Шкаркина вила

Кућа Чеха Рихарда Шкарке налази се у Делиградској улици бр. 13 у Београду, на врачарској падини, у близини једног од највећих градских тргова – Славије. У амбијенту који открива архитектонска трагања и остварења од краја 19. века па све до данашњих дана, ова вила, попут правог странца у Београду, привлачи пажњу и намеће бројна питања посматрачима. Откуда оваква градска вила, овакво архитектонско обликовање, непоновљено у Београду, овакав градитељски шарм?

90677077_2856540564389406_8688818929725865984_n

Чеси су у Србију почели да пристижу у већем броју средином 19. века. Чешке занатлије, банкари, индустријалци, лекари, архитекте и уметници углавном су се настанили у Београду, где су осамдесетих година, у циљу очувања свог културног идентитета, основали Чешко друштво „Лумир“. Касније је ово друштво понело назив Културно-просветно друштво Чеха и Словака. Овом веома популарном удружењу једно време је председавао и Рихард Шкарка, директор филијале Прашке кредитне банке у Београду.

90597429_2856540901056039_7090987458053013504_n

За подизање своје куће у Делиградској улици, Рихард Шкарка је позвао архитекту Драгишу Брашована. Будимпештански ђак је до тада у Београду већ реализовао своје прво потпуно самостално дело, зграду бивше Есконтне банке у Нушићевој улици. Остварење у комбинацији барокно-класицистичке еклектике, обезбедило је Брашовану добар пријем у београдској средини. Школовање, живот и рад од 1907. до 1918. године у Будимпешти, другој престоници Аустроугарске монархије и једном од уметничких центара средње Европе, упутили су Брашована у тада доминантни градски стил – романтични еклектицизам. Академски принципи прожети романтичним духом представљали су водеће опредељење тамошњих градитеља.

90789557_2856541861055943_3018697607712079872_n

Шкаркина вила изграђена је током 1926–1927. године, као репрезентативна градска вила. Академски принципи, романтичарски дух, истористички мотиви, примесе модерних идеја и ардекоовски третман површина, препознају се у обликовању главне – уличне фасаде објекта. Фасада је изведена у једној равни, а декоративни елементи преузети из историјских стилова, романике, венецијанске готике и барока доприносе њеној сликовитости. Рустичној обради доње зоне са забатним мотивима, дијамант квадерима веома блиским чешком кубизму, и прозорима завршеним слепим аркадама, супротставља се равна површина спрата. Њом доминира романтичарска трифора испуњена флоралним, зооморфним и антропоморфним мотивима, постављена између модернистички третираних прозорских отвора без посебног акцента. Фасада се завршава декоративно решеном назубљеном кровном атиком. Мотив преломљеног лука и барокних волута поновљен је и на монументалној улазној капији, чија су врата решена у виду врло декоративно третиране металне решетке. Супротстављене и уједно обједињене широке плошне површине и орнамент, лук и оштар угао, извијена и права линија, мотиви различитих историјских стилова у сасвим модерном аранжману, чине ову фасаду једном од најнеобичнијих и једном од најшармантнијих у Београду. За разлику од већине својих савременика архитекта Драгиша Брашован је посебну пажњу посветио и мање уочљивим дворишним фасадама остварујући јединство укупног изгледа грађевине у морфолошком и стилском погледу. Раскошној спољној обради одговара и богато опремљен ентеријер. На плафону кружног хола приземља до данас је сачувана зидна слика, нажалост непознатог аутора.

90790171_2856541147722681_9016906009678970880_n

Године 1927. фасада Шкаркине виле добила је награду као једна од најлепших фасада у Београду. Данас се у овој раскошној градској вили налази Амбасада Белорусије. Шкаркина вила је објекат значајне архитектонске и културно-историјске вредности. Она представља један од најуспелијих примера Брашованове архитектуре градских вила, а као ретка грађевина романтичарског духа заузима

91448399_2856541614389301_1349716747195777024_n
изузетно место у београдској међуратној архитектури.
Утврђена је за културно добро 2002. године