Изложба „Споменик захвалности Француској-обнова“

У присуству амбасадора Француске Фредерика Мондолонија и представника Амбасаде, 12. децембра 2018. године отворена је изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда посвећена подизању, трајању и обнови Споменика захвалности Француској на Калемегдану.

naslovna

Обнову Споменика захвалности Француској, која је реализована према пројекту архитекте Завода за заштиту споменика културе града Београда Зорана Туцића, обезбедиле су владе Републике Србије и Републике Француске.

F_0992 (020)

У петак 7. септембра 2018. године, пред члановима француско-српске комисије, која је пратила извођење и финансирање радова, извршена је примопредаја обновљеног споменика.

Споменик је био у веома лошем стању, са бројним оштећењима насталим током 88 година. Радови су се одвијали у више фаза. Најпре је бронзана скулптура, рад чувеног вајара Ивана Мештровића, у којој је пре почетка радова било пет тона бетона и која је била пуна пукотина, скинута са постамента, а потом и рестаурирана у посебно припремљеном простору у непосредној близини споменика. Рестаурацију скулптуре извео је вајар Зоран Кузмановић, експерт за бронзу.

F_0992 (076)

Барељефи на постаменту, израђени од брачког камена, били су оштећени готово до непрепознатљивости услед неповољних временских услова. Барељефе „Сорбона” и „Ратници” поново је исклесао вајар Горан Чпајак у италијанском мермеру „карара бјанко”, а на основу оригиналних позитива барељефа. Реплике барељефа су постављене на нови постамент споменика. Оригинални барељефи, који су се налазили на Споменику, биће уступљени Музеју града Београда на чување.

F_0991 (13)

Изложба „Споменик захвалности Француској – обнова“ постављена је на Савском шеталишту парка Калемегдан до 24. децембра 2018. године.

за издавача:
Оливера Вучковић, директор

аутор:
Бојана Ибрајтер Газибара

техничка припрема:
Бојана Ибрајтер Газибара, Љубица Радовановић

лектура:
Радица Смиљковић – Autocorrect

превод:
Катарина Мелић – Autocorrect

дизајн:
Владимир Парежанин, Пеђа Паровић

штампа:
Gama digital, Beograd

Захваљујемо се његовој екселенцији Фредерику Мондолонију, као и комплетном особљу Амбасаде Француске у Београду на свесрдној помоћи у реализацији Пројекта санације и рестаурације Споменика захвалности Француској.

F_0992 (091)

Изузетну захвалност дугујемо Влади Републике Србије и Граду Београду на указаном поверењу Заводу за заштиту споменика културе града Београда и неизмерној помоћи у обнови Споменика захвалности Француској и партерног уређења око споменика.

F_0992 (097)

Изложба је приређена и штампана средствима опредељеним Споразумом о субвенцији потписаним између Завода за заштиту споменика културе града Београда и Амбасаде Француске у Србији и Удружења за неговање културе сећања „Le souvenir Français”.

Представљање пројекта „Мапе београдских општина са приказом непокретног културног наслеђа“ на Сајму књига

У суботу 27. октобра 2018. године у 11 часова на Београдском сајму у хали 1А на платоу Бранка Миљковића, Завод за заштиту споменика културе града Београда ће представити пројекат „Мапе београдских општина са приказом непокретног културног наслеђа“.

E Pozivnica

Непокретна културна добра, као и споменици у јавном простору, представљају материјални траг наше прошлости, који смо добили у наслеђе да сачувамо и као залог предамо наредном генерацијама. Презентација наслеђа представља један од начина очувања ових трагова. С том идејом, Завод за заштиту споменика културе града Београда покренуо је трогодишњи пројекат чији је циљ упознавање локалне заједнице са споменичким наслеђем у непосредном окружењу, истицање значајних културно-историјских тачака на територији свих седамнаест београдских општина, указивање на могуће итинерере у области културног туризма и употреба мапа у туристичке сврхе.

