Zgrada generalštaba u Ulici kneza Miloša br. 33 u Beogradu, sagradjena je u periodu od 1924. do 1928. godine prema projektu arhitekte, ruskog emigranta, Vasilija Vilhelma Baumgartena. Ova izuzetno monumentalna i dekorativna zgrada predstavlja jedan od najboljih primera javnih gradjevina podignutih u Beogradu izmedju dva svetska rata u duhu akademizma. Ima čvrsto komponovane fasade istaknute ritmičkim nizom stubova sa korintskim kapitelima, udvojenih na ugaonim rizalitima. Ovi stubovi zauzimaju tri spratne visine i nose masivni arhitrav koji teče duž svih fasada i znatno ispada iz njihove ravni. Na ugaonim rizalitima iznad arhitravnog venca postavljene su dekorativne strukture u punoj plastici koje predstavljaju ratnike i scene iz ratničkog života. Grupe su po pravilu dvočlane i predstavljaju: borbu ratnika, ratnika i ranjenika, koji ubija ženu i sebe i strelca i ratnika sa mačem. Svaka je grupa tri puta ponovljena, pa su skupine od po četiri grupe postavljene nad ugaonim rizalitima na sva tri ugla vidljivih fasada. Autor ovih skulprura je arhitekta Ivan Rik. Dobar poznavalac antičke skulpture klasičnog perioda, arh Rik je izradio nacrte u kojima su tematika, pokret, odeća i oružje tačno i verno interpretirani. Ove skulpture se mogu svrstati u bolja ostvarenja dekorativne plastike na fasadama zgrada u Beogradu. Na obradi bogato ukrašenih fasada arhitektonskim elementima radila je radionica Ivana Vanika i Milana Duhača.
Enterijer Generalštaba je veoma bogato i sa pažnjom dekorisan. U obradi podova, zidova i tavanica upotrebljeni su raznovrsni materijali i dekorativni elementi koji uglavnom vode poreklo iz epohe antike i renesanse. Može se reći da je enterijer stilski najbliži ruskom ampir stilu, vladajućem u umetničkim krugovima u prvoj polovini 19. veka. Iako je zgrada projektovana više od sto godina kasnije u obradi njenog enterijera ovi uticaji su više nego očigledni. Pretostavka je da se autor Vasilij Baumgarten inspirisao nekom palatom ili javnim objektom carske Rusije, zemlje svog porekla.
Ulaz, vestibil i svečana sala su najbogatije dekorisani. Cenralno stepenište u ulazu je flankirano parapetima iz kojih se uzdiže po dva udvojena stuba koji nose kasetiranu tavanicu. Kasete su ispunjene cvetnim rozetama. Tavanica u podužnom hodniku ukrašena je štuko i slikanom dekoracijom sa motivima preuzetim iz renesansnog dekorativnog programa, tavanica nad svečanim dvokrakim stepeništem ukrašena je medaljonima i ornamentima floralnog porekla.
Centralni dekorativni motiv ulaznog dela je monumentalna kompozicija ulaznih vrata u svečanoj sali. Ovaj ulaz je obradjen dvostrukim stubovima u člankovito sastavljenom grubo tesanom kamenu sa timpanonom nad kojim je postavljena figuralna kompozicija u visokom reljefu, a predstavlja Samsona i lava. Kompoziciju Samson i lav izradio je Vladimir Zagorodnjuk, autor dekorativne skulpture i na mnogim drugim objektima u Beogradu. Kompozicija Samson i lav personifikuju snagu i borbu. Svečana sala – „Sala ratnika“ ima bočno postavljene prozore, medju kojima je niz ritmično rasporedjenih stubaca sa korinskim kapitelima koji nose arhitravni venac. Nad vencem su postavljena ratnička poprsja, naga i u panciru. Tavanica svečane sale dekorisana je medaljonima sa floralnim elementima, slično plafonu u vestibilu. Nad ulaznim vratima u svečanu salu postavljen je kartuš sa vojničkim insignacijama koji nosi dve ženske figure. Celokupnu unutrašnju dekoraciju zgrade izvela je radionica Spase Petrovića. Veoma bogata dekoracija i upotreba luksuznih materijala svedoče o velikoj pažnji posvećenoj obradi i uredjenju „Sale ratnika“ koja spada u najlepše izvedene sale u Beogradu svoga vremena.
Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda uradio je projekat restauracije fasada, projekat konzervatorsko-restauratorskih radova u enterijeru Sale ratnika, kao i konzervatorski nadzor tokom izvodjenja radova 2009. i 2010. godine. Zbog svojih istorijskih i arhitektonskih vrednosti zgrada Generalštaba proglašena je za kulturno dobro 1984. godine.
