Каталози 2019


Наслов: Вазнесењска црква



Издавач: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Аутор: Бојана Ибрајтер Газибара
Лектура: E-Quill
Превод: Jezikalac
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: „Birograf comp“ d.o.o.

преузми PDF издање


Наслов: Црква Александра Невског



Издавач: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Аутор: Александар Божовић
Лектура: E-Quill
Превод: Jezikalac
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: „Birograf comp“ d.o.o.

преузми PDF издање


Наслов: Светог Арханђела Михаила и Гаврила у Батајници



Издавач: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Аутор: Александра Дабижић
Лектура: E-Quill
Превод: Jezikalac
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: „Birograf comp“ d.o.o.

преузми PDF издање


Наслов:Црква Светог Арханђела Михаила у Бељини



Издавач: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Аутор: Ирена Сретеновић
Лектура: Ирена Сретеновић
Превод: Jezikalac
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: „Birograf comp“ d.o.o.

преузми PDF издање


Наслов: Крст са Мале пијаце



Издавач: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Аутор: Ана Сибиновић
Лектура: E-Quill
Превод: Jezikalac
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: „Birograf comp“ d.o.o.

преузми PDF издање


Наслов: Ботаничка башта „Јевремовац“ у Београду



Издавач: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Аутор: Ксенија Ћирић
Лектура: E-Quill
Превод: Jezikalac
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: „Birograf comp“ d.o.o.

преузми PDF издање


Наслов: Зграда Економске школе



Издавач: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Аутор: Саша Михајлов
Лектура: E-Quill
Превод: Jezikalac
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: „Birograf comp“ d.o.o.

преузми PDF издање


Наслов:Кућа архитекте Милана Злоковића



Издавач: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Аутор: Хајна Туцић
Лектура: E-Quill
Превод: Jezikalac
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Снежана Неговановић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: „Birograf comp“ d.o.o.

преузми PDF издање


Наслов: Грочанска чаршија



Издавач: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Аутор: Нада Живковић
Лектура: E-Quill
Превод: Jezikalac
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Небојша Борић, фотодокументација Народног музеја у Београду
Тираж: 1000 примерака
Штампа: „Birograf comp“ d.o.o.

преузми PDF издање


Наслов:Војна болница на Врачару



Издавач: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Аутор: Ивана Весковић
Лектура: E-Quill
Превод: Jezikalac
Графички дизајн: Лука Прокић
Фотографија: Оливер Цвијовић, фотодокументација ЗЗЗСКГБ
Тираж: 1000 примерака
Штампа: „Birograf comp“ d.o.o.

преузми PDF издање

 

Сатница спуштања бронзане скулптуре Победника у четвртак 10.10.2019.

Као део процеса радова на реконструкцији и рестаурацији Споменика Победнику на Београдској тврђави у четвртак 10.10.2019. године предвиђено је спуштање бронзане фигуре и њено одношење у атеље вајара др Зорана Кузмановића на рестаурацију. Завод за заштиту споменика културе града Београда ће акредитовати новинаре који ће имати прилику да са предходно одређеног места снимају сам процес скидања скулптуре од 11 сати.

Грађани ће имати прилику да цео догађај прате путем live преноса на Facebook страници Завода за заштиту споменика културе града Београда. Сви заинтересовани посетиоци ће у периоду од 13-15 часова имати могућност да на Цариградском друму, (улаз из правца Узун Миркове улице) погледају изблиза Победника.

Горњи град Београдске тврђаве ће бити затворен за посетиоце 10.октобра у периоду од поноћи до 13.00 часова.

Споменик Победнику подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Бронзана мушка фигура рад је вајара Ивана Мештровића, а постамент ауторско дело архитекте Петра Бајаловића. Утврђен је за културно добро 1992. године (Службени лист града Београда бр. 26/92). Такође, Споменик Победнику се налази у оквиру споменика културе Београдска тврђава које ужива статус културног добра од изузетног значаја за Републику Србију (Одлука о утврђивању „Сл. гласник СРС“ бр. 14/79).

Акредитација за медије са упутствима је доступна на званичној интернет страни Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Преузмите захтев за акредитацију

Радови на реконструкцији и рестаурацији Споменика Победнику

Радови на реконструкцији и рестаурацији Споменика Победнику на Београдској тврђави изазвали су велику пажњу јавности, а најзначајнији корак у овој фази радова, свакако представља спуштање бронзане фигуре, као неминован део процеса рестаурације, и њено одношење у атеље вајара др Зорана Кузмановића на поправку. Завод за заштиту споменика културе града Београда је тим поводом осмислио низ корака којим би читава заинтересована јавност била укључена, чиме би се остварила потпуна транспарентност поступка. Најпре је отворен twitter налог @pobednikSK на коме Завод редовно извештава о планираним и изведеним корацима, потом је за дан демонтаже скулптуре предвиђен live пренос на Facebook страници Завода.