На штанду Завода за заштиту споменика културе града Београда на Сајму књига у Београду током трајања Сајма бројна издања Завода се могу купити по посебној сајамској цени. И овогодишње публикације –најновији број часописа „Наслеђе“, каталози десет споменика културе, каталог изложбе „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице”, као и каталог изложбе „Ратни фото-репортер Риста Марјановић“, до краја сајма ће бити у продаји са попустом. Мапу „Модерна архитектура Београда”, која просторно лоцира све објекте модерне на подручју града, на штанду Завода можете да добијете бесплатно уз куповину каталога изложбе „Модерна Београда“.

izdanja katalozi nsledje stand znak

Отварање изложбе о Ристи Марјановићу

У четвртак, 4. октобра 2018. године, у просторијама ЈМУ Радио-телевизије Србије, свечано је отворена изложба фотографија Завода за заштиту споменика културе града Београда „Ратни фото-репортер Риста Марјановић“, аутора Милојка Гордића и Снежане Неговановић.

04.10.2018 Galerija 05 04.10.2018 Galerija 06 04.10.2018 Galerija 07 04.10.2018 Galerija 08

04.10.2018 Galerija 03 04.10.2018 Galerija 04

На почетку је у холу Холу РТС-а у Таковској 10  изведен део представе „Солунци говоре“ (текст Антонија Ђурића, режија Цисане Мурусизе) коју су извели глумци Академије уметности Београд. На крају представе гости су позвани да пређу у галеријски простор где је постављена изложба фотографија Ристе Марјановића

04.10.2018 Galerija 2504.10.2018 Galerija 10 04.10.2018 Galerija 11 04.10.2018 Galerija 12

04.10.2018 Galerija 16Уследило је обраћање домаћина, директора Телевизије Србије Илије Церовића.

04.10.2018 Galerija 14 04.10.2018 Galerija 15

Из обраћања Оливере Вучковић, в.д. директора Завода за заштиту споменика културе града Београда:

04.10.2018 Galerija 09

„Збирка фото-негатива Ристе Марјановића још 1958. године препозната јкао изузетна вредност за наш народ и стављена под заштиту државе. Рад на Збирци фотографских снимака Ристе Марјановића  отпочео је 70-тих година прошлог века, када су стручњаци Завода за заштиту споменика културе града Београда заједно са Ристом Марјановићем,  непосредно пред његову смрт, каталошки обрадили, тематски разврстани и хронолошки распоредили снимке. Године 1973. издат је и каталог под називом Збирка фото-негатива Ристе Марјановића, који је урадио историчар уметности Завод за заштиту споменика културе града Београда Милојко Гордић, који је данас пензионер, а који је заједно са колегиницом Снежаном Неговановић, стручним сарадником Завода и данас аутор ове изложбе и каталога.

После затишја од готово 40 година активирање рада на Збирци поново је отпочело 2010. године. Обновљена је сарадња са породицом Марјановић, као носиоцем ауторских права на фотографске снимке, јер су од почетка па до дана данашњег оригинали фото-негативи били у поседу у поседу најпре Ристе Марјановића, а затим и његових наследника.

Изузетно важан сегмент стваралаштва фотографа Ристе Марјановића, првог српског фото-репортера, сведока времена од 1910. до 1960. године, представљају фотографије Првог светског рата, за које је носилац титуле „екселенција фотографије”, коју је добио од Удружење професионалних фото и филмских радника и уметника фотографије 1965. године.

У документацији Завода за заштиту споменика културе града Београда налази се 8.542 репродукованих снимака као фототека Збирке фото-негатива Ристе Марјановића. За саме догађаје Првог светског рата везано је око 500 снимака.

Желим да се захвалим РТС, наследницима Ристе Марјановића, Академији уметности, Војно филмски центар – Застава филму, Министарству одбране и граду Београд који су нам пружили свесрдну помоћ у реализацији изложбе.

