Дом штампе у Београду утврђен за културно добро

На седници Владе Србије одржаној 08.08.2019. године, а на предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда, зграда Дома штампе у Београду је утврђена за културно добро. Подигнута је 1958-61. године према пројекту архитекте Ратомира Богојевића и обликована у духу савремене архитектуре. У време грађења Дом штампе је представљао новину у области моделовања пословних објеката код нас. По свом урбанистичком положају и ликовној структурацији представља најзначајнији послератни допринос уобличењу Трга републике и заокружује ансамбл репрезентативних градских палата са којима чини визуелно и естетско јединство. У историографији српске послератне архитектуре Дом штампе је сврстан међу дела аутентичних архитектонских вредности, која ће снажно покренути токове архитектуре и прву афирмацију српске архитектуре у ширим размерама.

naslovna

_DSC0002

fasada sa trga Republike

Дело је значајних архитектонских и урбанистичких вредности, као и ауторско остварење. Као зграда грађена за смештај Културног центра Београда и Савеза новинара, који и даље имају своје просторије у објекту, дело је културно историјских вредности.

Зграда „Прогреса“ утврђена за културно добро

На предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда, Влада Србије је на седници одржаној почетком августа 2019. године утврдила Зграду „Прогреса“ у Београду за културно добро.

naslovna

11

 

Саграђена је у периоду 1993-1996. године као шестоспратна пословна зграда, на месту старијег једноспратног објекта који је током Другог светског рата оштећен. Пројекат за нову зграду „Прогреса“ са галеријским простором у приземљу представља ауторско дело архитеката Миодрага Мирковића и Љубише Мангова, добијен на конкурсу 1990. године, касније разрађено под руководством архитекте Мирковића. Изградња новог објекта у историјском амбијенту престонице представљао је пројектантски изазов базиран на постизању баланса између старог и новог у области архитектуре и пројектовања деведесетих година 20. века. Пажљив одабир архитектонских облика, линија и њихових односа, као и висококвалитетних материјала представља меру усклађености са непосредном околином. Посебан сегмент споменика културе представља галерија Прогрес, површине 530м² која обухвата приземље и простор сутерена. Главни улаз у галерију из Кнез Михаилове улице наглашен је бронзаном скулпуром Меркура на ротирајућем постаменту, рад уметнице Оље Ивањицки чланице уметничке групе Медијала, чијом изложбом је отворена галерија Прогрес 1997. године. Приземље у којем се налази галерија решено је у потпуности у стаклу па је сагледивост изложбеног садржаја транспарентна. Отварањем модерне галерије на месту некадашње галерије „Себастијан“, сачуван је идентитет места и постигнут континуитет културног живота у Кнез Михаиловој улици. Истовремено је тиме једнодимензионална пословна намена новог објекта избегнута. Споменик културе је репрезент високог стандарда градње и пројектовања у оквиру репрезентативног градитељског ансамбла највише категорије. За овај објекат ауторима је додељена награда листа „Борба“ за најуспешније архитектонско остварење изведено у 1996. години.

04

 

Вила Штерић утврђена за културно добро

На предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда, Вила Штерић, једно од најзначајнијих модернистичких остварења изузетно плодног и значајног аутора архитекте Милана Злоковића, је на седници Владе Србије одржаној у јулу месецу проглашена за споменик културе. Ова слободностојећа, двоспратна вила, L основе, саздана је од форми кубичних облика. Конципирана је 1932. године у духу функционалистичке архитектуре. У примењеном концепту кубичног волумена сагледава се утицај чувеног архитекте Адолфа Лоса, а сагласје ентеријера и екстеријера, разуђена основа и степеновање планова по дубини говори о утицају интернационалног стила. Функција објекта и форма су обједињени и уклопљени у  природно окружење, што високо вреднује ову грађевину према критеријумима естетског функционализма. Представља сведочанство високог домета српске модерне.

fb0a03172edbf13f0a98b1e5f99f2f00

Аутор Милан Злоковића (6. април 1898, Трст – 29. мај 1965, Београд) је један од најзначајнијих  архитекaта српског модернизма. Године 1921. завршио је архитектуру у Београду, а затим је студирао у Паризу. Године 1928. био је један од оснивача Групе архитеката модерног правца, ГАМП, која је постојала до 1934. године. Од 1950. године је професор на Архитектонском факултету. Изводио је школске, болничке, хотеле и друге зграде у Матарушкој Бањи, Призрену и Београду.

naslovna

На изложби „Модерна Београда-архитектонска баштина престонице“ коју је Завод за Заштиту споменика културе града Београда приредио 2018. године била је представљена и Вила Штерић. Макета ове виле се чува у Музеју науке и технике у Београду.