IMG_2037 IMG_2035

Демонтажа бронзане скулптуре предвиђена је за 10. октобар 2019. године. По демонтажи и постављању скулптуре на одговарајуће возило, заинтересовани суграђани ће на Цариградском друму имати прилике да се „очи у очи“ упознају са Победником, да изблиза виде његова оштећења, што је свакако изванредан историјски догађај, као и сама рестаурација након више од девет деценија.

image0 2

Споменик Победнику подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Бронзана мушка фигура рад је вајара Ивана Мештровића, а постамент ауторско дело архитекте Петра Бајаловића. Утврђен је за културно добро 1992. године (Службени лист града Београда бр. 26/92). Такође, Споменик Победнику се налази у оквиру споменика културе Београдска тврђава које ужива статус културног добра од изузетног значаја за Републику Србију (Одлука о утврђивању „Сл. гласник СРС“ бр. 14/79).

Тачну сатницу демонтаже бронзане скулптуре и детаље о акредитацији доставићемо у наредном саопштењу.

Шетња „Хотели и кафане града Београда – препознавање споменика културе“ на Данима европске баштине

Након успешно реализоване изложбе „Хотели и кафане града Београда – препознавање споменика културе“ наши суграђани су имали јединствену прилику да у оквиру манифестације „Дани европске баштине 2019“ у суботу 14. септембра 2019. године са ауторком изложбе прошетају поред најрепрезентативнијих здања кафанске и хотелске намене у најужем центру града Београда који су утврђени за споменике културе и сазнају на који начин се развила потреба и навика одласка у кафану и подизања хотела, као и нешто више о њиховом јединственом архитектонском речнику, друштвено-историјској вредности и значају који данас имају.

Љубица Радовановић, историчар уметности из Завода за заштиту споменика културе града Београда је учешће у овој манифестацији започела испред Кафане „?“ након чега су учесници шетње застати поред Хотела „Национал“. Шетња се одатле наставила ка Кнез Михаиловој улици, односно ка споменику културе „Српска круна“ где је било речи о овом објекту. Потом се наставило ка Облићевом венцу где је група имала прилику да чује нешто више о Хотелу „Мажестик“ и „Руском цару“, наког чега се наставило ка привредном центру Београда, Теразијама и једном од симбола града, хотелу „Москва“. На самом крају шетње, Балканском улицом се наставило ка Хотелу „Праг“, до финалног одредишта у улици Адмирала Гепрата, Амаму кнеза Милоша.

viber image
nacional
mazestik
moskva

Наведена траса обухватила је објекте који се налазе у оквиру урбаног језгра Београда и који су илустровали 3 сегмента изложбе „Хотели и кафане града Београда – препознавање споменика културе“ односно споменике културе који имају намену кафане, споменике културе који имају намену хотела и споменике културе који су имали намену хотела или кафане, али се она временом променила.balkanska

naslovna

На конференцији за новинаре најављен почетак радова реконструкцији и рестаурацији Споменика Победнику

У уторак 27.августа 2019. године у сали Завода за заштиту споменика културе града Београда, у присуству великог броја медијских кућа, одржана је конференција за новинаре посвећена почетку радова на реконструкцији и рестаурацији Споменика Победнику. На конференцији су учествовали Оливера Вучковић, директор Завода за заштиту споменика културе града Београда, Бојана Ибрајтер Газибара, дипл.историчар уметности која је представила историјат подизања споменика, Невенка Новаковић, дипл.инж.арх аутор Пројекта реконструкције и рестаурације споменика „Победник“, др Бошко Стевановић, професор на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, пројектант конструкције и др Зоран Кузмановић, вајар, извођач радова на бронзаној скулптури.