Са надом да ће Завод за заштиту споменика културе у наредној години у потпуности дигитализовати ову збирку и издати монографију какву је Риста Марјановић заслужио својим пожртвованим радом током педесет година фотографисања бурних времена и догађаја, остаје ми само да вам пожелим да добродошлицу и да уживате у изложби.“

Из обраћања Снежане Неговановић, једног од аутора изложбе:

04.10.2018 Galerija 21

Велика је одговорност говорити и представљати се као аутор ове изложбе, говорити у име аутора фотографија Ристе Марјановића који је снимио пре 100 година изложене фотографије и говорити у име Милојка Гордића, једног од аутора изложбе, који је пре 50 година заједно са Ристом Марјановићем, учинио изванредан подухват на очувању и промоцији Збирке фото-негатива Ристе Марјановића, што је и основа нашег данашњег виђења.

Из целокупног наслеђа Ристе Марјановића издвајају се сведочења о Првом светском рату.

Прве победе на Церу и Kолубари, повлачење које је уследило, Албанска голгота чине најважнији део његовог стваралаштва, снимци од којих су неки превазишли оквире фотографије и постали праве иконе страдања српског народа.

Након повратка из Париза и Лондона где је учествовао на савезничким изложбама и допринео даљем тогу рата, снима други део често мање познатих фотографија са Солунског фронта, фотографије у току пробоја, ослобођења и уједињења.

Завршни део изложбе чине фотографије снимљене између два светска рата током церемонија откривања спомен обележја у славу и част Првом светском рату, чиме је заокрушен његов опус везан за тај део историје.

Посебан сегмент међу сачуваним снимцима, саставни део Збирке утврђене за културно добро, представљају снимци из фото-документације Међународне комисије за утврђивање ратних злочина у Србији током Првог светског рата.

Поред свог рада као фото-репортер Риста Марјановић мање је познат по томе што је уложио велики напор да сачува снимке, често их преснимавајући на новије материјале, правећи дупликате, чувајући уз своје и снимке других аутора све са изразитом жељом да се оно што се догодило пренесе свеобухватно будућим генерацијама.

Многе фотографије су нам већ познате, често смо их виђали на другим изложбама, филмовима, емисијама, оне су толико заживеле међу нама да су основа нашег колективног сећања на догађаје из Великог рата, постале су део народа при чему се како обично бива када нешто заживи у народу, заборави и ко их је створио.

Ово је прилика да се подсетимо на једну изванредну личност Ристу Марјановића који нам је пренео оно што је видео, непосредно, као фото-репортер Врховне команде српске војске, а видео је много више него што се од њега тражило.

Испред Скупштине града Београда окупљеним гостима се обратио Андреја Младеновић, заменика градоначелника града Београда, који је и свечано отварио изложбу.

04.10.2018 Galerija 23 04.10.2018 Galerija 24На крају уследило је премијерно извођење нумере из филма „Радо иде Србин у војнике“ посвећеног 100-годишњици Великог рата у продукцији ВЦФ „Застава филм“ сценаристе и редитеља Драгољуба Елчића. Песма „Мируј срце“ композитора Драшка Јанковића у извођењу Владимира Пантића за хармоником и вокалног солисте Ранка Јовића (Београдска филхармонија).

ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ – Ратни фото-репортер Риста Марјановић

RISTA MARJANOVICh е-poziv V2

У години обележавања стогодишњице победе у Првом светском рату Завод за заштиту споменика културе града Београда реализује изложбу фотографија „Ратни фото-репортер Риста Марјановић“ и тако се придружио овом великом јубилеју.

Изложба „Ратни фото-репортер Риста Марјановић“ у сарадњи са ЈМУ Радио-телевизијом Србије биће отворена у четвртак  4. oктобра 2018. године у 19 часова у Галерији РТС-а. Изложба ће трајати до 28. октобра 2018. године.

Збирка фото-негатива Ристе Марјановића још 1958. године препозната је као изузетна вредност за наш народ и стављена под заштиту државе Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС.

Рад на Збирци фотографских снимака Ристе Марјановића  отпочео је 70-тих година прошлог века, када су стручњаци Завода за заштиту споменика културе града Београда заједно са Ристом Марјановићем, пред његову смрт, каталошки обрадили, тематски разврстани и хронолошки распоредили снимке. Године 1973. издат је и каталог под називом Збирка Фото-негатива Ристе Марјановића, који је урадио историчар уметности Завод за заштиту споменика културе града Београда Милојко Гордић.

