Нела Мићовић

археолог-конзерватор, виши стручни сарадник

Година рођења: 1969.
Образовање: дипломирани археолог

Рођена у Краљеву 18. септембра 1969. године, где је завршила основну и средњу школу. Филозофски факултет у Београду на групи за археологију завршила је са просеком 9,50 и стекла звање дипломираног археолога.

Од 2002. године запослена је у Заводу за заштиту споменика културе града Београда на пословима археолога-конзерватора, где је и стекла звање вишег стручног сарадника.

Бави се истраживањем, заштитом, конзервацијом и презентацијом археолошких локалитета на подручју Београда. Учествовала је у археолошким истраживањима Манастира Тресије на Космају, била је руководилац вишемесечних археолошких истраживања током изградње подземне гараже на простору испред Скупштине града, била је ангажовна на пројектима археолошких истраживања локалитета „Три листа дувана“, „Окретница у Рајићевој“ и „Блок између улица Цинцар Јанка и Узун Миркове“. Резултате ових истраживања објавила је у стручним часописима „Наслеђе“ и „Археолошки преглед“.  Године 2010. покренула је Пројекат презентације покретних археолошких налаза у подземној гаражи, на месту њиховог проналаска. У марту 2011. године Пројекат је реализован и изложбена поставка римских налаза у савременом простору заживела је у Београду.

У свом стучном раду посебну пажњу посвећује презентацији непокретних културних добара и археолошких локалитета са територија градских општина. Учесник је бројних телевизијских емисија које имају за циљ популаризацију културног наслеђа Београда. Члан је домаћих и међународних удружења која се баве очувањем споменика културе и археолошких налазишта, од којих су јавности најпознатија Друштво конзерватора Србије и ICOMOS (међународни савет за споменике и споменичке целине и саветодавно тело Унеска).

Ангажована је на међународном пројекту „Дунавски лимес“ који има за циљ истраживање археолошких локалитета дуж тока Дунава кроз Србију и њихово стављање на Прелиминарну листу Унеска.

Од 2013. до 2014. године вршилац дужности директора Завода за заштиту споменика културе града Београда, а затим именована за директора Завода до 20.04.2017. године.

Говори енглески и руски.

Оливера Вучковић

в. д. директора

Година и место рођења: 1969, Београд

Образовање: Филозофски факултет Универзитета у Београду, дипломирани историчар

Радно искуство:

1994–1995.  радила као професор разредне наставе за предмет историја;
2002–2017. радила у Јавном предузећу за обављање делатности од општег интереса за град Београд „Београдска тврђаваˮ / ЈП „Београдска тврђаваˮ, на пословима сарадника за програмску делатност, руководиоца Одељења за продукцију уметничке делатности и руководиоца Службе за програмску делатност;
2004–2012. била члан Надзорног и Управног одбора ЈП „Београдска тврђаваˮ у неколико мандата;

Радне активности:

  • истраживање и прикупљање података и информација у области заштите културних добара;
  • руководилац пројеката ЈП „Београдска тврђаваˮ у области заштите културних добара (Реконструкције и ревитализације Сахат капије, Пројекат израде пешачке пасареле на Београдској тврђави, Пројекат Великих степеница);
  • аутор и вођа Пројекта обележавања споменика на Београдској тврђави и парку Калемегдан;
  • руководилац тима ЈП „Београдска тврђаваˮ за израду Пројекта ревитализације Ташмајданске пећине;
  • презентација културноисторијског и споменичког наслеђа у оквиру археолошко-историјских тура на Београдској тврђави и парку Калемегдан;
  • организатор преко 120 изложби из области визуелне савремене уметности, мултимедија и изложби у области културног наслеђа;
  • аутор више од 10 изложби из области културноисторијског и природног наслеђа;
  • аутор изложбе „Дунав – уметник, путник, сведокˮ у Културном центру Србије у Паризу, 2015. године и Европском парламенту у Бриселу, 2016. године;
  • учесник у раду Сeкциja тврђaвa и oстaтaкa утврђeних грaдoвa у Србиjи;
  • члан организационог одбора манифестације Дани Београда и Дани европске баштине;
  • аутор и организатор програма у оквиру манифестација: Ноћ музеја, Дани Београда и Дани европске баштине;
  • аутор текстова у јавним медијима и каталозима;
  • аутор текста за публикацију „Београдска тврђава и градско пољеˮ и текстова за веб-сајт ЈП „Београдска тврђаваˮ;
  • аутор и организатор едукативних програма и радионица за децу;
  • аутор и организатор програма у оквиру пројеката рада са децом ометеном у развоју;
  • реализатор манифестација и програма  у сарадњи са амбасадама у Србији;
  • аутор и реализатор програма са факултетима универзитета у Београду и Новом Саду (Факултетом ликовних уметности, Факултет примењених уметности, Архитектонски факултет);
  • вођа тима ЈП „Београдска тврђаваˮ који је добио Сребрну медаљу Универзитета уметности у Београду за значајан и креативан допринос развоју Факултета примењених уметности у Београду;
  • учесник и предавач на радионицама из области заштите културних добара и едукације;
  • водитељ и модератор програма и манифестација из области културе.

