Завршена реконструкција и рестаурација Великог степеништа Савског шеталишта на Београдској тврђави

Последњих дана јуна 2019. године завршена је реконструкција и рестаурација Великог степеништа Савског шеталишта на Београдској тврђави. Пројекат и конзерваторски надзор над извођењем радова је радио Завод за заштиту споменика културе града Београда.

pre i posle 1_resize

 

snimak iz drona_resize

Велико степениште са терасом је смештено на простору Југозападног тврђавског фронта, односно на месту где се раније налазио ров са контраескарпом, као и скривени пут. До уређења овог дела тврђавског простра, дошло је током обимних радова на уређењу Парка Калемегдан након I светског рата. Идејни пројекат је ауторско дело Александра Крстића, шефа одсека за паркове.

F_1042 (74)_resize

Крстићев пројекат је предвидео монументално степениште са два правоугаона подеста, као решење за постојећу висинску разлику.

F_1042 (76)_resize

Већ неколико година након наведених радова, извршена је и реконструкција Савског  шеталишта, највероватније због проблема статичке природе. Пројекат реконструкције је поверен архитекти А. Челпанбајева, тада запосленом у одсеку за уређење паркова, а  радови су вршени током 1932 и 1933. године.

Велико степениште и продужетак Савског шеталишта изграђени су на клизишту. Приликом бомбардовања 1941. године током Другог светског рата простор је био девастиран до извесне мере, а то се односи нарочито на декоративну обраду степеништа. Оштећено степениште је највероватније било обновљено током рата, у веома поједностављеној форми, лишеној некадашње монументалности. Током 50-их и 60-их година XX века простор степеништа и шеталишта је остао запуштен услед лошег одржавања. 1987. године је донета одлука да се приступи радовима санације и рестаурације и 1989. године  је урађена статичка санација, поново направљена ограда, постављена нова газишта. Урађена је и коса степенишна плоча, која је затегама и контратеговима анкерована на носивом тлу. Овај метод санације терена и степеништа показао се као добар и решио је проблем везан са статиком. Међутим избор камена за монолитна газишта се показао као лош. Наиме, брачки кречњак од кога су тада урађена газишта по својим физичко-механичким својствима не одговара намени. Камен је брзо почео да пропада, због лоше отпорности на мраз појавиле су се многобројне пукотине, које су се временом увећавале и на многим местима је дошло до значајног губитка каменог материјала. Последња санација Великог степеништа рађена је 2006. године и том приликом су пукотине заливене цементним малтером, поједине вештачким каменом непознатог састава, док су већи недостаци надомештени плочастим каменим закрпама у цементном малтеру. Овакав метод санације убрзо је показао своје лоше стране, и на степеништу су се појавила још већа оштећења.

stanje pre radova_resize

 

Опис радова из 2019. године

 

Током радова који су трајали четири месеца извршена је конзервација и рестаурација ограде степеништа изграђене од пешчара и реконструкција свих газишта и подеста који су били изграђени од кречњака са Брача.

pull off metoda ispitivanja stanja podloge_resize

 

Након уклањања степеника утврђено да је подлога у добром стању на више од 2/3 површине. Урађено је испитивање подлоге „pull off“ методом, и донета је одлука да се цементна кошуљица не обија, већ да се уради њена репарација на оштећеним деловима.

postavljanje novih kamenih gazista_resize

F_1042 (32)_resize

Након детаљног прегледа ограде, одлучено је да се ограда неће демонтирати. Потребно је било урадити рестаурацију оштећења, извршити чишћење фуга и фуговање и израдити поломљене и недостајуће делове. Промене боје које се могу уочити на неким деловима су последица металних анкера којима је ограда спајана. Детаљном санацијом свих напрслина и отворених фуга спречено је даље продирање воде и контакт са гвозденим анкерима чиме је животни век ограде продужен.

ograda pre radova_resize F_1042 (68)_resize
detalj ograde nakon radova_resize

pre i posle 2_resize

Степеници су израђени од масивних монилитних камених газишта од кречњака из Даниловграда чија физичко-механичка својства више одговарају нашим климатским условима. Овај камен је изабран у сарадњи са петролозима као визуелно најприближнији а бољих својстава него претходни. Степениште је пре радова било у изузетно лошем стању, имало је бројне дубоке паралелне пукотине и листало се, многи делови степеника су били одломљени и недостајали су, тако да је степениште било опасно за посетиоце.

