Зграда Генералштаба

Зграда генералштаба у Улици кнеза Милоша бр. 33 у Београду, саграђена је у периоду од 1924. до 1928. године према пројекту архитекте, руског емигранта, Василија Вилхелма Баумгартена. Ова изузетно монументална и декоративна зграда представља један од најбољих примера јавних грађевина подигнутих у Београду између два светска рата у духу акaдемизма. Има чврсто компоноване фасаде истакнуте ритмичким низом стубова са коринтским капителима, удвојених на угаоним ризалитима. Ови стубови заузимају три спратне висине и носе масивни архитрав који тече дуж свих фасада и знатно испада из њихове равни. На угаоним ризалитима изнад архитравног венца постављене су декоративне структуре у пуној пластици које представљају ратнике и сцене из ратничког живота. Групе су по правилу двочлане и представљају: борбу ратника, ратника и рањеника, који убија жену и себе и стрелца и ратника са мачем. Свака је група три пута поновљена, па су скупине од по четири групе постављене над угаоним ризалитима на сва три угла видљивих фасада. Аутор ових скулпрура је архитекта Иван Рик. Добар познавалац античке скулптуре класичног периода, арх Рик је израдио нацрте у којима су тематика, покрет, одећа и оружје тачно и верно интерпретирани. Ове скулптуре се могу сврстати у боља остварења декоративне пластике на фасадама зграда у Београду. На обради богато украшених фасада архитектонским елементима радила је радионица Ивана Ваника и Милана Духача.
Ентеријер Генералштаба је веома богато и са пажњом декорисан. У обради подова, зидова и таваница употребљени су разноврсни материјали и декоративни елементи који углавном воде порекло из епохе антике и ренесансе. Може се рећи да је ентеријер стилски најближи руском ампир стилу, владајућем у уметничким круговима у првој половини 19. века. Иако је зграда пројектована више од сто година касније у обради њеног ентеријера ови утицаји су више него очигледни. Претоставка је да се аутор Василиј Баумгартен инспирисао неком палатом или јавним објектом царске Русије, земље свог порекла.
Улаз, вестибил и свечана сала су најбогатије декорисани. Ценрално степениште у улазу је фланкирано парапетима из којих се уздиже по два удвојена стуба који носе касетирану таваницу. Касете су испуњене цветним розетама. Таваница у подужном ходнику украшена је штуко и сликаном декорацијом са мотивима преузетим из ренесансног декоративног програма, таваница над свечаним двокраким степеништем украшена је медаљонима и орнаментима флоралног порекла.
Централни декоративни мотив улазног дела је монументална композиција улазних врата у свечаној сали. Овај улаз је обрађен двоструким стубовима у чланковито састављеном грубо тесаном камену са тимпаноном над којим је постављена фигурална композиција у високом рељефу, а представља Самсона и лава. Композицију Самсон и лав израдио је Владимир Загородњук, аутор декоративне скулптуре и на многим другим објектима у Београду. Композиција Самсон и лав персонификују снагу и борбу. Свечана сала – „Сала ратника“ има бочно постављене прозоре, међу којима је низ ритмично распоређених стубаца са коринским капителима који носе архитравни венац. Над венцем су постављена ратничка попрсја, нага и у панциру. Таваница свечане сале декорисана је медаљонима са флоралним елементима, слично плафону у вестибилу. Над улазним вратима у свечану салу постављен је картуш са војничким инсигнацијама који носи две женске фигуре. Целокупну унутрашњу декорацију зграде извела је радионица Спасе Петровића. Веома богата декорација и употреба луксузних материјала сведоче о великој пажњи посвећеној обради и уређењу „Сале ратника“ која спада у најлепше изведене сале у Београду свога времена.
Завод за заштиту споменика културе града Београда урадио је пројекат рестаурације фасада, пројекат конзерваторско-рестаураторских радова у ентеријеру Сале ратника, као и конзерваторски надзор током извођења радова 2009. и 2010. године. Због својих историјских и архитектонских вредности зграда Генералштаба проглашена је за културно добро 1984. године.