Отварање изложбе „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице”

 

Пред бројном публиком, колегама, поштоваоцима архитектуре Београда и представницима медија, у понедељак 10.9.2018. године, свечано је отворена изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда у Галерији Народне банке Србије, Немањина 17 „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице”. Изложбу су отворили Горан Весић, заменик градоначелника Београда, Данијела Ванушић, помоћник министра културе и информисања за заштиту културног наслеђа, и др Љиљана Благојевић, архитекта, рецензент изложбе и Оливера Вучковић, в.д. директора Завода за заштиту споменика кулуре града Београда.

F_0977 (02) F_0977 (06)

Изложба „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице” се реализује у години европског културног наслеђа, представља централни део програма Завода за заштиту споменика културе града Београда у оквиру манифестације Дани европске баштине, 2018. године у Београду, који ће бити отворени овом изложбом.

F_0977 (16) F_0977 (24)

У периоду између два светска рата, српска архитектура се развијала кроз више паралелних стилова: закаснеле сецесије, српсковизантијског стила, фолклоризма, ар декоа, академизма и модернизма. И поред богатства стилских праваца, током треће деценије XX века, владао је академизам као званичан државни стил. Међутим, појавом модернизма крајем деценије долази до коренитих промена на градитељској сцени. Модернистички покрет се убрзано ширио и по броју учесника и по броју и квалитету остварених радова. Донео је новине у облицима, формама, просторном концепту, материјалима, декоративности, конструкцији. У стамбеној и јавној архитектури преузео је примат, а до изражаја су дошле архитектонске концепције и идеје њених водећих протагониста Милана Злоковића, Бранислава Којића, Душана Бабића, Јана Дубовог, Николе Добровића, Драгише Брашована и других. Након нешто више од осам деценија од настајања његових репрезентативних примера, носилаца структуралних и стилских промена, они су препознати као неизоставни део националне градитељске баштине. Велики број подигнутих здања потврђује да је београдска модерна с једне стране пратила главне уметничке токове највећих европских центара, а с друге донела јединствене и аутентичне примере.

F_0977 (35) F_0977 (38)

Као важан сегмент ове изложбе који просторно лоцира све објекте модерне на подручју града, јесте и мапа „Модерна архитектура Београда” чији је аутор Установа културе „Пароброд”.

F_0977 (43) F_0977 (46) F_0977 (50)

Изложба је посебно значајна јер је повезала више институција Града Београда и Републике Србије (Секретаријат за културу, Секретаријат за привреду, Установа културе „Пароброд”, Народна банка Србије, Музеј науке и технике Београд, Музеј ваздухопловства – Београд, Астрономска опсерваторија, Филмске новости, Архив Југославије, Југословенска кинотека), али и успоставила сарадњу са наследницима, носиоцима ауторских права, фондацијама, цивилним сектором и приватним колекционарима. Посебна сарадња остварена је са Фондацијом Милана Злоковића која данас интензивно ради на очувању дела чувеног архитекте и оснивача модерне.

 

На отварању су наступили Гудачки оркестар и солисти МШ „Станковић“.