Конзерваторски надзор над изведеним радовима на статичкој санацији, реконструкцији и рестаурацији Земунске тврђаве на Гардошу

У Заводу за заштиту споменика кулуре града Београда 2016. године урађен  је Идејни пројекат реконструкције и рестаурације Земунске тврђаве, предвиђен планом рада Завода и финансиран од стране Секретаријата за  културу града Београда. Пројектанти су архитекте конзерватори Љиљана Конта и Раде Мрљеш. Пројектом је предвиђена статичка санација  и обнова обрушене југоисточне куле и рестаурација лица бедема. Циљ израде пројекта био је да се остаци бедема Земунске тврђаве консолидују и рестаурирају у оној мери у којој постоје поуздани подаци о њеном изгледу, али и да се афирмише један од најлепших видиковаца у Београду. Такође је било важно да се кроз презентацију културног добра препозна основни габарит цитаделе, као и њена форма.

IMG_6565_resize

На Земунској тврђави су до сада у два наврата вршена археолошка истраживања  чији  су резултати  коришћени као полазиште  за израду пројекта. На основу археолошких истраживања утврђена је дубина темеља, оригинална кота пода тврђаве, као и врста земљишта. Под некадашњег утврђења налази  се 2,5м ниже у односу на садашњу коту платоа која је формирана приликом изградње Миленијумске куле када је  плато тврђаве издигнут насипањем  шута у висини од 2,5м. Културни археолошки слојеви се могу очекивати  тек испод 2,5м дубине.

 

 

WE7N8336_resize

Директорка Завода Оливера Вучковић је иницирала сарадњу са Општином Земун, којој је достављен пројекат како би се спровела и реализација радова на обнови Земунске тврђаве. Пројекат  је подељен на две фазе што је омогућило прибављање  предвиђених средстава  из различитих извора. Прву фазу пројекта, која  је  обухватала радове на статичкој санацији и обнови југоисточне куле, финансирало је  Министарство правде,  док  је другу фазу, која је  обухватала рестаурацију лица бедема осталог дела тврђаве, финансирало Министарство трговине, туризма и телекомуникација.

IMG_1199_resize

Конзерваторски надзор вршио је Завод за заштит споменика културе града Београда, архитекте Љиљана Конта и архитекта Раде Мрљеш. Због комплексности радова на статичкој санацији југоисточне куле вршен је и пројектантски надзор статике који је вршио Саша Стругар, диг.

IMG_1365_resize

Радови су започети у децембру 2018. године  са предвиђеним роком за  завршетак у  јуну 2019. године. У оквиру прве фазе радова предвиђен је машински земљани ископ  до дубини  од 2,5м, а затим ручни, до доње коте темеља постојећих  кружних зидова југоисточне куле који су се, на основу  археолошких истраживања,  очекивали 8м ниже од платоа тврђаве. Како уклањање земљаног насипа у тако великој висини  није могло  да се изведи  без претходног обезбеђења темељне јаме и самих зидова тврђаве, ангажован је  пројектант статике који је након увида у реално стање доставио прорачун обезбеђења  и технологију ископа.

IMG_2806_resize

На предлог статичара су, из безбедносних разлога, демонтирани делови бедема који су представљали потенцијалну опасност за наставак радова на копању темељне јаме,  како за извођача тако и за објекте у подножју  куле.

IMG_2813_resize

Током ископавања утврђено је да је дубина темеља  југоисточне куле  на знатно вишој коти, на  дубини од 2м,  што је захтевало поновно ангажовање статичара и измену-допуну пројекта статике. Новим статичким решењем предвиђена је израда кружне бетонске греде испод постојећих темељних остатака југоисточне куле и утискивање 10 мега шипова на дубину од 8-10м. По завршеном фундирању, изливена је АБ плоча са потпорним зидом према пројекту,  темељна јама је затрпана земљом и озидан је кружни зид југоисточне куле у висини од 90см.

IMG_4983_resize

Паралелно са првом фазом започети су припремни радови и за другу фазу. Земљани радови  на формирању техничких ровова у оквиру друге фазе  су се изводили ручно. Технички ровови  су формирани  око зидова  како би се дошло до оригиналних лица  одакле  се настављала  њихова рестаурација

Рестаурација остатака тврђаве вршила се уз поштовање постојеће материјализације и начина зидања. Зидови тврђаве просечне ширине 2,4м  зидани су  употребом камена кречњака у виду трпанца  и са  лицима од  опеке старог формата у кречном малтеру. Обновом југоисточне куле и доградњом недостајућих надземних делова траса источног и западног бедема у висини од 90см у потпуности је обновљен  некадашњи габарит  тврђаве.  Југоисточна кула је  подигнута у висини парапета како би се очувала  њена  функција видиковца, док су преостале три угаоне куле задржане у постојећој висини од око 2м.

Пројектом  рестаурације и реконструкције Земунске тврђаве, није било могуће предвидети обнову и презентацију југозападне куле, јер претходно спроведена археолошка истраживања нису дала потребне податке о постојању улаза у кулу, због чега је југозападна кула  као једина у потпуности озидана и затворена кула,  насута  земљом и остављена без могућности   приступ са платоа тврђаве.

Приликом ископавања техничких ровова са спољашње стране југозападне куле откривена су два наспрамна лучно засведена улаза у кулу и то један  према унутрашњем платоу тврђаве, а други  према летњој позорници. Улази су  били испод садашњег  нивоа терена  и преко њих се улазило у кулу на нивоу оригиналног пода  тврђаве. Ово откриће омогућило је  презентацију  оригиналне коте пода цитаделе,  једино могуће  у оквиру југозападне куле, формирањем бетонског степенишног крака уз унутрашњу страну јужног бедема.

Задржана су два постојећа приступна степеништа тврђави, на оси север-југ. Главно приступно степениште са паркинга је са постојеће позиције испред бедема транслаторно померено и формирано у оквиру бедема, на месту и у ширини некадашње капије за улаз у тврђаву. Ширина капије је утврђена на основу каменог подеста испред бедема који је откривен  приликом отварања архитектонске сонде. Ширина  подеста се поклапала са траговима остатака  бочног зида капије у оквиру бедема.

Поплочавање  нових стаза  на платоу тврђаве усклађено је са постојећим, док се не стекну услови за израду  целовитог  партерног уређење платоа  које ће бити  предмет посебног пројекта.

Рок за завршетак грађевинских радова је због оправданих разлога продужен до новембра 2019. године када су радови званично и завршени.

Паралелно са извођењем грађевинских радова постављени су каблови за декоративно осветљење Земунске тврђаве тера светиљкима  и функционално  осветљење платоа преко стубова.

Миленијумска кула није  била предмет радова.

Споменик културе, Земунска тврђава  је лоцирана  у просторној културно-историјској целини Старо језгро Земуна, која је проглашена  за културно добро од великог значаја за Републику (Сл. гласник СРС бр.14/79).