IX Конференција о културном наслеђу

Драги пријатељи и колеге Завод организује IX Конференцију о културном наслеђу 25. маја 2018. године.

Тема конференције је Културно наслеђе и друштво – (не)равнотежа теорије и праксе у контексту одрживог развоја, екологије и здравља“. Мултидисциплинарна тема конференције привућиће пажњу и владиног и невладиног сектора, стручњака, истраживача и других, као и асоцијација и фондација којих је све више, а који значајно могу помоћи у подизању свести о очувању и афирмацији националне културне баштине кроз различите пројекте и интегративни приступ у том процесу. У оквиру позива је програм и начин пријављивања.

Очекујемо вас!

1 2 3

Реконструкција, рестаурација и презентација Чесме Мехмед паше Соколовића

Почетком новембра месеца текуће године завршени су радови на реконструкцији, рестаурацији и презентацији Чесме Мехмед паше Соколовића

Завод за заштиту споменика културе града Београда је протекле две године радио на изради пројекта. Изради пројекта су претходили истраживачки радови који су обављени 2015. Године. Истраживања, израду пројекта и његову реализацију финансирала је ТИКА – турска агенција за координацију и развој, а пројекат је рађен у сарадњи са турском пројектантском фирмом „Ekol Mimarlik“ и бројним експертима за отоманску историју и архитектуру.

DSC_0476_resize
На рестаурацији овог значајног споменика примењени су строги принципи конзервације и све одлуке су донете након проучавања литературе, анализе сличних објеката из периода и свих претходних интервенција.

DSC_0481_resize

 

Чесма Мехмед-паше Соколовића подигнута је 1576/77. године и представља једину задужбину овог знаменитог турског везира у Београду. Смештена је непосредно уз остатке Унутрашњег утврђења, поред калдрмисане стазе која кроз Дефтердарeву капију води ка Доњем граду Београдске тврђаве.

DSC_0477_resize

 

Радови на чесми отпочели су крајем маја 2017. године после две године истраживања и рада на изради пројектне документације.

DSC_0547_resize

Радовима који су извршени чесма је презентована на адекватан начин који у сваком случају завређује као један од малобројних очуваних објеката из отоманског периода који је задржао примарну функцију. Презентација је урађена тако да је омогућено сагледавање објекта чесме у целини као и околних објеката и делова фортификација који дефинишу овај простор (Дефтердареве капије, Корнаровог бедема). Извршена је реконструкција крова према аналогији са чесмама из истог периода и откривање северозападне фасаде у целости и делимично откривање североисточне фасаде до аустријског водоводног канала који је уз њу додат између 1717. и 1739. године. Током истраживачких радова обављених у октобру 2015. године, откривена је североисточна фасада која има лице, изграђено од камених тесаника, као и венац, који се поклапа са венцем у доњој зони остале три фасаде, и отвором са два камена довратника и обрађеним ивицама, што је вероватно био некадашњи улаз у резервоар.

DSC_0485_resize

Како би се презентовала оригинална, до сада закопана северозападна фасада чесме требало је пројектом превазићи денивелацију од 4,5м висине, разлику између оригиналног платоа испред чесме и садашњег нивоа терена Горњег града. У циљу омогућавања доступности нових налаза, пројектована је коса рампа која ће омогућити силаз на оригинални ниво терена свим посетиоцима укључујући и особе са инвалидитетом као и родитеље са децом, старије слабо покретне особе. На овај начин на Београдској тврђави по први пут су особе са инвалидитетом добиле могућности да сагледају културне слојеве презентоване на овом локалитету.  Зид рампе уједно је искоришћен као потпорни зид који статички обезбеђује земљани насип.

DSC_0500_resize

Завод је уз велико ангажовање својих сарадника и уз свесрдну помоћ и донацију компаније „Lafarge“ успео да за рестаурацију обезбеди компатибилан камен истих петролошких карактеристика као аутентичан камен на чесми. Сви радови на конзервацији и рестаурацији су изведени без употребе цемента.