F_0890 (055)

Завршена реконструкција и рестаурација Великог степеништа Савског шеталишта на Београдској тврђави

Последњих дана јуна 2019. године завршена је реконструкција и рестаурација Великог степеништа Савског шеталишта на Београдској тврђави. Пројекат и конзерваторски надзор над извођењем радова је радио Завод за заштиту споменика културе града Београда.

pre i posle 1_resize

 

snimak iz drona_resize

Велико степениште са терасом је смештено на простору Југозападног тврђавског фронта, односно на месту где се раније налазио ров са контраескарпом, као и скривени пут. До уређења овог дела тврђавског простра, дошло је током обимних радова на уређењу Парка Калемегдан након I светског рата. Идејни пројекат је ауторско дело Александра Крстића, шефа одсека за паркове.

F_1042 (74)_resize

Крстићев пројекат је предвидео монументално степениште са два правоугаона подеста, као решење за постојећу висинску разлику.

F_1042 (76)_resize

Већ неколико година након наведених радова, извршена је и реконструкција Савског  шеталишта, највероватније због проблема статичке природе. Пројекат реконструкције је поверен архитекти А. Челпанбајева, тада запосленом у одсеку за уређење паркова, а  радови су вршени током 1932 и 1933. године.

Велико степениште и продужетак Савског шеталишта изграђени су на клизишту. Приликом бомбардовања 1941. године током Другог светског рата простор је био девастиран до извесне мере, а то се односи нарочито на декоративну обраду степеништа. Оштећено степениште је највероватније било обновљено током рата, у веома поједностављеној форми, лишеној некадашње монументалности. Током 50-их и 60-их година XX века простор степеништа и шеталишта је остао запуштен услед лошег одржавања. 1987. године је донета одлука да се приступи радовима санације и рестаурације и 1989. године  је урађена статичка санација, поново направљена ограда, постављена нова газишта. Урађена је и коса степенишна плоча, која је затегама и контратеговима анкерована на носивом тлу. Овај метод санације терена и степеништа показао се као добар и решио је проблем везан са статиком. Међутим избор камена за монолитна газишта се показао као лош. Наиме, брачки кречњак од кога су тада урађена газишта по својим физичко-механичким својствима не одговара намени. Камен је брзо почео да пропада, због лоше отпорности на мраз појавиле су се многобројне пукотине, које су се временом увећавале и на многим местима је дошло до значајног губитка каменог материјала. Последња санација Великог степеништа рађена је 2006. године и том приликом су пукотине заливене цементним малтером, поједине вештачким каменом непознатог састава, док су већи недостаци надомештени плочастим каменим закрпама у цементном малтеру. Овакав метод санације убрзо је показао своје лоше стране, и на степеништу су се појавила још већа оштећења.

stanje pre radova_resize

 

Опис радова из 2019. године

 

Током радова који су трајали четири месеца извршена је конзервација и рестаурација ограде степеништа изграђене од пешчара и реконструкција свих газишта и подеста који су били изграђени од кречњака са Брача.

pull off metoda ispitivanja stanja podloge_resize

 

Након уклањања степеника утврђено да је подлога у добром стању на више од 2/3 површине. Урађено је испитивање подлоге „pull off“ методом, и донета је одлука да се цементна кошуљица не обија, већ да се уради њена репарација на оштећеним деловима.