Активирање рада на Збирци поново је отпочело 2010. године. Обновљена је сарадња са породицом Марјановић као правним носиоцем ауторских права на фотографске снимке, јер су од почетка па до дана данашњег оригинални фото-негативи у поседу најпре Ристе Марјановића, а затим и наследника.

Изузетно важан сегмент стваралаштва фотографа Ристе Марјановића, првог српског фото-репортера, сведока времена од 1910. до 1960. године, представљају фотографије Првог светског рата, за које је носилац титуле „екселенција фотографије”, коју је добио од Удружење професионалних фото и филмских радника и уметника фотографије 1965. године.

У документацији Завода за заштиту споменика културе града Београда налази се 8.542 репродукованих снимака као фототека Збирке фото-негатива Ристе Марјановића. За саме догађаје Првог светског рата везано је око 500 снимака.

Аутори изложбе су Милојко Гордић и Снежана Неговановић из Завод за заштиту споменика културе града Београда. Изложба је подржала потомци Ристе Марјановића.

Израда изложбе и каталога су финансирани средствима Секретаријата за културу Скупштине града Београда.

Учешће Завода за заштиту споменика културе града Београда на округлом столу у Бања Луци

У организацији Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, Република Српска и Матице Српске, Друштва чланова Матице српске у Републици Српској, одржан је округли сто у Бања Луци, са темом Култура памћења и однос према историјским споменицима, 27. и 28. септембра 2018. године.

IMG-e4e24c78a0b2db83d300ee001d794ab9-V

На позив организатора, испред Завода за заштиту споменика културе града Београда, излагање је имао стручни сарадник Александар Божовић, са темом Меморијали Првог светског рата, пример Споменика захвалности Француској.

IMG-5ff79d5aae200bbeb663bb428c151dae-V

IMG-e4e24c78a0b2db83d300ee001d794ab9-V

У оквиру излагања дат је кратак преглед меморијалних обележја и традиција на територији града Београда, са посебним нагласком на Споменику захвалности Француској. Овом приликом презентован је рад на рестаурацији, конзервацији и санацији Споменика захвалности Француској, изведен 2018. године по пројкту Зорана Туцића, архитекта вишег стручног сарадника Завода за заштиту споменика културе града Београда.

 

Дани европске баштине

Манифестација Дани европске баштине отворена је 10.септембра 2018. године у галерији модерне зграде Народне банке Србије изложбом Завода за заштиту споменика културе града Београда под називом „Модерна Београда“. Изложбу су отворили заменик градоначелника Београда Горан Весић, помоћница министра културе и информисања Данијела Ванушић, др Љиљана Благојевић рецензент изложбе и в.д. директора Завода Оливера Вучковић. Изложба ће трајати до 1. октобра 2018. године.

Планиране активности у оквиру овогодишње манифестације у организацији Завода за заштиту споменика културе су:

• 15. септембра у 11 часова – Обилазак и стручно предавање о згради Београдске задруге одржаће архитекта Завода Александра Шевић. Место окупљања је испред зграде Београдске задруге, Карађорђева 48.
• 15. септембра у 17 часова – Стручно предавање „Остаци Римског бедема код Чесме Мехмед паше Соколовића на Београдској тврђави“ које ће одржати археолог Завода Нела Мићовић. Место окупљања је код Чесме Мехмед паше Соколовића на Горњем граду Београдске тврђаве. Предавање је о проналаску остатака Северозападног бедема Римског војног утврђења у Сингидунуму.
• 24. септембра у 13 часова – шетња и стручно предавање на тему „Културни предео Гардоша“, води историчарка уметности Завода, Александра Дабижић. Место окупљања је плато испред улаза у Миленијумску кулу на Гардошу. Силуета гардошког насеља са Земунском тврђавом, Харишевом црквом и црквеним звоницима доњег језгра Земуна, се истиче својом особеном формом као битан елеменат урбане слике Београда. Њоме доминира Миленијумска кула у средишту Земунске тврђаве, која чини равнотежу према силуети Београдске тврђаве са спомеником Победнику. У панорами града ове две наспрамне тврђаве портално обележавају ушће. Гардош, захваљујући своме положају, у близини двеју река, пружа величанствену панораму сликовитог предела динамичног пејзажа београдског побрђа и смиреног пространства панонских равница. Посматрано шире ка истоку Гардош има обележја маркантног обронка изнад Дунава и представља пандан београдској обали.

