Zgrada Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja u Ulici kneza Miloša br. 101 u Beogradu, delo je Dimitrija M. Leka, jednog od značajnijih srpskih arhitekata. U znak priznanja za bogat stvaralački opus i veliki doprinos domaćoj arhitekturi, arhitekta Dimitrije M. Leko je izabran za doživotnog počasnog predsednika Društva arhitekata Srbije. Četvrta decenija XX veka, obeležena je kao najplodniji period u stvaralačkom opusu autora, kada i nastaje ova monumentalna palata, koju mnogi ubrajaju u njegovo najbolje realizovano delo.
Projekat za novu zgradu Ministarstva, do tada smešteno u privatnoj zgradi namenjenoj hotelijerskim uslugama, arhitekta Dimitrije M. Leko dobija kao svoj redovan zadatak u Ministarstvu gradjevina, u kom je tada bio zaposlen. Državno zemljište na kraju Ulice kneza Miloša, na kom se nalazila tramvajska stanica Guberevac, odredjeno je kao mesto podizanja zgrade. Temelji zgrade su osvećeni 25. 09. 1932. godine, dok je zidanje završeno 1933. godine. Iako je zadržao odlike klasične arhitekture u njenom oblikovanju, arhitekta Dimitrije M. Leko uvodi elemente modernizma i maksimalno osavremenjuje arhitekturu jednog državnog objekta. Realizovana je kao slobodnostojeći, trospratni objekat pravougaone osnove. Smeštena duž jedne od najvažnijih saobraćajnica i najatraktivnijih beogradskih ulica sa izuzetnim gradjevinskim fondom, kompozicija glavne fasade osmišljena je monumentalno i reprezentativno, s obzirom na karakter ne samo prostora već i buduće namene. Na ravnim neornamentalnim fasadnim platnima su ritmično rasporedjeni široki trokrilni prozori. Naglašenoj horizontali koja se ogleda u dugačkom uličnom frontu, uspešno se suprostavlja vertikalni ritam visokih i snažnih kolonada, uspostavljajući na taj način potpunu ravnotežu i harmoniju glavne fasade. Umesto uobičajenog akademski raskošno oblikovanog krovnog venca, zgrada je završena ravno, punim zidnim platnom. Dve skulpturalne kompozicije postavljene na krajevima ulične fasade u nivou prvog sprata, delo su vajara Alojza Dolinara. Izvedene u bahacitu predstavljaju muškarca sa grančicom i ženu sa detetom u naručju (grupa figura levo), dok se na desnom uglu nalaze figure muškarca sa čekićem i žene sa perom i svitkom. Na sve tri ulične fasade u horizontalnom nizu, na prostoru izmedju prvog i drugog sprata, postavljena su 23 ženska portreta. Kružne reljefe sa predstavom ženskih figura, postavljenih u horizontalnom nizu, izmedju druge i treće etaže, izveo je
Dušan Jovanović Djukin, po nacrtima samog arhitekte. Ovim dekorativnim ansamblima autor je uveo ornamentalnost ar dekoa u strogi koncept svog originalnog tumačenja monumentalne arhitekture. Enterijer zgrade je istovetno rešen kroz sve tri etaže, sa središnjim delom oko kog su dugački hodnici, duž kojih su rasporedjene kancelarije.
Zgrada Ministrstva socijalne politike i narodnog zdravlja svojom celokupnom arhitektonskom kompozicijom i formom, umetničkom izražajnošću i urbanističkim konceptom, jedno je od antologijskih dela beogradske arhitekture i celokupne srpske medjuratne arhitekture. Utvrdjena je za spomenik kulture 2013. godine.