 

предавање „Меморијали Првог светског рата на територији града Београда“

У оквиру манифестације „Дани Београда“, 18.04.2017. године, у просторијама Завода за заштиту споменика културе града Београда одржано је предавање „Меморијали Првог светског рата на територији града Београда“. Предавање је одржао Алексанадaр Божовић, историчар уметности и стручни сарадника Завода.

_DSC0012

Предмет предљавања је био синтетског карактера, са намером да се у оквиру обележавања сећања Први светски рат, презентују меморијални споменици у распону од монументалних остварења па све до једноставних форми подизаних у рубним деловима града. Структуирано је кроз њихову типологију и хронологију са намером да укаже на најрепрезентативнија и најкарактеристичнија меморијална остварења, кроз разноликост и плуралитет њихових форми. У оквиру предавања такође је анализиран идејни и симболички значај појединачних меморијала, као и њихов иконографски садржај и функција.

_DSC0007 _DSC0016 _DSC0017

Изложба Меморијали Првог светског рата на територији Београда

Под утицајем европске традиције, током XVIII века, у крајевима којe су настањивали Срби у оквиру Хабсбуршке монархије, јављају се прве иницијативе за подизање јавних споменика. Међу Србима у Отоманској империји идеје за подизање ратних споменика се јављају раније, али до реализације долази накнадно, онда када су то дозволиле историјске околности. Свој пун развој српска меморијална култура доживљава тек током XIX века, када се конституише плуралитет меморијалних форми, попут војних гробаља, споменика у виду обелиска, спомен-храмова, скулпторалних споменика, спомен-чесми, спомен-објеката и других. Један од најранијих примера споменика, који уједно представља и прекретницу у подизању новог типа меморијалних обележја у оквиру којих се прожимају верска и национална симболика, је споменик устаницима палим за ослобађање Београда 1806. године, у Карађорђевом парку у Београду.

У обликовању меморијалних целина или појединачних споменика јавила се потреба да се на један снажан архитектонски и/или скулпторално-уметнички начин искаже значајна идеја – идеја о величању жртве, хероизација појединца и нације. Ипак, скромна материјална средства која су била на располагању држави и појединцима условљавала су подизање бројних меморијалних обележја у једноставнијим формама, те су све до времена након Првог светског рата ретки примери монументалних архитектонских или скулпторалних форми.

Меморијалне форме и меморијална култура које су неговане током прве половине XX века представљају наставак традиције конституисане током XIX века. Први меморијали везани за Први светски рат односили су се на подизање и уређење војних гробаља, као и подизање спомен-капела и спомен-цркава. Након 1918. године Ново гробље у Београду постаје најзначајнија меморијална целина посвећена Првом светском рату и то подизањем Споменика и спомен-костурнице браниоцима Београда 1914-1918, а 1931. године и Руске костурнице и споменика посвећеног цару Николају II Романовом и палим  руским војницима – костурница Руске славе, као и уређењем више савезничких и окупаторских војних гробаља.

Једно од најзначајнијих меморијалних остварења такође представља и споменцрква светог Димитрија у Лазаревцу, у чијој крипти су сахрањени војници погинули у Колубарској битци.

Најзначајнију групу меморијала представљају репрезентативна остварења јавних фигуралних споменика који су подизани у градском амбијенту. У међуратном периоду широм Југославије и Србије подигнут је велики број фигуралних скулпторалних меморијала, ради обележавања сећања на одређене личности или догађаје из Првог светског рата. У циљу одабира најбољег решења формиране су стручне комисије, а реализација је поверавана најистакнутијим српским и југословенским вајарима тога доба. У оквиру фонда јавних споменика Београда издвајају се имена Ивана Мештровића и Ђорђа Јовановића, чији су радови обележили крај XIX и прву половину XX века.