F_1056 (12) F_1056 (19) F_1056 (31)

Новинарима су детаљно предочени претходни радови на споменику, указано је на садашње стање и бронзане скулптуре и стуба, а представљени су и планирани радови. Завод за заштиту споменика културе града Београда је током 2018. године извршио увид и преглед у стање споменика, мапирање оштећења камене облоге и бронзане скулптуре, детаљно мерење и 3Д ласерско скенирање споменика. Увидом у стање споменика установљено је да су оштећења на споменику драстично погоршана у односу на 2016. годину када је последњи пут вршена опсервација споменика. На основу ових и свих претходних испитивања Завод је у сарадњи са Грађевинским факултетом Универзитета у Београду урадио идејни пројекат реконструкције и рестаурације Споменика Победнику који подразумева статичку санацију, рестаурацију и конзервацију бронзане скулптуре, рестаурацију и конзервацију камене облоге стуба и постамента

F_1056 (34)

Споменик Победнику подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Бронзана мушка фигура рад је вајара Ивана Мештровића, а постамент ауторско дело архитекте Петра Бајаловића.

F_1056 (37)

Утврђен је за културно добро 1992. године (Службени лист града Београда бр. 26/92 ). Такође, Споменик Победнику се налази у оквиру споменика културе Београдска тврђава које ужива статус културног добра од изузетног значаја за Републику Србију (Одлука о утврђивању „Сл. гласник СРС“ бр. 14/79).

Дом штампе у Београду утврђен за културно добро

На седници Владе Србије одржаној 08.08.2019. године, а на предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда, зграда Дома штампе у Београду је утврђена за културно добро. Подигнута је 1958-61. године према пројекту архитекте Ратомира Богојевића и обликована у духу савремене архитектуре. У време грађења Дом штампе је представљао новину у области моделовања пословних објеката код нас. По свом урбанистичком положају и ликовној структурацији представља најзначајнији послератни допринос уобличењу Трга републике и заокружује ансамбл репрезентативних градских палата са којима чини визуелно и естетско јединство. У историографији српске послератне архитектуре Дом штампе је сврстан међу дела аутентичних архитектонских вредности, која ће снажно покренути токове архитектуре и прву афирмацију српске архитектуре у ширим размерама.

naslovna

_DSC0002

fasada sa trga Republike

Дело је значајних архитектонских и урбанистичких вредности, као и ауторско остварење. Као зграда грађена за смештај Културног центра Београда и Савеза новинара, који и даље имају своје просторије у објекту, дело је културно историјских вредности.

Зграда „Прогреса“ утврђена за културно добро

На предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда, Влада Србије је на седници одржаној почетком августа 2019. године утврдила Зграду „Прогреса“ у Београду за културно добро.

naslovna

11

 

Саграђена је у периоду 1993-1996. године као шестоспратна пословна зграда, на месту старијег једноспратног објекта који је током Другог светског рата оштећен. Пројекат за нову зграду „Прогреса“ са галеријским простором у приземљу представља ауторско дело архитеката Миодрага Мирковића и Љубише Мангова, добијен на конкурсу 1990. године, касније разрађено под руководством архитекте Мирковића. Изградња новог објекта у историјском амбијенту престонице представљао је пројектантски изазов базиран на постизању баланса између старог и новог у области архитектуре и пројектовања деведесетих година 20. века. Пажљив одабир архитектонских облика, линија и њихових односа, као и висококвалитетних материјала представља меру усклађености са непосредном околином. Посебан сегмент споменика културе представља галерија Прогрес, површине 530м² која обухвата приземље и простор сутерена. Главни улаз у галерију из Кнез Михаилове улице наглашен је бронзаном скулпуром Меркура на ротирајућем постаменту, рад уметнице Оље Ивањицки чланице уметничке групе Медијала, чијом изложбом је отворена галерија Прогрес 1997. године. Приземље у којем се налази галерија решено је у потпуности у стаклу па је сагледивост изложбеног садржаја транспарентна. Отварањем модерне галерије на месту некадашње галерије „Себастијан“, сачуван је идентитет места и постигнут континуитет културног живота у Кнез Михаиловој улици. Истовремено је тиме једнодимензионална пословна намена новог објекта избегнута. Споменик културе је репрезент високог стандарда градње и пројектовања у оквиру репрезентативног градитељског ансамбла највише категорије. За овај објекат ауторима је додељена награда листа „Борба“ за најуспешније архитектонско остварење изведено у 1996. години.