lav pre ciscenja grafita_resize

skulptura lava nakon uklanjanja farbe_resize ciscenje skulpture_resize ciscenje skulpture lava_resize F_1042 (40)_resize

Захтеван део посла било је и чишћење ограде и скулптуре лава од прљавштине и графита. Скулптура је додатно на површини имала и наслаге фарбе којом су у нестручним интервенцијама маскирани графити. Након чишћења фарбе дошло се до слоја графита који су прекривали највећу површину скулптуре. Њихово скидање било је веома тешко али је интервенција успешно завршена због природе самог варијетета камена од кога је израђена. Већи проблем је био уклањање графита са ограде, где на појединим деловима графити нису могли бити потпуно уклоњени јер су продрли дубоко у структуру камена.

Након сагледавања свих околности, појаве све већег вандализма, одлучено је да се цело степениште и ограда заштите антиграфитним премазом како би у случају оштећења насталих графитима иста могла бити уклоњена без трајног оштећења постојеће ограде и новоуграђених степеника.

pre i posle 3_resize

Као декоративни детаљ који је постојао на првобитном степеништу израђене су према архивским цртежима и фотографијама камене жардињере.

 

Реконструкцијом и рестаурацијом Великог степеништа враћена је његова потпуна функционалност и повећана безбедност посетилаца а овом веома значајном делу парка Калемегдан враћен је некадашњи изглед. Након реконструкције и рестаурације Малог степеништа завршене прошле године настављено је уређење Савског шеталишта, које ће се наставити реконструкцијом Видиковца у продужетку Савског шеталишта за које је Завод за заштиту споменика културе града Београда такође израдио пројекат.

 

Астрономска опсераваторија на Звездари

Завод за заштиту споменика културе града Београда заједно са Астрономском опсерваторијом уложио је велике напоре да радове на овом споменику културе стави међу своје приоритете. Тако је 2016. године Завод израдио пројекат рестаурације и санације Школског павиљона. За потребе израде пројекта Завод је организовао и рашчишћавање зелених површина обраслих дивљим растињем на великој површини између павиљона, чиме је омогућено снимање објеката и спречено даље пропадање узроковано негативним деловањем зелене вегетације која је у великој мери спречавала исушивање објеката у летњем периоду године, због чега су објекти били константно влажни и мемљиви.

1

Завод је вршио конзерваторски надзор над извођењем радова на рестаурацији павиљона Малог рефрактора  који су започети у  2018. године, а  завршени у 2019. години.

2

На конкурсу Министарства културе и информисања за финансирање и суфинасирање пројеката Завод је у 2019. години добио средства за радове прве фазе санације Великог рефрактора. У току прве фазе изводиће се радови на куполи и фасадама како би се што хитније спречило даље пропадање објекта. Радови треба да се реализују до краја 2019. године.

3 4

У циљу промоције овог културног и природног добра и научне институције, уз стручно вођење директора астрономске опсерваторије Гојка Ђурашковића и директорке Завода за заштиту споменика културе Оливере Вучковић, Опсерваторију су обишли потпредседник Владе Републике Србије и министар трговине туризма и телекомуникација Расим Љајић, заменик градоначелника града Београда Горан Весић, секретар за културу града Београда Иван Карл и председник градске општине Звездара Милош Игњатовић.

5

Посета делегације Шангаја Београду

На позив градоначелника Београда Зорана Радојичића наш град је посетила шесточлана делегација шангајског дистрикта Јангпу, коју предводи Зоу Хаи, потпредседник Кинеске народне конститутивне конференције Јангпу дистрикта.

