поплочавање просторно културно-историјских целина на примеру Косанчићевог венца (архитекта Раде Мрљеш), као и надзор над извођењем радова на културним добрима – Народним музејом (архитекта Александра Шевић) и Музејом савремене уметности савремене уметности (архитекта Светлана Марковић).

_DSC0071

У разговору након презентација размењена су мишљења и ставови о стању у области заштите непокретних културних добара, али је указано и на проблеме и могуће правце будућег деловања. После радног дела уследио је заједнички обилазак најзначајнијег споменика културе Београда – Београдске тврђаве и том приликом су представљени пројекти обележавање споменика културе QR кодом (историчар уметности Ивана Весковић) , који је започет 2015. године заједно са Факултетом организационих наука (ФОН) и Викимедијом Србија, као и обележавање објеката и споменика на простору Београдске тврђаве и парка Калемегдан (архитекта Невенка Новаковић) који је Завод урадио у сарадњи са Јавним предузећем „Београдска тврђава“.

_DSC0035

Састанку су присуствовали представници Републичког завода за заштиту споменика културе, Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица, Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево, Завода за заштиту споменика културе Ниш, Завода за заштиту споменика културе Ваљево, Завода за заштиту споменика културе Крагујевац, Завода за заштиту споменика културе у Панчеву, Друштва конзерватора Србије, Друштва архитеката Београда, Do.Co.Mo.Mo. Србија, Београдске тврђаве.

 

 

„БеоГрадска КулТура – Бео Кул Градска Тура“

У суботу 20. маја 2017. године одржана је завршница пројекта „БеоГрадска КулТура – Бео Кул Градска Тура“ Завода за заштиту споменика културе града Београда. Догађај је најавила и окупљене поздравила в.д. директора Завода Оливера Вучковић. Током шетње „Дунавском падином“ наши суграђани су имали прилике да чују предавања београдских средњошколаца на тему бројних споменика културе који се налазе на овом простору. Ученици Прве београдске гимнаизије, Девете гимназије „Михаило Петровић Алас“, Тринаесте београдске гимназије, Архитектонске – техничке школе, Четрнаесте београдске гимназије и Школе за дизајн говорили су о Античком Сингидунуму, споменицима Јосифу Панчићу и Доситеју Обрадовићу, Подручју око Доситејевог лицеја са најстаријим објектима у овом старом градском амбијенту, сакралном и профаном наслеђу турске културе, згради Реалке, Аеро клуба, Етнографског музеја и Народног позоришта, као и о бројним градским кућама које су сачуване на дунавској падини, а чији су становници били угледни интелектуалци, уметници и политичари свог времена. Предавања су била истовремено научно утемељена и изузетно занимљива.

01 02 04

Овом заједничком шетњом завршен је четврти по реду циклус едукације младих који воде виши стручни сарадници Завода за заштиту споменика кутлуре града Београда, Ксенија Ћирић и Бојана Ибрајтер Газибара, историчарке уметности. Још једна генерација ђака развила је свест о значају непокретне културе баштине, о њеним културним, историјским, архитектонским и другим вредностима.

 

Нела Мићовић

археолог-конзерватор, виши стручни сарадник

Година рођења: 1969.
Образовање: дипломирани археолог

Рођена у Краљеву 18. септембра 1969. године, где је завршила основну и средњу школу. Филозофски факултет у Београду на групи за археологију завршила је са просеком 9,50 и стекла звање дипломираног археолога.

Од 2002. године запослена је у Заводу за заштиту споменика културе града Београда на пословима археолога-конзерватора, где је и стекла звање вишег стручног сарадника.

Бави се истраживањем, заштитом, конзервацијом и презентацијом археолошких локалитета на подручју Београда. Учествовала је у археолошким истраживањима Манастира Тресије на Космају, била је руководилац вишемесечних археолошких истраживања током изградње подземне гараже на простору испред Скупштине града, била је ангажовна на пројектима археолошких истраживања локалитета „Три листа дувана“, „Окретница у Рајићевој“ и „Блок између улица Цинцар Јанка и Узун Миркове“. Резултате ових истраживања објавила је у стручним часописима „Наслеђе“ и „Археолошки преглед“.  Године 2010. покренула је Пројекат презентације покретних археолошких налаза у подземној гаражи, на месту њиховог проналаска. У марту 2011. године Пројекат је реализован и изложбена поставка римских налаза у савременом простору заживела је у Београду.