04

 

Вила Штерић утврђена за културно добро

На предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда, Вила Штерић, једно од најзначајнијих модернистичких остварења изузетно плодног и значајног аутора архитекте Милана Злоковића, је на седници Владе Србије одржаној у јулу месецу проглашена за споменик културе. Ова слободностојећа, двоспратна вила, L основе, саздана је од форми кубичних облика. Конципирана је 1932. године у духу функционалистичке архитектуре. У примењеном концепту кубичног волумена сагледава се утицај чувеног архитекте Адолфа Лоса, а сагласје ентеријера и екстеријера, разуђена основа и степеновање планова по дубини говори о утицају интернационалног стила. Функција објекта и форма су обједињени и уклопљени у  природно окружење, што високо вреднује ову грађевину према критеријумима естетског функционализма. Представља сведочанство високог домета српске модерне.

fb0a03172edbf13f0a98b1e5f99f2f00

Аутор Милан Злоковића (6. април 1898, Трст – 29. мај 1965, Београд) је један од најзначајнијих  архитекaта српског модернизма. Године 1921. завршио је архитектуру у Београду, а затим је студирао у Паризу. Године 1928. био је један од оснивача Групе архитеката модерног правца, ГАМП, која је постојала до 1934. године. Од 1950. године је професор на Архитектонском факултету. Изводио је школске, болничке, хотеле и друге зграде у Матарушкој Бањи, Призрену и Београду.

naslovna

На изложби „Модерна Београда-архитектонска баштина престонице“ коју је Завод за Заштиту споменика културе града Београда приредио 2018. године била је представљена и Вила Штерић. Макета ове виле се чува у Музеју науке и технике у Београду.

F_0890 (055)

Завршена реконструкција и рестаурација Великог степеништа Савског шеталишта на Београдској тврђави

Последњих дана јуна 2019. године завршена је реконструкција и рестаурација Великог степеништа Савског шеталишта на Београдској тврђави. Пројекат и конзерваторски надзор над извођењем радова је радио Завод за заштиту споменика културе града Београда.

pre i posle 1_resize

 

snimak iz drona_resize

Велико степениште са терасом је смештено на простору Југозападног тврђавског фронта, односно на месту где се раније налазио ров са контраескарпом, као и скривени пут. До уређења овог дела тврђавског простра, дошло је током обимних радова на уређењу Парка Калемегдан након I светског рата. Идејни пројекат је ауторско дело Александра Крстића, шефа одсека за паркове.

F_1042 (74)_resize

Крстићев пројекат је предвидео монументално степениште са два правоугаона подеста, као решење за постојећу висинску разлику.

F_1042 (76)_resize

Већ неколико година након наведених радова, извршена је и реконструкција Савског  шеталишта, највероватније због проблема статичке природе. Пројекат реконструкције је поверен архитекти А. Челпанбајева, тада запосленом у одсеку за уређење паркова, а  радови су вршени током 1932 и 1933. године.

Велико степениште и продужетак Савског шеталишта изграђени су на клизишту. Приликом бомбардовања 1941. године током Другог светског рата простор је био девастиран до извесне мере, а то се односи нарочито на декоративну обраду степеништа. Оштећено степениште је највероватније било обновљено током рата, у веома поједностављеној форми, лишеној некадашње монументалности. Током 50-их и 60-их година XX века простор степеништа и шеталишта је остао запуштен услед лошег одржавања. 1987. године је донета одлука да се приступи радовима санације и рестаурације и 1989. године  је урађена статичка санација, поново направљена ограда, постављена нова газишта. Урађена је и коса степенишна плоча, која је затегама и контратеговима анкерована на носивом тлу. Овај метод санације терена и степеништа показао се као добар и решио је проблем везан са статиком. Међутим избор камена за монолитна газишта се показао као лош. Наиме, брачки кречњак од кога су тада урађена газишта по својим физичко-механичким својствима не одговара намени. Камен је брзо почео да пропада, због лоше отпорности на мраз појавиле су се многобројне пукотине, које су се временом увећавале и на многим местима је дошло до значајног губитка каменог материјала. Последња санација Великог степеништа рађена је 2006. године и том приликом су пукотине заливене цементним малтером, поједине вештачким каменом непознатог састава, док су већи недостаци надомештени плочастим каменим закрпама у цементном малтеру. Овакав метод санације убрзо је показао своје лоше стране, и на степеништу су се појавила још већа оштећења.

stanje pre radova_resize

 

Опис радова из 2019. године

 

Током радова који су трајали четири месеца извршена је конзервација и рестаурација ограде степеништа изграђене од пешчара и реконструкција свих газишта и подеста који су били изграђени од кречњака са Брача.

pull off metoda ispitivanja stanja podloge_resize

 

Након уклањања степеника утврђено да је подлога у добром стању на више од 2/3 површине. Урађено је испитивање подлоге „pull off“ методом, и донета је одлука да се цементна кошуљица не обија, већ да се уради њена репарација на оштећеним деловима.