DSC_4123

Делегација је 11. јуна 2019. године присуствовала састанку са Главним градским урбанистом Марком Стојчићем и директором Завода Оливером Вучковић, а након састанка гости су имали прилику да се упознају са културним наслеђем Београда. Стручни сарадници Завода за заштиту споменика културе града Београда, историчари уметности Александра Дабижић, Хајна Туцић и Александар Божовић су у шетњи градом представили комплекс дворова на Теразијама, Цркву св. Марка, Зграду Народне скупштине, Дом синдиката, Аграрну банку, Теразије, Хотел Москва, Теразијску чесму, Палату Албанија, Кнез Михаилову улицу, Трг Републике, Народни музеј, Народно позориште, Београдску тврђаву, као и споменике културе Земуна.

DSC_4128

Посета француских парламентараца Споменику захвалности Француској

delegacijaДелегација француских парламентараца на челу са Jacques Maire и Liliana Tanguy, заједно са представницима Амбасаде Француске Maxime Reynaud и Nikolas Fay посетила је 15. јуна 2019. године обновљени Споменик захвалности Француској. Директор Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић и др Станислав Сретеновић из Института за савремену историју представили су гостима сложен поступак обнове овог споменика културе од великог значаја. Парламентарци су обишли и Београдску тврђаву, споменик културе  од изузетног значаја.

delegacija fra

Делегација француских парламентараца боравила је у Београду у дводневној посети највишим званичницима Републике Србије.

Педесет девети рођендан Завода за заштиту споменика културе града Београда

У уторак 28. маја 2019. године у Заводу за заштиту споменика културе града Београда свечано је обележен 59. рођендан наше установе. Гостима и запосленима су се обратили директор Завода Оливера Вучковић и Андрија Младеновић, помоћних градоначелника Београда. Они су подсетили да је у протеклих годину дана утврђено 12 нових културних добара, од којих је једно просторно културно-историјска целина „Насеље Церак – Виногради (Церак 1 и Церак 2) у Београду“. Обновљен Споменик захвалности Француској, завршени су радови на реконструкцији и рестаурацији Малог степеништа на Београдској тврђави, урађено је Идејно решење и Идејни пројекат реконструкције, санације и адаптације Уметничког павиљона Цвијета Зузорић у Београду, реализовани су обимни рестаураторско-конзерваторски радови на јавним споменицима у оквиру хитних интервенција на територији градских општина Стари град, Савски венац, Звездара, Врачар и Палилула. Такође, споменули су и да су у току радови на Земунској тврђеви, као и на Великом степеништу Савског шеталишта

F_1029 (11)

У циљу презентације и популаризације делатности Завода приређено је 5 изложби са пратећим каталозима – „Црквена порта у Вранићу“, „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице“, „Ратни фото-репортер Риста Марјановић“, „Споменик захвалности Француској-обнова“, „Хотели и кафане града Београда-препознавање споменика културе“, као и изложба „Никола Несторовић-портрет једне епохе“. Објављен је 19. број научно-стручног часописа „Наслеђе“, покренут је пројекат „Мапе непокретног културног наслеђа“, одштампано десет каталога посвећених споменицима културе. Настављени су пројекти сарадње са основним школама и предшколским установама „Наслеђе за децу“ и средњим школама „Бео Кул Градска Тура“.

F_1029 (12)

Завод за заштиту споменика града Београда извршио је конзерваторски надзор радова на санацији, адаптацији и реконструкцији 17 објеката, великог броја фасада, као и велики број археолошких надзора и археолошких ископавања; сарадњу на изради просторних и урбанистичких планова кроз израду услова чувања, одржавања и коришћења културних добара и добaра која уживају претходну заштиту и мере њихове заштите.

F_1029 (16)

Стручни сарадници Завода су учествовали на бројним стручним скуповима, конференцијама, округлим столовима и панел дискусијама, држали предавања и водили стручне шетње у оквиру манифестација „Дани европске баштине“, „Дани Београда“, „Ноћ музеја“ и „Београдска интернационална недеља архитектуре“.

naslovna

 

Десета научно-стручна конференција са међународним учешћем „КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ-РИЗИЦИ И ПЕРСПЕКТИВЕ”

ПДФ програм конференције – ћирилица

PDF program konferencije – latinica

 

У понедељак 27. маја 2019. године са почетком у 10 сати у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, Калемегдан Горњи град 14, одржаће се десета научно-стручна конференција са међународним учешћем „Културно наслеђе-ризици и перспективе“.