• 29. септембра у 11 часова – Шетња и стручно предавање „Путевима Николе Несторовића од куће Стаменковића до куће Петронијевића“, води историчарка уметности Завода Бојане Ибрајтер Газибара. Место окупљања је испред Зграде трговца Стаменковића, Краља Петра 41, а завршетак шетње у Спомен дому „Кућа Петронијевића“ о којој ће говорити Јелена Петронијевић Стојановић. Шетња Путевима Николе Несторовића нас води кроз део стваралаштва нашег познатог архитекте у ужем центру града, на потезу од Улице краља Петра, преко Трга Републике и Теразија до Улице кнеза Милоша.

• 1. октобра у 17 часова – Шетња и стручно предавање „Обнова Косанчићевог венца“ води архитекта Завода Раде Мрљеш. Место окупљања је плато испред Дома Мике Аласа.

Посебан сегмент је посвећен најмлађима као део вишегодишњег пројекта Завода за заштиту споменика културе „Наслеђе за децу“, чији су аутори сараднице Завода, етнолог Ана Сибиновић и документариста Слађана Милојевић

• 18. септембра у 17: 30 часова – Изложба „Деца о наслеђу Београда“ представиће дечије радове ОШ Петар Петровић Његош и ОШ Владислав Рибникар. Изложба ће бити отворена у дворишту Куће породице Вељковић у Бирчаниновој 21 у Београду.

• 22. септембра од 10 до 13 часова – „Дечја пијаца“, у организацији ЈКП „Градске пијаце“ и ГО Земун на Омладинском тргу пијаце Земун, основцима ће бити презентовано споменичко наслеђе Земуна.

• 26. септембра у 11 часова – Презентација пројекта Завода за заштиту споменика културе града Београда „Наслеђе за децу“ и одржавање радионице намењене предшколцима у вртићу „Мића и Аћим“ . Сарадња са предшколском установом Врачар

• 28. септембра у 10 часова – Презентација пројекта Завода за заштиту споменика културе града Београда „Наслеђе за децу“ и одржавање радионице намењене предшколцима у вртићу „Тесла – наука за живот“. Сарадња са предшколском установом „11. април“ Нови Београд

• 4. октобра од 12 до 16 часова – Радионица „Наслеђе за децу“ у Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

41616246_1898110330232439_236596399578284032_n

Отварање изложбе „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице”

 

Пред бројном публиком, колегама, поштоваоцима архитектуре Београда и представницима медија, у понедељак 10.9.2018. године, свечано је отворена изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда у Галерији Народне банке Србије, Немањина 17 „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице”. Изложбу су отворили Горан Весић, заменик градоначелника Београда, Данијела Ванушић, помоћник министра културе и информисања за заштиту културног наслеђа, и др Љиљана Благојевић, архитекта, рецензент изложбе и Оливера Вучковић, в.д. директора Завода за заштиту споменика кулуре града Београда.

F_0977 (02) F_0977 (06)

Изложба „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице” се реализује у години европског културног наслеђа, представља централни део програма Завода за заштиту споменика културе града Београда у оквиру манифестације Дани европске баштине, 2018. године у Београду, који ће бити отворени овом изложбом.