postavljanje novih kamenih gazista_resize

F_1042 (32)_resize

Након детаљног прегледа ограде, одлучено је да се ограда неће демонтирати. Потребно је било урадити рестаурацију оштећења, извршити чишћење фуга и фуговање и израдити поломљене и недостајуће делове. Промене боје које се могу уочити на неким деловима су последица металних анкера којима је ограда спајана. Детаљном санацијом свих напрслина и отворених фуга спречено је даље продирање воде и контакт са гвозденим анкерима чиме је животни век ограде продужен.

ograda pre radova_resize F_1042 (68)_resize
detalj ograde nakon radova_resize

pre i posle 2_resize

Степеници су израђени од масивних монилитних камених газишта од кречњака из Даниловграда чија физичко-механичка својства више одговарају нашим климатским условима. Овај камен је изабран у сарадњи са петролозима као визуелно најприближнији а бољих својстава него претходни. Степениште је пре радова било у изузетно лошем стању, имало је бројне дубоке паралелне пукотине и листало се, многи делови степеника су били одломљени и недостајали су, тако да је степениште било опасно за посетиоце.

lav pre ciscenja grafita_resize

skulptura lava nakon uklanjanja farbe_resize ciscenje skulpture_resize ciscenje skulpture lava_resize F_1042 (40)_resize

Захтеван део посла било је и чишћење ограде и скулптуре лава од прљавштине и графита. Скулптура је додатно на површини имала и наслаге фарбе којом су у нестручним интервенцијама маскирани графити. Након чишћења фарбе дошло се до слоја графита који су прекривали највећу површину скулптуре. Њихово скидање било је веома тешко али је интервенција успешно завршена због природе самог варијетета камена од кога је израђена. Већи проблем је био уклањање графита са ограде, где на појединим деловима графити нису могли бити потпуно уклоњени јер су продрли дубоко у структуру камена.

Након сагледавања свих околности, појаве све већег вандализма, одлучено је да се цело степениште и ограда заштите антиграфитним премазом како би у случају оштећења насталих графитима иста могла бити уклоњена без трајног оштећења постојеће ограде и новоуграђених степеника.

pre i posle 3_resize

Као декоративни детаљ који је постојао на првобитном степеништу израђене су према архивским цртежима и фотографијама камене жардињере.

 

Реконструкцијом и рестаурацијом Великог степеништа враћена је његова потпуна функционалност и повећана безбедност посетилаца а овом веома значајном делу парка Калемегдан враћен је некадашњи изглед. Након реконструкције и рестаурације Малог степеништа завршене прошле године настављено је уређење Савског шеталишта, које ће се наставити реконструкцијом Видиковца у продужетку Савског шеталишта за које је Завод за заштиту споменика културе града Београда такође израдио пројекат.

 

Астрономска опсераваторија на Звездари

Завод за заштиту споменика културе града Београда заједно са Астрономском опсерваторијом уложио је велике напоре да радове на овом споменику културе стави међу своје приоритете. Тако је 2016. године Завод израдио пројекат рестаурације и санације Школског павиљона. За потребе израде пројекта Завод је организовао и рашчишћавање зелених површина обраслих дивљим растињем на великој површини између павиљона, чиме је омогућено снимање објеката и спречено даље пропадање узроковано негативним деловањем зелене вегетације која је у великој мери спречавала исушивање објеката у летњем периоду године, због чега су објекти били константно влажни и мемљиви.

1

Завод је вршио конзерваторски надзор над извођењем радова на рестаурацији павиљона Малог рефрактора  који су започети у  2018. године, а  завршени у 2019. години.

2

На конкурсу Министарства културе и информисања за финансирање и суфинасирање пројеката Завод је у 2019. години добио средства за радове прве фазе санације Великог рефрактора. У току прве фазе изводиће се радови на куполи и фасадама како би се што хитније спречило даље пропадање објекта. Радови треба да се реализују до краја 2019. године.

3 4

У циљу промоције овог културног и природног добра и научне институције, уз стручно вођење директора астрономске опсерваторије Гојка Ђурашковића и директорке Завода за заштиту споменика културе Оливере Вучковић, Опсерваторију су обишли потпредседник Владе Републике Србије и министар трговине туризма и телекомуникација Расим Љајић, заменик градоначелника града Београда Горан Весић, секретар за културу града Београда Иван Карл и председник градске општине Звездара Милош Игњатовић.