Циљ конференције је да се размотре и идентификују ризици којима је културно наслеђе изложено, укаже на најугроженије категорије и својства наслеђа, размене теоријска и практична сазнања како се они могу ублажити; сагледају могућности унапређивања односа друштва према наслеђу и примени проактивних мера. Крајњи циљ је подизање нивоа свести свих учесника о вредностима културног наслеђа за друштво, претњама са којима је суочено и мерама које треба предузети како би се вредности наслеђа очувале и предале будућим генерацијама.

Спознаја ризика, узрока њихових појава и последица које проузрокују, битан је услов за спречавање могућих штета по културно наслеђе. Спречавање могућих штета зависи од благовремене и ваљане процене ризика и примене одговарајућих процедура и мера. Анализа прошлих догађаја, страних и сопствених, помаже у бољем и свеобухватнијем разумевању ризика и припреми адекватних одговора.

Конференција је организована у сарадњи са Институтом за архитектуру и урбанизам Србије, под покровитељством Секретаријата за културу Скупштине града Београда и Министарства науке, просвете и технолошког развоја Републике Србије. Уредник конференције је мр Светлана Димитријевић Марковић, дипл. инг. арх, виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда.

program CIR 1 program CIR 2

program LAT 1 program LAT 2

Отварање изложбе „Никола Несторовић-портрет једне епохе“

Завод за заштиту споменика културе града Београда у периоду од 22. маја до 5. јуна 2019.године реализује изложбу посвећену архитекти Николи Несторовићу, једном од најплоднијих аутора с почетка двадесетог века, чија дела представљају трајне вредности културног наслеђа Београда. Изложба ће бити приређена је у Галерији УЛУС-а у Кнез Михаиловој улици бр. 37, у оквиру прославе годишњице оснивања Завода за заштиту споменика културе града Београда.

nestorovic pozivnica

 

Циљ изложбе је упознавање шире јавности с друштвеним, културним и уметничким дометима Београда и Србије крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, јер се кроз живот Николе Несторовића прелама шира слика културних, уметничких, интелектуалних и друштвених стремљења грађанске елите тог раздобља. Изложба о Николи Несторовићу тежи да кроз животне и професионалне секвенце истакне значај стваралачког рада и деловања у јавном и друштвеном животу Београда, указујући на повезаност различитих грана уметности путем пријатељских веза са уметницима. Дела овог врсног архитете, једног од најплоднијих аутора с почетка двадесетог века, представљају трајне вредности културног наслеђа Београда, а 12 здања које је пројектовао, самостално или у сарадњи са колегама, у престоници имају статус културног добра-попут Управе фондова (Народни музеј), Зграде Београдске задруге, хотела Бристол, Зграде техничког факултета, Универзитетске библиотеке… Поред тога што су дефинисала урбано ткиво града, дела Николе Несторовића су померала границе стваралаштва у Србији.

 

Ana i Nikola Nestorovic

На свечаном отварању 22. маја у 19 часова, обратиће се Оливера Вучковић, директор Завода за заштиту споменика културе града Београда, Мирослав Лазовић, председник Управног одбора УЛУС-а, др Милан Просен, рецензент изложбе, доцент на Факултету примењених уметности, др Марина Павловић, аутор изложбе, виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Uros Predic, Arh.Nikola Nestorovic

Изложба је реализована уз подршку Града Београда, а у сарадњи са УЛУС-ом.

Uprava fondova

Радно време галерије је понедељак-субота 10-20 часова.