F_0977 (16) F_0977 (24)

У периоду између два светска рата, српска архитектура се развијала кроз више паралелних стилова: закаснеле сецесије, српсковизантијског стила, фолклоризма, ар декоа, академизма и модернизма. И поред богатства стилских праваца, током треће деценије XX века, владао је академизам као званичан државни стил. Међутим, појавом модернизма крајем деценије долази до коренитих промена на градитељској сцени. Модернистички покрет се убрзано ширио и по броју учесника и по броју и квалитету остварених радова. Донео је новине у облицима, формама, просторном концепту, материјалима, декоративности, конструкцији. У стамбеној и јавној архитектури преузео је примат, а до изражаја су дошле архитектонске концепције и идеје њених водећих протагониста Милана Злоковића, Бранислава Којића, Душана Бабића, Јана Дубовог, Николе Добровића, Драгише Брашована и других. Након нешто више од осам деценија од настајања његових репрезентативних примера, носилаца структуралних и стилских промена, они су препознати као неизоставни део националне градитељске баштине. Велики број подигнутих здања потврђује да је београдска модерна с једне стране пратила главне уметничке токове највећих европских центара, а с друге донела јединствене и аутентичне примере.

F_0977 (35) F_0977 (38)

Као важан сегмент ове изложбе који просторно лоцира све објекте модерне на подручју града, јесте и мапа „Модерна архитектура Београда” чији је аутор Установа културе „Пароброд”.

F_0977 (43) F_0977 (46) F_0977 (50)

Изложба је посебно значајна јер је повезала више институција Града Београда и Републике Србије (Секретаријат за културу, Секретаријат за привреду, Установа културе „Пароброд”, Народна банка Србије, Музеј науке и технике Београд, Музеј ваздухопловства – Београд, Астрономска опсерваторија, Филмске новости, Архив Југославије, Југословенска кинотека), али и успоставила сарадњу са наследницима, носиоцима ауторских права, фондацијама, цивилним сектором и приватним колекционарима. Посебна сарадња остварена је са Фондацијом Милана Злоковића која данас интензивно ради на очувању дела чувеног архитекте и оснивача модерне.

 

На отварању су наступили Гудачки оркестар и солисти МШ „Станковић“.

Примопредаја обновљеног Споменика захвалности Француској и посета Амбасадора Француске Фредерика Мондолонија Заводу

У петак 7.9.2018. године, пред члановима Мешовите комисије, извршена је примопредаја обновљеног Споменика захвалности Француској на Калемегдану. Примопредаји су присуствовли чланови Комисије: Филип Делсол, Шеф француске мисије одбране у Србији, Негован Станковић, Државни секретар Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику, Оливера Вучковић, в.д. директора Завода, др Марина Нешковић, архитекта саветник из Републичког завода за заштиту споменика културе, као и Никола Фај, први саветник амбасадора Републике Француске, главни пројектант Зоран Туцић, архитекта виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда, вајари Зоран Кузмановић, стручњак за бронзу и Горан Чпајак, стручњак за камен, представници извођача фирме „Кото“ Слободан Радовановић, архитекта, одговорни извођач радова, Исидора Вујовић, архитекта и Мирослав Петронојевић, представници стручног надзора Предраг Јошић, архитекта, Intellinea, Ангелина Марјановић, архитекта, Intellinea, Зоран Ђајић, геолог петролог, консултант за камен, представници Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику, Бојана Ибрајтер Газибара, историчар уметности виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда, Снежана Неговановић, фотограф виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда.

F_0976 (047) F_0976 (052) F_0976 (076) F_0976 (081) F_0976 (081)_resize F_0976 (087) F_0976 (090) F_0976 (102) F_0976 (105)

 

Комисијски је констатовано да су сви радови изведени квалитетно и у року. До свечаног отварања споменика, потребно је да се уради партерно уређење.

F_0976 (110) F_0976 (115) F_0976 (119)

 

Након примопредаје обновљеног Споменика захвалности Француској и завршетка радова у просторијама Завода за заштиту споменика културе града Београда приређена је свечаност којој је присуствовао и Амбасадор Француске Фредерик Мондолони. Амбасадор је још једном изразио велико задовољсво квалитетом радова и изгледом обновљеног Споменика. Најавио је посету Француског председника Емануела Макрона, Србији и Београду, крајем године, током које ће бити и уприличено свечано отварање Споменика захвалности Француској