DSC_0501_resize

 

Током извођења радова откопан је део бедема римског каструма и донета је одлука да се бедем конзервира и презентује што је условило измене и повећало укупну вредност пројекта. Сада је на овом простору посетиоцима омогућено да на релативно малом сегменту тврђаве сагледају њено богатство у виду бројних слојева из разних периода (део римског бедема, турску чему, делове аустријских фортификација).

DSC_0502_resize

Док су све интервенције на конзервацији и рестаурацији рађене уз примену оригиналних и компатибилних материјала, нови функционални елементи у простору урађени су употребом савремених материјала који су уобичајени у светској конзерваторској пракси који сваком посетиоцу јасно показују да то нису делови фортификационих структура.

DSC_0519_resize

Чесма је функционално и декоративно осветљена.

Реконструкција и рестаурацијa Турбета Дамад Али паше на Београдској тврђави

Почетком новембра месеца текуће године завршени радови на реконструкцији и рестаурацији Турбета Дамад Али паше на Београдској тврђави.Израду пројекта и његову реализацију финансирала је ТИКА – турска агенција за координацију и развој, а пројекат је рађен у сарадњи са турском пројектантском фирмом „Ekol Mimarlik“ и бројним експертима за отоманску историју и архитектуру.
На рестаурацији овог значајног споменика примењени су строги принципи конзервације и све одлуке су донете након проучавања литературе, анализе сличних објеката из периода и свих претходних интервенција.
Турбе је подигнуто 1784. године над гробом Изет Мехмед-паше, који је овде умро као заповедник Београда. У време првог српског устанка турбе је оштећено. Обновио га је 1818–1819. године београдски валија Марашли Али-паша, посветивши турбе успомени на Дамад Али-пашу. Овај славни војсковођа погинуо је 1716. године у бици код Петроварадина, а сахрањен је у Горњем граду, покрај џамије султана Сулејмана. Неколико година касније, у време аустријске окупације, заједно са џамијом разорен је и пашин гроб. Средином 19. века овде су сахрањена још два заповедника Београда. Турбе је обновљено пред други светски рат. Тада је пронађен и поново постављен стари нишан посвећен Дамад Али-паши, чије име ово турбе и данас носи.

F_0892 (057)

Радови на турбету отпочели су крајем маја 2017. године и односили су се пре свега на реконструкцију крова и кровног покривача, замену пода, замену прозора и врата, као и израду дренаже око турбета.
На основу истраживања историјске документације и анализа претходних пројеката који су рађени у Заводу закључено је да би кровни покривач требало да буде од олова, који је и постављен преко слојева блатног и кречног малтера.
Под од шестоуганих опекарских елемената постављен је на подлогу од кречног малтера.

F_0892 (065)
На једном зиду откривени су остаци старог малтера, и они су презентовани. Зидови и купола су окречени.
Дрвени сандук је замењен новим и наручен је нови украсни прекривач из Турске.
Израђени су нови прозори и врата по угледу на постојеће.
Извршена је консолидација камена на фасадама као и комплетна рестаурација фасада.

F_0908 (10)
Током ископавања око турбета откривена је стара стаза од камена на нижој коти од постојеће коте терена Горњег града, која је у основи истог шестоугаоног облика као и турбе. Стаза је презентована, око стазе је израђена дренажа, као и шкарпа како би се савладала денивелација.
Турбе је декоративно осветљено.

Стручно вођење кроз изложбу „Сецесија у старом језгру Земуна“ и интерактивно предавање ученика Земунске гимназије

Ученици Земунске гимназије ће 29. новембра у 14 сатиодржати интерактивно предавање о сецесији у изложбеном простору Завичајног музеја Земуна, Спиртиној кући у Главној 9, где је у току изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда „Сецесија у старом језгру Земуна“, ауторке историчарке уметности Александре Дабижић. Тим поводом упознаће се с споменичким наслеђем Земуна уз стручно вођење. Данашње стручно вођење и предавање представља још један сегмент сарадње Завода са средњим школама и популаризације културног наслеђа међу младима.