5

Посета делегације Шангаја Београду

На позив градоначелника Београда Зорана Радојичића наш град је посетила шесточлана делегација шангајског дистрикта Јангпу, коју предводи Зоу Хаи, потпредседник Кинеске народне конститутивне конференције Јангпу дистрикта.

DSC_4123

Делегација је 11. јуна 2019. године присуствовала састанку са Главним градским урбанистом Марком Стојчићем и директором Завода Оливером Вучковић, а након састанка гости су имали прилику да се упознају са културним наслеђем Београда. Стручни сарадници Завода за заштиту споменика културе града Београда, историчари уметности Александра Дабижић, Хајна Туцић и Александар Божовић су у шетњи градом представили комплекс дворова на Теразијама, Цркву св. Марка, Зграду Народне скупштине, Дом синдиката, Аграрну банку, Теразије, Хотел Москва, Теразијску чесму, Палату Албанија, Кнез Михаилову улицу, Трг Републике, Народни музеј, Народно позориште, Београдску тврђаву, као и споменике културе Земуна.

DSC_4128

Посета француских парламентараца Споменику захвалности Француској

delegacijaДелегација француских парламентараца на челу са Jacques Maire и Liliana Tanguy, заједно са представницима Амбасаде Француске Maxime Reynaud и Nikolas Fay посетила је 15. јуна 2019. године обновљени Споменик захвалности Француској. Директор Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић и др Станислав Сретеновић из Института за савремену историју представили су гостима сложен поступак обнове овог споменика културе од великог значаја. Парламентарци су обишли и Београдску тврђаву, споменик културе  од изузетног значаја.

delegacija fra

Делегација француских парламентараца боравила је у Београду у дводневној посети највишим званичницима Републике Србије.

Педесет девети рођендан Завода за заштиту споменика културе града Београда

У уторак 28. маја 2019. године у Заводу за заштиту споменика културе града Београда свечано је обележен 59. рођендан наше установе. Гостима и запосленима су се обратили директор Завода Оливера Вучковић и Андрија Младеновић, помоћних градоначелника Београда. Они су подсетили да је у протеклих годину дана утврђено 12 нових културних добара, од којих је једно просторно културно-историјска целина „Насеље Церак – Виногради (Церак 1 и Церак 2) у Београду“. Обновљен Споменик захвалности Француској, завршени су радови на реконструкцији и рестаурацији Малог степеништа на Београдској тврђави, урађено је Идејно решење и Идејни пројекат реконструкције, санације и адаптације Уметничког павиљона Цвијета Зузорић у Београду, реализовани су обимни рестаураторско-конзерваторски радови на јавним споменицима у оквиру хитних интервенција на територији градских општина Стари град, Савски венац, Звездара, Врачар и Палилула. Такође, споменули су и да су у току радови на Земунској тврђеви, као и на Великом степеништу Савског шеталишта

F_1029 (11)

У циљу презентације и популаризације делатности Завода приређено је 5 изложби са пратећим каталозима – „Црквена порта у Вранићу“, „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице“, „Ратни фото-репортер Риста Марјановић“, „Споменик захвалности Француској-обнова“, „Хотели и кафане града Београда-препознавање споменика културе“, као и изложба „Никола Несторовић-портрет једне епохе“. Објављен је 19. број научно-стручног часописа „Наслеђе“, покренут је пројекат „Мапе непокретног културног наслеђа“, одштампано десет каталога посвећених споменицима културе. Настављени су пројекти сарадње са основним школама и предшколским установама „Наслеђе за децу“ и средњим школама „Бео Кул Градска Тура“.

F_1029 (12)

Завод за заштиту споменика града Београда извршио је конзерваторски надзор радова на санацији, адаптацији и реконструкцији 17 објеката, великог броја фасада, као и велики број археолошких надзора и археолошких ископавања; сарадњу на изради просторних и урбанистичких планова кроз израду услова чувања, одржавања и коришћења културних добара и добaра која уживају претходну заштиту и мере њихове заштите.

