Отварање изложбе о Ристи Марјановић

У четвртак, 4. октобра 2018. године, у просторијама ЈМУ Радио-телевизије Србије, свечано је отворена изложба фотографија Завода за заштиту споменика културе града Београда „Ратни фото-репортер Риста Марјановић“, аутора Милојка Гордића и Снежане Неговановић.

04.10.2018 Galerija 05 04.10.2018 Galerija 06 04.10.2018 Galerija 07 04.10.2018 Galerija 08

04.10.2018 Galerija 03 04.10.2018 Galerija 04

На почетку је у холу Холу РТС-а у Таковској 10  изведен део представе „Солунци говоре“ (текст Антонија Ђурића, режија Цисане Мурусизе) коју су извели глумци Академије уметности Београд. На крају представе гости су позвани да пређу у галеријски простор где је постављена изложба фотографија Ристе Марјановића

04.10.2018 Galerija 2504.10.2018 Galerija 10 04.10.2018 Galerija 11 04.10.2018 Galerija 12

04.10.2018 Galerija 16Уследило је обраћање домаћина, директора Телевизије Србије Илије Церовића.

04.10.2018 Galerija 14 04.10.2018 Galerija 15

Из обраћања Оливере Вучковић, в.д. директора Завода за заштиту споменика културе града Београда:

04.10.2018 Galerija 09

„Збирка фото-негатива Ристе Марјановића још 1958. године препозната јкао изузетна вредност за наш народ и стављена под заштиту државе. Рад на Збирци фотографских снимака Ристе Марјановића  отпочео је 70-тих година прошлог века, када су стручњаци Завода за заштиту споменика културе града Београда заједно са Ристом Марјановићем,  непосредно пред његову смрт, каталошки обрадили, тематски разврстани и хронолошки распоредили снимке. Године 1973. издат је и каталог под називом Збирка фото-негатива Ристе Марјановића, који је урадио историчар уметности Завод за заштиту споменика културе града Београда Милојко Гордић, који је данас пензионер, а који је заједно са колегиницом Снежаном Неговановић, стручним сарадником Завода и данас аутор ове изложбе и каталога.

После затишја од готово 40 година активирање рада на Збирци поново је отпочело 2010. године. Обновљена је сарадња са породицом Марјановић, као носиоцем ауторских права на фотографске снимке, јер су од почетка па до дана данашњег оригинали фото-негативи били у поседу у поседу најпре Ристе Марјановића, а затим и његових наследника.

Изузетно важан сегмент стваралаштва фотографа Ристе Марјановића, првог српског фото-репортера, сведока времена од 1910. до 1960. године, представљају фотографије Првог светског рата, за које је носилац титуле „екселенција фотографије”, коју је добио од Удружење професионалних фото и филмских радника и уметника фотографије 1965. године.

У документацији Завода за заштиту споменика културе града Београда налази се 8.542 репродукованих снимака као фототека Збирке фото-негатива Ристе Марјановића. За саме догађаје Првог светског рата везано је око 500 снимака.

Желим да се захвалим РТС, наследницима Ристе Марјановића, Академији уметности, Војно филмски центар – Застава филму, Министарству одбране и граду Београд који су нам пружили свесрдну помоћ у реализацији изложбе.

Са надом да ће Завод за заштиту споменика културе у наредној години у потпуности дигитализовати ову збирку и издати монографију какву је Риста Марјановић заслужио својим пожртвованим радом током педесет година фотографисања бурних времена и догађаја, остаје ми само да вам пожелим да добродошлицу и да уживате у изложби.“

Из обраћања Снежане Неговановић, једног од аутора изложбе:

04.10.2018 Galerija 21

Велика је одговорност говорити и представљати се као аутор ове изложбе, говорити у име аутора фотографија Ристе Марјановића који је снимио пре 100 година изложене фотографије и говорити у име Милојка Гордића, једног од аутора изложбе, који је пре 50 година заједно са Ристом Марјановићем, учинио изванредан подухват на очувању и промоцији Збирке фото-негатива Ристе Марјановића, што је и основа нашег данашњег виђења.

Из целокупног наслеђа Ристе Марјановића издвајају се сведочења о Првом светском рату.

Прве победе на Церу и Kолубари, повлачење које је уследило, Албанска голгота чине најважнији део његовог стваралаштва, снимци од којих су неки превазишли оквире фотографије и постали праве иконе страдања српског народа.

Након повратка из Париза и Лондона где је учествовао на савезничким изложбама и допринео даљем тогу рата, снима други део често мање познатих фотографија са Солунског фронта, фотографије у току пробоја, ослобођења и уједињења.

Завршни део изложбе чине фотографије снимљене између два светска рата током церемонија откривања спомен обележја у славу и част Првом светском рату, чиме је заокрушен његов опус везан за тај део историје.

Посебан сегмент међу сачуваним снимцима, саставни део Збирке утврђене за културно добро, представљају снимци из фото-документације Међународне комисије за утврђивање ратних злочина у Србији током Првог светског рата.

Поред свог рада као фото-репортер Риста Марјановић мање је познат по томе што је уложио велики напор да сачува снимке, често их преснимавајући на новије материјале, правећи дупликате, чувајући уз своје и снимке других аутора све са изразитом жељом да се оно што се догодило пренесе свеобухватно будућим генерацијама.

Многе фотографије су нам већ познате, често смо их виђали на другим изложбама, филмовима, емисијама, оне су толико заживеле међу нама да су основа нашег колективног сећања на догађаје из Великог рата, постале су део народа при чему се како обично бива када нешто заживи у народу, заборави и ко их је створио.

Ово је прилика да се подсетимо на једну изванредну личност Ристу Марјановића који нам је пренео оно што је видео, непосредно, као фото-репортер Врховне команде српске војске, а видео је много више него што се од њега тражило.

Испред Скупштине града Београда окупљеним гостима се обратио Андреја Младеновић, заменика градоначелника града Београда, који је и свечано отварио изложбу.

04.10.2018 Galerija 23 04.10.2018 Galerija 24На крају уследило је премијерно извођење нумере из филма „Радо иде Србин у војнике“ посвећеног 100-годишњици Великог рата у продукцији ВЦФ „Застава филм“ сценаристе и редитеља Драгољуба Елчића. Песма „Мируј срце“ композитора Драшка Јанковића у извођењу Владимира Пантића за хармоником и вокалног солисте Ранка Јовића (Београдска филхармонија).