Црква Св. Марка

93378147_2902334739809988_106283956491517952_n

Црква Св. Марка подигнута је на старом култном месту. Првобитна црква саграђена је тридесетих година XIX века, као гробљанска црква. Ова једнобродна, скромно декорисана црква без кубета, срушена је у Другом светском рату. Нова црква изведена је по пројекту архитеката браће Петра и Бранка Крстића који су на конкурсу добили прву награду. Уз монументални и прегледни простор, конкурсом је тражен стил старовизантијски, слободан, али најсличнији цркви манастира Грачанице, задужбини краља Милутина из 1315. године, која представља врхунско достигнуће не само српске средњовековне архитектуре већ и византијске архитектуре петокуполних цркава.

93425184_2902333923143403_120785200601890816_n

Зидање Цркве Светог Марка је започето за време владавине Александра Првог Карађорђевића, а грађење је трајало дуго и са одлагањима у периоду 1931–1939. године. Обликована је у српско-византијском стилу, који чува традиције српске сакралне средњовековне архитектуре. Камен темељац за нову цркву постављен је 8. маја 1931, када је и освештана (патријарх Варнава), али је зидање настављено тек јула 1932. године. Крајем 1933. године, црква је већ била покривена, док су њено облагање и каменарско-клесарски радови завршени тек 1938, због нове полемике о употреби одговарајуће врсте камена, мермера или пешчара. Годину дана касније, спољашњост грађевине је била довршена, али је Други светски рат прекинуо опремање ентеријера и довео до страдања и уклањања мале Цркве Светог Марка. Након санирања оштећења, велика црква је наново освећена 1948. године.

93244131_2902334433143352_5403235146616799232_n

Црква Светог Марка је основе развијеног уписаног крста и то двоструко уписаног, видљивог у сводовима, има олтарску апсиду и пет купола. На западу је припрата са галеријом и високим звоником. Главна купола је над централним простором, а четири мање куполе нису постављене у угловима кракова уписаног крста, као на Грачаници, већ над бочним просторима међу аркадним тремовима. Постављене су као завршеци кула, тако да источни пар купола стоји уз олтарски простор, проскомидију и ђаконикон, а западне куполе уз западни травеј цркве. Цркву Светог Марка обухватају четири аркадна трема, два испред бочних улаза, са севера и југа, а друга два угаона трема фланкирају главни улаз у грађевину, који је формиран кроз звоник и којем се прилази широким степеништем.

93481583_2902333243143471_304156376878284800_n

Фасаде цркве су оживљене облогом од две врсте камена: светлог беловодског пешчара (Беле воде, Крушевац) и црвеног грзанског камена (Грзе, Параћин) – али је облога изведена имитацијом средњовековног начина зидања опеком и каменом, при чему је блок камена уоквирен опекама (cloisonne). На бочним фасадама цркве архиволтама су поред једноделних истакнути дводелни и троделни прозори – бифоре и трифоре. Декорацију, уз контрастне боје камена, чине и колонете на куполама и апсиди, као и двоструки зупчасти поткровни венци од камена. Куполе имају коцкаста постоља (tambur carré). У тремовима је присутан још богатији контраст црвеног и светлоокер камена, а издвајају се стубови са импост-капителима, који имају плитке рељефе симбола јеванђелиста.

93794821_2902335046476624_1042353034769727488_n

У распореду простора, елементима елевације и градацији маса архитекти Петар и Бранко Крстић су постигли инспирацију Грачаницом, али грандиознe димензијe и пропорцијe биле су у складу са идејом о намени ове цркве као нове престоне цркве главног града Краљевине Југославије, која би могла да прими велики број људи приликом приређивања свечаности поводом државних празника.

93835521_2902335909809871_7200645235909591040_n

У опусу браће Крстић претежно модернистичког концепта, Црква Светог Марка у Београду је једини реализовани сакрални објекат, изведен у традиционалној архитектури.
Уз јужни зид западног травеја, са десне стране улазећи из припрате, који је према српској средњовековној традицији одређен као место за гроб владара, постављена је шездесетих година ХХ века мермерна гробница цара Душана (1308–1355), дело скулптора Драгомира Тадића, у коју су пренети посмртни остаци овог српског владара из призренске задужбине Светих архангела. Наспрамно, са северне стране, налази се гробница патријарха Германа. У крипти Цркве Светог Марка сахрањени су краљ Александар и краљица Драга Обреновић, истакнути епископи и први ктитор мале цркве, трговац Лазар Панча.

Због посебних архитектонских и урбанистичких квалитета, Црква Светог Марка у Београду утврђена је за споменик културе 1975. године.