Споменик Незнаном јунаку на Авали

У близини средњовековног утврђеног града Жрнова (12–15. в екa) на врху Авале становници околних села подигли су 1922. године камени споменик на месту гроба непознатог палог ратника из Првог светског рата. Након нешто више од једне деценије, по жељи краља Александра I Карађорђевића, а у складу са општом акцијом подизања споменика Незнаном јунаку у другим земљама савезницама у том рату (од 1920. године у Француској, Енглеској, Италији, Белгији, Канади, САД), порушени су остаци града Жрнова и на том простору изграђено је монументално спомен-обележје – маузолеј Незнаном јунаку, најмонументалнији јавни споменик на највишој коти Београда. То је постало симболично место одавања почасти свим палим ратницима у ратовима 1912–1918. године.

Ово je архитектонско-скулпторско ремек-дело изведено према нацртима Ивана Мештровића, изузетно ангажованог скулптора у Краљевини Југославији. Уметник је изабран по снази којом је требало да делује споменик таквог значаја. У осмишљавању програмског концепта, поред Мештровића, учествовао је и преломну одлуку у избору пројекта донео сâм краљ Александар. Необрађени блокови гранита, чврстог сивкастоцрног камена (габро) из државног каменолома „Јабланица“, код Мостара у долини Неретве, допремани су до железничке станице у Рипњу код Београда. Одатле су уским колосеком довожени до врха Авале, где су извођени завршни радови полирања и глачања. Изградња је почела 18. јуна 1934. и трајала је пуне четири године. Темељ и језгро споменика изграђени су од армираног бетона, а онда су на њега постављани блокови од племенитог тамног камена. На Видовдан 1934. године, краљ Александар I Карађорђевић положио је повељу о подизању меморијала у темељ споменика, који је потом освештан. При врху саркофага уклесан је натпис: „АЛЕКСАНДАР I КРАЉ ЈУГОСЛАВИЈЕ НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ“, а на супротној страни година завршетка споменика „MCMXXXVIII“ (1938).

Мештровић је припремио две варијанте изгледа споменика који треба достојанствено да представи идеју славе и одавања почасти. Да би се исказала таква идеја, изабрана је једноставна форма, која у себи чува традицију маузолеја и других очуваних споменика још из периода ране античке уметности. Коначно, у изведби није одабрана форма храма или светилишта, према првобитној замисли, већ монументални саркофаг (камени ковчег) кроз који се пролази – гробница на петостепеном постаменту, симболу петовековног ропства Србије под Турцима. Тако се у овом споменику меморијалног и гробног карактера (маузолеја) прожимају облици и значења античког храма и жртвеника, али и гробнице, а саркофаг истиче континуитет честе форме гробног обележја, нарочито владарских или значајнијих личности, од времена антике и током средњег века. Као узор за овај споменик нарочито је послужила раноантичка гробница персијског владара Кира у старој престоници Пасаргаду, у данашњем Ирану. У постаменту споменика Незнаном јунаку скривена је крипта, подземна просторија, у којој се налази ковчег са посмртним остацима непознатог ратника. До маузолеја се стиже каскадним степенишним прилазима, којима су постигнуте изузетне визуре од подножја ка врху споменика. Кроз њега се пролази по подужној оси саркофага, кроз две капије, наглашене удвојеним паровима монументалних каријатида (женских фигура у улози стубова) које су окренуте ка самом пролазу, чиме је указано на важност правца кретања посетиоца. Каријатиде високе четири метра, исклесане су из једног комада камена од истог материјала као и камени блокови споменика. То су масивне скулптуре на улазу-капији, одевене у различиту народну одећу украшену богатим накитом. У начину обраде одеће спроведена је модерна геометријска стилизација, док су лица реалистична, нека карактерисана, а нека неутрална. Монументалне босоноге чуварице, достојанственог и неемотивног израза и става, смирене и озбиљне, али нестатичне, стоје у контрапосту (једном ногом опуштено ослоњеном), са рукама прислоњеним уз тело у различитим положајима. Оне су младолике, у ствари, вечно младе жене, симболи мајки свих палих рат ника које упућују на идеје вечне, ванвременске славе и идеју југословенства, уједињавања свих националности у Краљевини Југославији, са представама „Босанке, Црногорке, Далматинке, Хрватице, Словенке, Војвођанке, Србијанке и Јужносрбијанке“. Мештровић је потпуно одговорио захтевима краља Александра, остваривши величанствено дело веома складних пропорција, изузетно прецизне и врхунске уметничке израде који изазивају дивљење. По изградњи новог монументалног споменика 1938. године, посмртни остаци непознатог српског ратника из старог спомен обележја, које је потом порушено, положени су у нову крипту. Остаци других ратника, који су ту такође били сахрањени, пренети су у костурницу код цркве Ружице на простору Београдске тврђаве, док су војнички предмети предати Војном музеју у Београду. Споменик Незнаном јунаку је 1979. године утврђен за споменик културе од изузетног значаја.