F_0904 (119)1

F_0904 (116)

Изложба је отворена до краја новембра

При крају радови на чесми Мехмед паше Соколовића

Завод за заштиту споменика културе града Београда је протекле две године радио на изради пројекта реконструкције, рестаурације и презентације чесме Мехмед паше Соколовића на Београдској тврђави. Израду пројекта и његову реализацију финансира ТИКА-турска агенција за координацију и развој, а пројекат је рађен у сарадњи са турском пројектантском фирмом „Ekol Mimarlik“ и бројним експертима за отоманску историју и архитектуру.

IMG_2956
На рестаурацији чесме примењени су строги принципи и све одлуке су донете након проучавања литературе, аутентичног изгледа чесме и свих претходних интервенција. Чесма је потпуно откопана и презентована уз поштовање и очување накнадних фаза у које спада аустријски канал дограђен уз североисточну фасаду. Завод је уз велико лично ангажовање својих сарадника и уз захвалност компанији „Lafarge“ успео да за рестаурацију обезбеди компатибилан камен истих петролошких карактеристика као аутентичан камен на чесми. Сви радови на конзервацији и рестаурацији изводе се без употребе цемента што је велики помак у конзерваторској пракси у нашој земљи.
IMG_2968

Како би се презентовала оригинална, до сада закопана северозападна фасада чесме требало је пројектом превазићи денивелацију од 4,5м висине, разлику између оригиналног платоа испред чесме и садашњег нивоа терена Горњег града. У циљу омогућавања доступности нових налаза, пројектована је коса рампа која ће омогућити силаз на оригинални ниво терена свим посетиоцима укључујући и особе са инвалидитетом као и родитеље са децом, старије слабо покретне особе. Зид рампе уједно је искоришћен као потпорни зид који статички обезбеђује земљани насип.
IMG_2969

Док су све интервенције на конзервацији и рестаурацији рађене уз примену оригиналних и компатибилних материјала, нови функционални елементи у простору урађени су употребом савремених материјала који су уобичајени у светској конзерваторској пракси, а који сваком посетиоцу јасно показују да то нису делови фортификационих структура, чиме се избегава довођење посетилаца у заблуду.

IMG_3014
Током извођења радова дошло се до открића дела бедема римског каструма и донешена је одлука да се он конзервира и презентује што је условило измене и повећало укупну вредност пројекта. Сада ће на овом простору посетиоцима бити омогућено да на релативно малом сегменту тврђаве сагледају њено богатство у виду бројних слојева из разних периода (део римског бедема, турску чесму, делове аустријских фортификација).
IMG_3015

На простору непосредно уз рампу и код римског бедема биће постављене две информативне табле са подацима везаним за ток пројекта и пронађене археолошке културне слојеве.

Ово је изузетно комплексан пројекат и Завод се захваљује свим учесницима у реализацији као и свим медијима и грађанима на интересовању за наш рад.

Потписан споразум о субвенцији за обнову Споменика захвалности Француској

Завод за заштиту споменика културе града Београда, с једне стране и Амбасада Француске у Србији и  Удружење за неговање културе сећања „Le souvenir Français“ с друге стране, дана 13. новембра 2017. године у Амбасади Француске у Београду су потписали споразум о субвенцији, којим се у целости обезбеђује реализација обнове Споменика захвалности Француској у Београду. Француски допринос у укупном износу од 208.300 еура употпуњује допринос Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, који износи 22.000.000 динара. Споразумом о субвенцији, Завод за заштиту споменика културе града Београда се обавезао да ће спровести све одредбе предвиђене међувладиним споразумом о обнови Споменика захвалности Француској, који су Француска и Србија потписале 25. априла 2017. године. Планирани рок за завршетак радова на обнови споменика је обележавање стогодишњице од завршетка Првог светског рата.

NASLOVNA crop

2

1

Отворена је изложба „Сецесија у старом језгру Земуна“

Заменик  градоначелника Београда Андреја Младеновић отворио је 3. новембра 2017. године у Завичајном музеју Земуна, Главна бр. 9, изложбу „Сецесија у  старом језгру Земуна” Завода за заштиту споменика културе града Београда, ауторке Александре Дабижић, историчара уметности и вишег стручног сарадника Завода за заштиту споменика културе.