Пракса подизања ратничких споменика била је део опште тенденције обележавања сећања на Први светски рат у европским земљама тог периода и представљала је вид демократизације памћења. У великом броју војних меморијала представљана је фигура српског војника (или више њих), допуњена симболима борбе и победе. Ређи је био пример да се подижу споменици појединим истакнутим војсковођама, као што је споменик Војводи Вуку Поповићу. Ретке су биле и фигуралне представе алегоријских персонификација, карактеристичних за језик визуелне културе XIX века, као што је случај са два монументална остварења Ивана Мештровића на Београдској тврђави: споменик Победник и Споменик захвалности Француској.

Од споменика подигнутих у међуратном периоду споменик Незнаном јунаку на Авали представља најмонументалнији и најзначајнији Мештровићев рад, као и један од најзначајнијих војних меморијала, а израђен је по узору на праксу подизања споменика Незнаном јунаку у европским земљама.

Поред репрезентативних меморијалних остварења на простору Београда, у рубним деловима града подижу се меморијали локалног карактера, који често подразумевају висок степен занатске и уметничке обраде. Реч је пре свега о споменичкој форми обелиска, као и о спомен-плочама којима се обележавају сећања на пале ратнике. Од традиционалних меморијалних форми такође је негована и пракса подизања спомен-чесми.

Највећи број меморијала је подигнут у времену између два светска рата, али и након окончања Другог светског рата настављено је обележавање сећања на значајне личности и догађаје из Првог светског рата, нарочито током 80-их и 90-их година XX века, када се у великом броју подижу меморијални споменици посвећени истакнутим војсковођама. Ова савремена врста меморисања није се односила искључиво на подизање нових споменика, већ и на рад на очувању, обнови и рестаурацији постојећих, а у раду Завода за заштиту споменика културе града Београда утврђено је више културних добара којима је један од најзначајнијих импута валоризације била културно-историјска вредност здања или споменика везаних за најистакнутије личности и догађаје из периода Првог светског рата.

Укупно гледано меморијали Првог светског рата у Београду представљају синтезу традиционалних токова српске меморијалне културе XIX века и утицаја савремених струјања европских меморијалних токова заступљених у међуратном периоду.

Циљ ове изложбе је био да издвоји и презентује најкарактеристичније и најрепрезентативније меморијале, прикаже плуралитет њихових форми, културно-историјске вредности као и њихов историјат и уметнички значај.

 

Импресум изложбе:
Завод за заштиту споменика културе града Београда
Калемегдан 14, Београд
www.beogradskonasledje.rs
office@ beogradskonasledje.rs
Нела Мићовић, в. д. директора

 
Аутор изложбе: Александар Божовић
Дизајн: Јасна Цветић
Фотографије: Снежана Неговановић,
Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда
Лектура: Magnus tmc
Превод на енглески језик: Марија Ђорђевић
Превод на француски језик: Magnus tmc

Изложба Меморијали Првог светског рата на територији Београда  
је реализована у оквиру Програма обележавања стогодишњице Првог светског рата
Реализацију изложбе омогућило је Министарства културе и информисања Републике Србије

Engleski 
Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade
Kalemegdan 14, Belgrade
www.beogradskonasledje.rs
office@ beogradskonasledje.rs
Nela Mićović, a. d. Director

Author of the exhibition: Aleksandar Božović
Design: Jasna Cvetić
Photography: Snežana Negovanović,
Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade documentacion
Editing: Magnus tmc
English translation: Marija Djordjević
French translation: Magnus tmc
The Exhibition The First World War Memorials of Belgrade is being organised within the framework of the Programme of the stately marking of the First World War’s centenary.
The realization of the exhibition was enabled by the help of the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia.

 

Пројекат „Наслеђе за децу“ на Школском сајму културе „Тржница идеја“

Музеј града Београда од 2011. организује Школски сајам културе „Тржница идеја“ са циљем да се успостави континуирана сарадња између предшколских установа и школа, с једне и установа културе, с друге стране, користећи баштину као образовни ресурс а музеје као места за учење. На овогодишњој „Тржници идеја“ чији је домаћин био Музеј Југославије представило се 26 музеја и организација које се баве едукацијом деце и младих. Пројекат „Наслеђе за децу“ Завода за заштиту споменика културе града Београда – установа културе од нациопналног значаја узео је учешће на четвртом Школском сајму културе. Аутори пројекта су етнолог Ана Сибиновић и арх.техничар Слађана Милојевић, сарадници Завода.