У свом стучном раду посебну пажњу посвећује презентацији непокретних културних добара и археолошких локалитета са територија градских општина. Учесник је бројних телевизијских емисија које имају за циљ популаризацију културног наслеђа Београда. Члан је домаћих и међународних удружења која се баве очувањем споменика културе и археолошких налазишта, од којих су јавности најпознатија Друштво конзерватора Србије и ICOMOS (међународни савет за споменике и споменичке целине и саветодавно тело Унеска).

Ангажована је на међународном пројекту „Дунавски лимес“ који има за циљ истраживање археолошких локалитета дуж тока Дунава кроз Србију и њихово стављање на Прелиминарну листу Унеска.

Од 2013. до 2014. године вршилац дужности директора Завода за заштиту споменика културе града Београда, а затим именована за директора Завода до 20.04.2017. године.

Говори енглески и руски.

Оливера Вучковић

в. д. директора

Година и место рођења: 1969, Београд

Образовање: Филозофски факултет Универзитета у Београду, дипломирани историчар

Радно искуство:

1994–1995.  радила као професор разредне наставе за предмет историја;
2002–2017. радила у Јавном предузећу за обављање делатности од општег интереса за град Београд „Београдска тврђаваˮ / ЈП „Београдска тврђаваˮ, на пословима сарадника за програмску делатност, руководиоца Одељења за продукцију уметничке делатности и руководиоца Службе за програмску делатност;
2004–2012. била члан Надзорног и Управног одбора ЈП „Београдска тврђаваˮ у неколико мандата;

Радне активности:

  • истраживање и прикупљање података и информација у области заштите културних добара;
  • руководилац пројеката ЈП „Београдска тврђаваˮ у области заштите културних добара (Реконструкције и ревитализације Сахат капије, Пројекат израде пешачке пасареле на Београдској тврђави, Пројекат Великих степеница);
  • аутор и вођа Пројекта обележавања споменика на Београдској тврђави и парку Калемегдан;
  • руководилац тима ЈП „Београдска тврђаваˮ за израду Пројекта ревитализације Ташмајданске пећине;
  • презентација културноисторијског и споменичког наслеђа у оквиру археолошко-историјских тура на Београдској тврђави и парку Калемегдан;
  • организатор преко 120 изложби из области визуелне савремене уметности, мултимедија и изложби у области културног наслеђа;
  • аутор више од 10 изложби из области културноисторијског и природног наслеђа;
  • аутор изложбе „Дунав – уметник, путник, сведокˮ у Културном центру Србије у Паризу, 2015. године и Европском парламенту у Бриселу, 2016. године;
  • учесник у раду Сeкциja тврђaвa и oстaтaкa утврђeних грaдoвa у Србиjи;
  • члан организационог одбора манифестације Дани Београда и Дани европске баштине;
  • аутор и организатор програма у оквиру манифестација: Ноћ музеја, Дани Београда и Дани европске баштине;
  • аутор текстова у јавним медијима и каталозима;
  • аутор текста за публикацију „Београдска тврђава и градско пољеˮ и текстова за веб-сајт ЈП „Београдска тврђаваˮ;
  • аутор и организатор едукативних програма и радионица за децу;
  • аутор и организатор програма у оквиру пројеката рада са децом ометеном у развоју;
  • реализатор манифестација и програма  у сарадњи са амбасадама у Србији;
  • аутор и реализатор програма са факултетима универзитета у Београду и Новом Саду (Факултетом ликовних уметности, Факултет примењених уметности, Архитектонски факултет);
  • вођа тима ЈП „Београдска тврђаваˮ који је добио Сребрну медаљу Универзитета уметности у Београду за значајан и креативан допринос развоју Факултета примењених уметности у Београду;
  • учесник и предавач на радионицама из области заштите културних добара и едукације;
  • водитељ и модератор програма и манифестација из области културе.