postavljanje novih kamenih gazista_resize

F_1042 (32)_resize

Након детаљног прегледа ограде, одлучено је да се ограда неће демонтирати. Потребно је било урадити рестаурацију оштећења, извршити чишћење фуга и фуговање и израдити поломљене и недостајуће делове. Промене боје које се могу уочити на неким деловима су последица металних анкера којима је ограда спајана. Детаљном санацијом свих напрслина и отворених фуга спречено је даље продирање воде и контакт са гвозденим анкерима чиме је животни век ограде продужен.

ograda pre radova_resize F_1042 (68)_resize
detalj ograde nakon radova_resize

pre i posle 2_resize

Степеници су израђени од масивних монилитних камених газишта од кречњака из Даниловграда чија физичко-механичка својства више одговарају нашим климатским условима. Овај камен је изабран у сарадњи са петролозима као визуелно најприближнији а бољих својстава него претходни. Степениште је пре радова било у изузетно лошем стању, имало је бројне дубоке паралелне пукотине и листало се, многи делови степеника су били одломљени и недостајали су, тако да је степениште било опасно за посетиоце.

lav pre ciscenja grafita_resize

skulptura lava nakon uklanjanja farbe_resize ciscenje skulpture_resize ciscenje skulpture lava_resize F_1042 (40)_resize

Захтеван део посла било је и чишћење ограде и скулптуре лава од прљавштине и графита. Скулптура је додатно на површини имала и наслаге фарбе којом су у нестручним интервенцијама маскирани графити. Након чишћења фарбе дошло се до слоја графита који су прекривали највећу површину скулптуре. Њихово скидање било је веома тешко али је интервенција успешно завршена због природе самог варијетета камена од кога је израђена. Већи проблем је био уклањање графита са ограде, где на појединим деловима графити нису могли бити потпуно уклоњени јер су продрли дубоко у структуру камена.

Након сагледавања свих околности, појаве све већег вандализма, одлучено је да се цело степениште и ограда заштите антиграфитним премазом како би у случају оштећења насталих графитима иста могла бити уклоњена без трајног оштећења постојеће ограде и новоуграђених степеника.

pre i posle 3_resize

Као декоративни детаљ који је постојао на првобитном степеништу израђене су према архивским цртежима и фотографијама камене жардињере.

 

Реконструкцијом и рестаурацијом Великог степеништа враћена је његова потпуна функционалност и повећана безбедност посетилаца а овом веома значајном делу парка Калемегдан враћен је некадашњи изглед. Након реконструкције и рестаурације Малог степеништа завршене прошле године настављено је уређење Савског шеталишта, које ће се наставити реконструкцијом Видиковца у продужетку Савског шеталишта за које је Завод за заштиту споменика културе града Београда такође израдио пројекат.

 

Астрономска опсераваторија на Звездари

Завод за заштиту споменика културе града Београда заједно са Астрономском опсерваторијом уложио је велике напоре да радове на овом споменику културе стави међу своје приоритете. Тако је 2016. године Завод израдио пројекат рестаурације и санације Школског павиљона. За потребе израде пројекта Завод је организовао и рашчишћавање зелених површина обраслих дивљим растињем на великој површини између павиљона, чиме је омогућено снимање објеката и спречено даље пропадање узроковано негативним деловањем зелене вегетације која је у великој мери спречавала исушивање објеката у летњем периоду године, због чега су објекти били константно влажни и мемљиви.

1

Завод је вршио конзерваторски надзор над извођењем радова на рестаурацији павиљона Малог рефрактора  који су започети у  2018. године, а  завршени у 2019. години.

2

На конкурсу Министарства културе и информисања за финансирање и суфинасирање пројеката Завод је у 2019. години добио средства за радове прве фазе санације Великог рефрактора. У току прве фазе изводиће се радови на куполи и фасадама како би се што хитније спречило даље пропадање објекта. Радови треба да се реализују до краја 2019. године.

3 4

У циљу промоције овог културног и природног добра и научне институције, уз стручно вођење директора астрономске опсерваторије Гојка Ђурашковића и директорке Завода за заштиту споменика културе Оливере Вучковић, Опсерваторију су обишли потпредседник Владе Републике Србије и министар трговине туризма и телекомуникација Расим Љајић, заменик градоначелника града Београда Горан Весић, секретар за културу града Београда Иван Карл и председник градске општине Звездара Милош Игњатовић.

5