Globalno prihvaćen i institucionalizovan integralni konzervatorski pristup, u širem kontekstu nerazdvojan segment održivog razvoja, stavio je kulturni predeo u žižu interesovanja stručne javnosti.
Pojedini predstavnici evropske kulturne elite dugo su sa podozrenjem gledali na princip integralnog pristupa zaštiti, odnosno prihvatanja kulturnog predela kao vrste nasledja, smatrajući ga spekulacijom za kojom posežu zemlje koje nemaju takozvano klasično nasledje.
Medjutim, doktrina održivog razvoja, u svojoj antropocentričnosti usmerena, pre svega, na dobrobit čoveka, podrazumeva brigu o njegovom sveukupnom okruženju. Čovek zavisi od prirode i zdravih ekosistema jednako kao od kvalitetnih socijalnih relacija i njihovih produkata. To znači da kulturni predeo, koji prema Evropskoj konvenciji o predelu označava “odredjeno područje, onako kako ga vide ljudi, čije su karakteristike rezultat medjusobnog delovanja prirodnih i/ili ljudskih faktora“, postaje „ključni element kvaliteta individualnog i društvenog blagostanja, a njegova zaštita i planiranje prava i odgovornosti svih“.
U vremenu tranzicijske stihije kulturni predeo je u stanju stalnog rizika od neodgovarajuće, nekontrolisane urbanizacije, deruralizacije i neravnomernih demografskih kretanja. Cilj Konferencije je da ukaže na opasnosti i doprinese prihvatanju kulturnog predela kao kvalitetno prihvatljivog modela za rešavanje problema zaštite kako materijalnog, tako i nematerijalnog kulturnog nasledja, i shodno tome da se u praksi tretira kao globalni, a ne kao zbir pojedinačnih resursa. Istovremeno, namera je da se ukaže na neophodnost prihvatanja termina u oblasti zakonskih propisa u svrhe celovitijeg i adekvatnijeg odnosa prema ovoj vrsti nasledja.
TEMATSKE OBLASTI
Kulturni predeo – zaštita kulturnog nasledja i prirodnog okruženja
Kulturni predeo – strategije i planiranje
Kulturni predeo – nematerijalne vrednosti
Kulturni predeo – ekonomski značaj istorijskih, antropoloških, kulturnih, prirodnih i drugih vredosti
Kulturni predeo – upravljanje razvojem
Kulturni predeo – pravna regulativa i implementacija
ORGANIZACIONI ODBOR
Aleksandra Šević, pomoćnik direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
Nada Živković, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
Jasna Cvetić, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
Saša Mihajlov, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
Ivana Vesković, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
NAUČNO -STRUČNI ODBOR
prof. dr Vladimir Mako, Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet
prof. Ivan Rašković, Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet
prof. dr Marija Maruna, Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet
dr Marina Pavlović, nezavisni istraživač
dr Dragana Ćorović, nezavisni istraživač
Nela Mićović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
Vera Pavlović Lončarski, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
Nada Živković, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
PRIPREMA RUKOPISA
Primaju se isključivo originalni radovi, koji prethodno nisu objavljivani niti poslati za objavljivanje, kao i oni koji nisu prethodno usmeno saopšteni na naučnim skupovima, konferencijama, seminarima.
Apstrakt: 300 do 350 reči
Rad: maksimalno 10, minimalno 4 strane, sa jednostrukim proredom.
Format: A4 sa marginama levo i desno od 3,5cm i gore i dole od 5,0cm.
Font: Arial, 12pt, ćirilica.
Tekst apstrakta pisati fontom Arial, 10 pt.
Na isti način, nakon dve linije proreda, obraditi i englesku verziju naslova i rezimea. Tekst podeliti u poglavlja.
Prvi nivo naslova pisati velikim slovima (bold). Drugi nivo naslova pisati velikm prvim slovom, ostala mala (bold). Treći nivo naslova pisati kurzivom (italic). Napomene pisati na kraju teksta (endnote). U napomenama literaturu navoditi na sledeći način: Prezime, I: Naziv, Izdavač, Mesto godina, strane. Pozivanja na slike, grafikone i tabele obeležiti u tekstu: (sl.1), (sl.2), (tabela 1), itd. Stranice ne numerisati.
Uz rad poslati i podatke o autoru/autorima: ime, prezime, stručno i akademsko zvanje, naziv institucije odnosno organizacije. Podatke poslati na srpskom i engleskom jeziku.
UČEŠĆE NA KONFERENCIJI
Za učešće na Konferenciji mogu aplicirati zaposleni u institucijama kulture, na univerzitetima, kao i studenti, istraživači, pojedinci i pripadnici nevladinog sektora angažovani na očuvanju kulturnog nasledja.
JEZIK KONFERENCIJE
Radovi se izlažu i predaju na srpskom jeziku.
Apstrakt se predaje na srpskom i engleskom jeziku.
KOTIZACIJA
Nije predvidjeno plaćanje kotizacije za učešće u radu Konferencije.
VAŽNI DATUMI
prvi poziv: 28.03.2016.
dostavljanje apstrakta: 07.05.2016.
obaveštenje o prihvatanju apstrakta: 21.05.2016.
dostavljanje radova: 31.07.2016.
obaveštenje o prihvatanju radova i načina prezentacije: 10.09.2016.
konferencija: 10.11.2015.
INFORMACIJE I KONTAKT
ZAVOD ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE GRADA BEOGRADA
Direktor Nela Mićović, dipl. arheolog
Kalemegdan Gornji grad 14, 11000 Beograd
Za sve dodatne informacije obratiti se Nadi Živković, na telefon: 011/ 3287 557, lokal 118, 065/41-555-46 ili na e-mail: konferencija@beogradskonasledje.rs
