Кућа краља Петра I Карађорђевића

Кућа у којој је умро краљ Петар Први Карађорђевић, позната и као Музеј краља Петра Првог Ослободиоца, подигнута је 1896. године на Топчидерском брду изван градског и грађевинског рејона Београда, као кућа за одмор угледног трговца Ђорђа Павловића. По моди оног времена, истакнути Београђани и добростојећи трговци почели су крајем 19. века да, недалеко од града, граде куће за привремени боравак. Идеално место је било на узвисинама над Топчидером, уз друм који је водио поред Господарске механе до Конака кнеза Милоша, Цркве Св. Петра и Павла, Топчидерског парка и шуме и ловишта Кошутњак.

90510114_2852031744840288_5842640275574358016_n

Друштвени статус и имовинско стање власника омогућили су да се кућа битно разликује од других подизаних по виноградима у непосредној близини, много ближих концепту летњиковаца како по величини тако и по репрезентативности. Имање на којем се налазила кућа Ђорђа Павловића било је засађено воћкама и ретким дрвећем.

90653060_2852031944840268_33627493688672256_n

Летњиковац има подрум, приземље, спрат. Диспозиција простора је карактеристична за крај деветнаестог века који још увек летњиковац посматра као репрезентативни стамбени објекат, идентичан оном у граду. Кућа има два потпуно одвојена дела, један јавни, у приземљу, до којег се долази преко репрезентативног степеништа и терасе под стубовима, и други, приватни, који заузима спрат и коме се приступа преко бочно постављеног улаза. У приземљу су се налазила два салона и трпезарија, спаваће собе на спрату, а кухиња у сутерену.

Фасаде су академски обликоване уз примену карактеристичних елемената стила као што су стубови и пиластри, тимпанони над порталима, натпрозорници, балустри, лукарне мансардног крова и ограда од кованог гвожђа као завршни елемент крова. Над мансардним
кровом уздиже се луковичаста купола с лантерном.

Породица Павловић је кућу користила до 1919. године, када ју је изнајмила Двору за смештај краља Петра Првог Карађорђевића. Краљ Петар се вратио из Грчке у Београд септембра 1919, из избеглиштва у које је отишао повлачећи се са својом војском 1915. године.
Стар и болестан, жељан мира и самоће, краљ Петар је одбио да станује у двору, иако то тада и није било могуће, јер су и Стари и Нови двор били оштећени у рату. У вили на Топчидерском брду краљ је живео с малобројним дворским особљем, које је плаћао из сопствене апанаже.

90676834_2852032188173577_3468531922286673920_n

Усамљености и изолованости доприносио је и скоро спартански живот који је водио у више него скромном ентеријеру. У краљевој соби на спрату налазили су се кревет, сто, орман, умиваоник, стона лампа, у трпезарији поред ње сто за ручавање, столице и орман за посуђе, а у библиотеци орман са књигама. Мали и велики салон су, такође, били намештени само најнеопходнијим стварима.
Зидови су били скромно декорисани. Сем малог салона, у којем је краљ Петар проводио највише времена и примао ретке посетиоце, где су се на зидовима налазили портрети и слике краљевске породице, остале просторије су имале само краљев портрет. У трпезарији се налазила икона Св. Андрије Првозваног, заштитника Дома Карађорђевића.

Краљ Петар је умро 16. августа 1921. године. Тек три године након смрти краља Петра, Министарство просвете je oформило Одбор за подизање Музеја краља Петра Првог. У ту сврху је откупљена кућа, подигнута нова ограда с репрезентативном улазном капијом зиданом по угледу на оне испред Старог и Новог двора и уређена је башта. Одбор је био суочен с недостатком експоната који би на одговарајући начин илустровали владавину и приватни живот краља Петра и због тога музеј никада није ни био званично отворен.

90419117_2852032341506895_4742650725312495616_n

После Другог светског рата, кућа је, као државно добро Министарства просвете, услед недостатка одговарајућих објеката, једно време служила као школа, а затим су се у њу уселили станари. Обновљена је 1997. године по пројекту Завода за заштиту споменика културе. Године 2005. кућа је предата на коришћење Општини Савски венац, која је у њој отворила културни центар под називом „Кућа краља Петра Првог“. Иако кућа није претворена у музеј, како је то одлучено 1921. године, ипак се у називу културног центра чува успомена на краља Ослободиоца.
Кућа краља Петра Првог Карађорђевића, Васе Пелагића 40, је због својих историјских, архитектонских и урбанистичких вредности проглашена за споменик културе 1992. године (Службени гласник града Београда, 26/92).