1

Васпитачима и просветним радницима – директорима, наставницима, учитељима и школским стручним службама приказана је шира и разноврсна понуда едукативних програма установа културе и других организација, на коју би, пре свега, београдски вртићи и школе могли да се ослоне у годишњем планирању програмских наставних и/или ваннаставних активности.

2

Током  сајамског дана ученици и наставници су се  кроз штампане и видео материјале Завода за заштиту споменика културе града Београда упознали са понудом едукативног програма „Наслеђе за децу“. Били су у прилици да цртају, слажу слагалице, решавају лавиринте и осмосмерке и друге занимљивости.

3

Такође, посетиоцима је указивано на очување културно-историјског наслеђа, о томе шта су преци урадили и шта је то што треба сачувати за нека времена која долазе, затим упознавање са свим објектима који имају историјску вредност, а који су бројни у  Београду и  околини.

Истовремено, то је била прилика да се у непосредном сусрету представника сектора образовања и културе развије дијалог, размотре занимљиве теме, поделе искуства, договори конкретна сарадња, укаже на препреке у њеној реализацији…

Захтев за издавање услова за предузимање мера техничке заштите ( конзерваторски услови)

Преузми

Напомена (важно)

У случају да желите да извршите инвестиционо-техничко одржавање објеката, потребно је да се Заводу обратите са молбом за давање сагласности за инвестиционо-техничко одржавање и приложите:
– правни основ ( власнички лист, уговор са Скупштином станара (Саветом зграде) оверен у суду, оверени уговор о купопродаји, уговор о закупу са сагласношћу закуподавца……)
– технички опис и предмер радова на инвестиционо-техничком одржавању

Пројекат „Наслеђе за децу“ – предавање и радионица у ОШ „20. октобар“

Завод за заштиту споменика културе града Београда установа културе од националног значаја, поред своје основне делатности, улаже напоре да популаризује културно–историјско наслеђе наше престонице и да га приближи грађанима. Нарочита пажња се посвећује раду са најмлађима којима се уз представљање активности Завода, развија свест о неопходности очувања традиције и споменичког наслеђа које је потребно чувати. Едукацију ученика нижих разреда основних школа врше дипл. етнолог Ана Сибиновић и документариста Завода Слађана Милојевић у сарадњи са школским педагозима и учитељима. Предавање  је одржано у ОШ „20. октобар“ на Новом Београду, а у плану је реализација низа оваквих предавања на територији свих градских општина.

1

Концепт предавања је да се у виду  интерактивне презентације, на паноима и слајдовима прикаже најпре зграда Завода, на којима ученици обично препознају простор Београдске тврђаве и споменик Победник што буде  добра увертира да се објасни шта све може бити споменик културе и да се направи разлика између јавних споменика на које се искључиво помисли када се помену споменици културе. Осим архитеката, историчара уметности и археолога посебно се помиње професија етнолога који се  у Заводу бави проучавањем народног градитељства. Ученицима се причају занимљивости о Конаку кнегиње Љубице, Кафани ? уједно и једној од најстаријих београдских кућа, затим Манаковој кући.

4 3 2

 

 

Било је речи и о санацији родне куће војводе Степе Степановића. Такође на слајдовима су приказани  типови кућа народног градитељства, скренута је пажња на примере премештања кућа на другу локацију као вид очувања, затим на  материјале од којих су куће направљене и на народне градитеље. На крају је уследила радионица, обнављање у виду одговора на постављена питања која су подељена на флајерима и  израда цртежа на којима су споменици културе о којима је било речи.

Татјана Виденовић

Виши стручни сарадник
Година рођења: 1965.
Образовање: дипломирани инжењер архитектуре
tatjana.videnovic@beogradskonasledje.rs
Радно искуство

– Од 1995. године запослена у Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

 

– Пројектни биро “Корак“,1992/93
– ДП “Расадници“, 1991/92
– Институт за водопривреду “Јарослав Черни“, 1990/91
– Архитектонски факултет у Београду, Одељење за сарадњу са привредом, 1989/90

Као архитекта конзерватор, виши стручни сарадник ради на проучавању, истраживању и заштити градитељског наслеђа Београда, његовој презентацији и афирмацији. Врши израду: пројектне документације, елабората и мера техничке заштите за очување и одржање споменичког наслеђа, прати и контролише извођење контерваторско-рестаураторских радова на објектима у оквиру заштићених просторно културно-историјских целина на подручју града Београда и др.

