Бајракли џамија

Београд је увек био мултикултурни и мултиконфесионални град. У наредних неколико постова упознаћемо вас са богомољама различитих конфесија која су као културна добра наше престонице заштићена. Од понедељка 18.5.2020. приче о кутурним добрима ћемо на друштвеним мрежама објављивати понедељком и петком

Од некадашњих више од 60 џамија и бројних мањих исламских богомоља месџида, Бајракли џамија у Господар Јевремовој улици број 11 једини је сачувани и активни објекат исламске верскe архитектуре у Београду. Налази се на падини према Дунаву, у близини раскршћа са улицом Краља Петра. Некада је доминирала у амбијенту претежно ниских приземних кућа прометне трговачке и занатлијске четврти београдске вароши – Зејрека. Претпоставља се да је данашња Бајракли џамија изграђена на месту старијег месџида, највероватније у другој половини 17. века, као задужбина турског владара султана Сулејмана II (1687–1691). У њој као главној џамији боравио је и мувекит, човек који је прорачунавао тачно хиџретско време према исламском календару ради одређивања светих дана, који је такође регулисао и механизам сата и истицао заставу на минарету, у знак истовременог почетка молитве у свим осталим исламским богомољама у београдској вароши.


За време аустријске владавине 1717–1739. године, служила је као катедрална католичка црква, a са повратком Турака 1741. године обновљена је првобитна намена. Кнез Михаило Обреновић наложио је 1868. године министру просвете и црквених дела да изабере једну од постојећих џамија и оспособи је за обављање муслиманских верских обреда. Тада је изабрана као најцелисходнија ’Бајрак’ џамија. Између два светска рата џамију је обнављала и Општина града Београда, када је 1935. године први пут заштићена Уредбом о заштити београдских старина. Рестаурација је извођена неколико пута и након Другог светског рата од стране Народног одбора града Београда и Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе, а од средине шездесетих година 20. века и Завода за заштиту споменика културе града Београда. После новијих оштећења 2004. године, изведени су конзерваторски радови на санацији и рестаурацији камене фасаде са обновом прозорских отвора.

Архитектура џамије припада типу једнопросторне кубичне грађевине са куполом и минаретом. Масивних зидова и са мало отвора, грађена је од камена, а неки сегменти изведени су у опеци и камену. Грађевина је квадратне основе, док осмострану куполу носе источњачки поткуполни лукови и нише – тромпе, са скромном декорацијом конзола. Неуједначен је број прозорских отвора на фасадама, док се по један налази на свакој страни тамбура куполе. Поткуполни носачи и сви отвори на грађевини завршавају се карактеристично оријенталним преломљеним луцима. Са спољне северозападне стране постављено је минаре – уска кула купастог крова, с кружном терасом при врху, са које мујезин позива вернике на молитву. Наспрам улаза, у унутрашњости џамије налази се најсветији простор – михраб, плитка ниша са раскошним украсом свода, постављена у правцу светог града Меке ка југоистоку, док је уздигнута дрвена проповедаоница (минбер или мимбар) постављена десно од михраба, у југозападном углу. Над улазом је дрвена галерија (махфил), са које се доспева и до шерефе, терасе на минарету.

Унутрашња декорација џамије је веома скромна. Зидови су немалтерисани, са плитким профилацијама, ретким стилизованим флоралним и геометризованим мотивима и калиграфским натписима стихова из муслиманске свете књиге Курана, затим именима првих праведних верских поглавара калифа, као и Божјих, тј. Алахових величанствених особина и имена, исписаних арапским писмом на посебно украшеним резбареним плочама левхама. Пред улазом у џамију је постојао и засведени аркадни трем са три мање куполе. У дворишту се налази чесма за молитвено умивање, као и недовршена верска школа (медреса) са библиотеком.

Бајракли џамија представља главно исламско културно средиште у Београду. Данас је помало скривена у амбијенту виших стамбених објеката у Господар Јевремовој улици. Због старине, реткости, очуваности изворне намене, као и репрезентативности верске архитектуре и исламске културе, стављена је 1946. године под заштиту државе као споменик културе, а 1979. године утврђена за културно добро од великог значаја.