F_1029 (16)

Стручни сарадници Завода су учествовали на бројним стручним скуповима, конференцијама, округлим столовима и панел дискусијама, држали предавања и водили стручне шетње у оквиру манифестација „Дани европске баштине“, „Дани Београда“, „Ноћ музеја“ и „Београдска интернационална недеља архитектуре“.

naslovna

 

Десета научно-стручна конференција са међународним учешћем „КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ-РИЗИЦИ И ПЕРСПЕКТИВЕ”

ПДФ програм конференције – ћирилица

PDF program konferencije – latinica

 

У понедељак 27. маја 2019. године са почетком у 10 сати у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, Калемегдан Горњи град 14, одржаће се десета научно-стручна конференција са међународним учешћем „Културно наслеђе-ризици и перспективе“.

Циљ конференције је да се размотре и идентификују ризици којима је културно наслеђе изложено, укаже на најугроженије категорије и својства наслеђа, размене теоријска и практична сазнања како се они могу ублажити; сагледају могућности унапређивања односа друштва према наслеђу и примени проактивних мера. Крајњи циљ је подизање нивоа свести свих учесника о вредностима културног наслеђа за друштво, претњама са којима је суочено и мерама које треба предузети како би се вредности наслеђа очувале и предале будућим генерацијама.

Спознаја ризика, узрока њихових појава и последица које проузрокују, битан је услов за спречавање могућих штета по културно наслеђе. Спречавање могућих штета зависи од благовремене и ваљане процене ризика и примене одговарајућих процедура и мера. Анализа прошлих догађаја, страних и сопствених, помаже у бољем и свеобухватнијем разумевању ризика и припреми адекватних одговора.

Конференција је организована у сарадњи са Институтом за архитектуру и урбанизам Србије, под покровитељством Секретаријата за културу Скупштине града Београда и Министарства науке, просвете и технолошког развоја Републике Србије. Уредник конференције је мр Светлана Димитријевић Марковић, дипл. инг. арх, виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда.

program CIR 1 program CIR 2

program LAT 1 program LAT 2

Отварање изложбе „Никола Несторовић-портрет једне епохе“

Завод за заштиту споменика културе града Београда у периоду од 22. маја до 5. јуна 2019.године реализује изложбу посвећену архитекти Николи Несторовићу, једном од најплоднијих аутора с почетка двадесетог века, чија дела представљају трајне вредности културног наслеђа Београда. Изложба ће бити приређена је у Галерији УЛУС-а у Кнез Михаиловој улици бр. 37, у оквиру прославе годишњице оснивања Завода за заштиту споменика културе града Београда.

nestorovic pozivnica

 

Циљ изложбе је упознавање шире јавности с друштвеним, културним и уметничким дометима Београда и Србије крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, јер се кроз живот Николе Несторовића прелама шира слика културних, уметничких, интелектуалних и друштвених стремљења грађанске елите тог раздобља. Изложба о Николи Несторовићу тежи да кроз животне и професионалне секвенце истакне значај стваралачког рада и деловања у јавном и друштвеном животу Београда, указујући на повезаност различитих грана уметности путем пријатељских веза са уметницима. Дела овог врсног архитете, једног од најплоднијих аутора с почетка двадесетог века, представљају трајне вредности културног наслеђа Београда, а 12 здања које је пројектовао, самостално или у сарадњи са колегама, у престоници имају статус културног добра-попут Управе фондова (Народни музеј), Зграде Београдске задруге, хотела Бристол, Зграде техничког факултета, Универзитетске библиотеке… Поред тога што су дефинисала урбано ткиво града, дела Николе Несторовића су померала границе стваралаштва у Србији.

 

Ana i Nikola Nestorovic

На свечаном отварању 22. маја у 19 часова, обратиће се Оливера Вучковић, директор Завода за заштиту споменика културе града Београда, Мирослав Лазовић, председник Управног одбора УЛУС-а, др Милан Просен, рецензент изложбе, доцент на Факултету примењених уметности, др Марина Павловић, аутор изложбе, виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Uros Predic, Arh.Nikola Nestorovic

Изложба је реализована уз подршку Града Београда, а у сарадњи са УЛУС-ом.

Uprava fondova

Радно време галерије је понедељак-субота 10-20 часова.