Референце (избор):

Пројекти (избор):

– Главни пројекат рестаурације фасада објекта сликара Ђорђа Крстића, Змај Јовина бр. 35
– Главни пројекат рестаурације фасаде куће Бранислава Којића, Косанчићев венац бр. 6
– Главни пројекат рестаурације зграде “Робни магазин“, Краља Петра бр. 16
– Главни пројекат рестаурације фасада објекта, Кнез Михаилова бр. 20
– Главни пројекат рестаурације фасада објекта, Кнез Михаилова бр. 48
– Главни пројекат рестаурације фасада зграде “Смедеревске банке“, Теразије бр. 39
– Главни пројекат рестаурације фасаде зграде Старог двора, Драгослава Јовановића бр. 2
– Главни пројекат рестаурације фасада зграде “Палата Зора“, Чика Љубина бр.19
– Пројекат рестаурације фасада објекта и партерног уређења парцеле објекта Музеј Вука и Доситеја, Господар Јевремова бр. 21
– Пројекат реконструкције и рестаурације фасада зграде Новог двора, Андрићев венац  бр. 1
– Пројекат рестаурације фасада објекта Зграде Генералштаба, Кнеза Милоша бр. 33
– Пројекат конзерваторско-рестаураторских радова на ентеријеру Свечане сале зграде Генералштаба, Кнеза Милоша бр. 33
– Пројекат рестаурације фасада Зграде пуковника Елезовића, Његошева бр. 20,
– Пројекат рестаурације фасада Куће Луке Ћеловића, Краљевића Марка бр.1
– Пројекат рестаурације фасада Дом Јеврема Грујића, Светогорска 17
– Пројекат рестаурације фасада Официрске задруге, Масарикова 4

 

Надзор (избор):

– Рестаурација фасада зграде Старог двора, Драгослава Јовановића бр. 2
– Ревитализација фасада зграде Српског лекарског друштва, Џорџа Вашингтона 19
– Рестаурација фасада објекта Зграде Генералштаба, Кнеза Милоша бр. 33
– Конзерваторско-рестаураторски радови на ентеријеру Свечане сале зграде Генералштаба,           Кнеза Милоша бр. 33
– Рестаурација фасада објекта и партерног уређења парцеле објекта Музеј Вука и Доситеја,      Господар Јевремова бр. 21
– “Београдска општина“- Југословенска кинотека, Узун Миркова бр.1 Реконструкција, адаптација и санација Манакове куће, Гаврила Принципа 5
–  Декоративно осветљење Капетан Мишиног здања, Студентски трг 1
–  Декоративно осветљење Народне скупштине Републике Србије, Трг Николе Пашића 13
–  Декоративно осветљење Конака кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
– Декоративно осветљење цркве Св. Антуна Падованског, Брегалничка 14

 

Учешће:

– “Љубљански процес II“, рехабилитација заједничког наслеђа, Дом Јеврема Грујића, 2011-2014.г.
– Члан  жирија за подизање спомен обележја у Абердаревој улици бр.1, 2013.г.
– Члан жирија за изградњу Градске галерије на Косанчићевом венцу 27, 2016.г.
– Члан више Градских комисија за израду Правилника на нивоу града Београда
– Члан Градске комисије за декоративно и функционално осветљење града Београда

 

Изложбе:

– Аутор изложбе “Стари Генералштаб“ (Павиљон Цвијете Зузорић, 2010.г.)
– Аутор каталога“Стари Генералштаб“, 2010.г.
– Излагала на Салону Архитектуре 1997. и  2010.г.

 

Награде:

– Добитник Годишње награде Друштва конзерватора Србије 2011.г. за радове на заштити градитељског наслеђа за радове на ентеријеру Ратне сале у згради Генералштаба, Кнеза Милоша бр. 33 у Београду.

 

Чланство:

– Инжењерска комора Србије, Друштво конзерватора Србије

 

Лиценце:

– Одговорног пројектанта и одговорног извођача радова

 

Студенти Архитектонског факултета у посети Заводу

У просторијама Завода за заштиту споменика културе града Београда виши стручни сарадници Александра Дабижић, историчар уметности и арх. Љиљана Конта упознале су студенте мастер студија, Архитектонског факултета Универзитета у Београду, Департмана за архутектуру, којим руководи др Милена Кордић, доцент, о раду Завода, поступцима и конзерваторским методама који се примењују на споменицима културе и просторним културно-историјским целинама. Ужа тема се односила и на реконструкцију – пренамену породичне виле. Предавање које је омогућило студентима да остваре увид у досије споменика културе и да на извору тумаче своју тему одржано је 21. фебруара

_DSC0003 _DSC0006 _DSC0007 _DSC0008