Обнова храма Св. Архангела Гаврила у Шопићу

Црква Св. Арханђела Гаврила у селу Шопићу саграђена је 1869. године у духу романтизма са елементима неокласицизма и српске срдњовековне сакралне архитектуре. Смештена је у пространој порти на благој падини у чијем су југозападном делу, непосредно уз постојећи мањи објекат свештеничке куће, саграђени у новије време Парохијски дом и капела за паљење свећа без сагласности ове службе.

sl.1

sl.2

Обилезећи обреновачки крај након временских непогода 2014. и 2015. године, стручна служба Завода за заштиту споменика културе града Београда је међу осталим објектима споменичког карактера, констатовала да је црква претрпела оштећења. Ангажовањем стручњака из Завода, који су препознали вредности овог објекта, као старине, архитектонски вредне за крај, за цркву у Шопићу које је уживала статус појединачног добра под претходну заштиту, је израђен елаборат са предлогом утврђивања за културно добро, које је тренутно у процедури.

sl.4 sl.5 sl.3

Великим залагањем мештана Шопића, локалне управе, Завода за заштиту споменика културе града Београда и појединачних дародаваца храм Св. Архангела Гаврила у потпуности је обновљен и свечано освећен дана 19.05.2019.године. Службу је служио његова светост Епископ шумадијски господин Јован уз присуство великог броја свештеника.

Разговор „Архитектура Александра Стјепановића“ у оквиру БИНА

О архитектури Александра Стјепановића и могућностима заштите и санације савремених објеката, на овогодишњој 14. Београдској интернационалној недељи архитектуре у Београду (БИНА), говорили су: архитекта Стјепановић, ауторка изложбе „Архитектура Александра Стјепановића – инфраструктура друштва“ Јелица Јовановић (заједно са Р. Иванићем и М. Кажићем), председница Докомомо-Србија (Do.co.mo.mo. Srbija) Татјана Дамјановић Конли и Ивана Весковић, историчарка уметности, конзерватор у Заводу за заштиту споменика културе града Београда. Предочени су критеријуми вредновања и процес истраживања Централне зоне Новог Београда међу којима су и блокови 22 и 23 ауторског тима Стјепановић, Караџић, Јанковић и Главички, као и згради Факултета драмских уметности у Београду, архитекте Стјепановића. Реч је о архитектури и процесу изградње после Другог светског рата и начинима вредновања и заштите данас. Сарадници Завода већ дуги низ година раде на систематском истраживању, прикупљању и евалуацији објеката и простора Новог Београда као и утврђивању Централне зоне Новог Београда за културно добро о чему је говорила Ивана Весковић.

Foto: Senja Vild

32876023727_05d37487b7_z 40853390423_9044f43eed_z 47030301374_1109cd977b_z 47030302524_f1cb8ce034_z

Одржана завршна шетња пројекта сарадње са средњим школама „Бео Кул Градска Тура“

У суботу 11.05.2019. године одржана је завршница овогодишњег пројекта Завода за заштиту споменика културе града Београда – „Бео Кул Градска Тура“ који Завод већ 6 година заредом организује у сарадњи са београдским средњим школама. На савској падини, од Косанчићевог до Обилићевог венца, ученици Прве београдске гимназије, Девете гимназије „Михаило Петровић Алас“, Тринаесте београдске гимназије, Четрнаесте београдске гимназије, Архитектонско-техничке школе и Школе за дизајн, одржали су своја предавања испред објекатa који су проглашени за споменике културе. На овој листи нашли су се здања која су Београђанима веома позната попут Саборне цркве и Конака кнегиње Љубице – културна добра од изузетног значаја, Кафане „?“, зграде Патријаршије, школе Краљ Петар Први, Народне банке, зграде Танјуга, али и она мање позната попут  Хотела Национал, Старе куће на Варош капији, трговачких кућа у Улици краља Петра… У замењеним улогама, у којима су ђаци постали предавачи, уживали су њихови професори, стручни сарадници Завода, родитељи и гости. Ученици су били на висини задатка, а о томе у којој мери су се показали као одговорни, посвећени, паметни и шарманти сведоче пажња публике и придруживање случајних пролазника. Наши ђаци су будући чувари наше културне баштине и кроз овај пројекат направили су важне кораке у јачању свести о њеном значају међу својом, али и старијим генерацијама.

13051 13052 13053 13054 13055 13056 13057 13058 13059 130510 130511 130512 crvencanin i pavlovic dzokej klub

Пројекат ће се наставити током наредне школске године са новом темом и новим учесницима.

Ауторке пројекта су Ксенија Ћирић и Бојана Ибрајтер Газибара, историчарке уметности и виши стручни сарадници у Заводу за заштиту споменика културе града Београда