Изложба је побудила велико интересовање грађана. Биће отворена за посетиоце од уторка до петка од 10 до 16 часова, током новембра. Стручно вођење је уторком у 14 часова.

F_0900 (71) F_0900 (64) F_0900 (58) F_0900 (32) F_0900 (26)

„Наслеђе“ број XVIII

nasledje 2017 k1Часопис Наслеђе број XVIII je изашао из штампе октобра месеца 2017. године. На насловној страни је споменик Васи Чарапићу у Београду. Подигнут 1951. године, пред-ставља значајно остварење тог периода, као и једно од најуспешнијих остварења из опуса аутора, ака¬демског вајара Радете Станковића. Међу чланцима у устаљеним рубрикама часописа је чланак под насловом Београдске интерполације архитекте Константина Јовановића. Овим радом се актуелизује цивилизацијски допринос архитекте Константина Јовановића у изградњи Београда, који је, захваљујући њему, добио изглед европске престонице. Кроз своја остварења, здања попут Народне банке, Задужбине Николе Спасића и других, Јовановић је препознат као културни еманципатор који је српску архитектуру повезао са средњоевропском. Поготово су његове надахнуте интерполације допринеле преображају Београда из османске вароши у европски град. У раду о једној необичној сцени на хаџијској икони из Цркве Ружице указује се на једну од представа на иконографски сложеној јерусалимској икони из 1819. године. На овој представи централна је икона Богородице с Христом, коју Св. ап. Лука представља Богородици. На основу поређења са касније насталим графикама аутор долази до закључка да је реч о представи предања о чудотворној икони из манастира Кико на Кипру. Поменуту икону је насликао Св. ап. Лука, а својим речима ју је Богородица благословила. Ово предање је играло улогу у оправдању култа икона, али и у учвршћивању престижа саме кикоске иконе. Дат је и приказ VII конференције о културном наслеђу и зборника радова: Културни предео. Међу чланцима је и приказ изложбе и монографске студије: Александар Кадијевић, Византијско градитељство као инспирација српских неимара новијег доба. У рубрици In memoriam је сећање на Миодрага Дабижића једног од најпознатијих и вероватно најстаријих житеља Земуна, који је читав свој живот посветио истраживању земунске историје и на¬слеђа, материјалних споменика и друштвено-културног живота, по чему ће његово име остати трајно забележе¬но у библиографији радова о историји Земуна.

 

 

САДРЖАЈ

споменичко наслеђе

ДУШИЦА НИКОЛИЋ, Београдске интерполације архитекте Константина Јовановића
МАРИЈА ПОКРАЈАЦ, Историја куће породице Владисављевић на углу Доситејеве и Господар Јевремове улице број 57
АЛЕКСАНДАР БОЖОВИЋ, Споменик Васи Чарапићу у Београду

истраживања

ЉИЉАНА ЂУКАНОВИЋ, Развој техника грађења у стамбеној архитектури Београда током 19. и почетком 20. века
АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ, Балтичка модерна у Београду: пројект Управе монопола и Министарства финансија (1908) Кричинског и Васиљева
ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА, У лепом стану срећа станује: београдски ентеријери као вид јавних простора у међуратном периоду
НАДА ЖИВКОВИЋ, Чаробни врт Богосава Живковића – стање и предлог заштите
МАРКО КАТИЋ, Једна необична сцена на хаџијској икони из Цркве Ружице

конзерваторски приступ

ЈЕЛЕНА ВАСИЋ ДЕРИМАНОВИЋ, СВЕТЛАНА ПЕРОВИЋ ИВОВИЋ,Конзервација папирног новца из Легата Ђорђа Новаковића у Музеју града Београда
АЛЕКСАНДРА РИСТАНОВИЋ, Скулптура у цинку на подручју Београда

погледи и мишљења

СВЕТЛАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ МАРКОВИЋ, Форма града и урбанистичка регулација: Османов Париз и Јосимовићев Београд

прикази

ИРИНА СУБОТИЋ, Приказ књиге: Хајна Туцић, др Милан Просен, Алфа међу палатама – Јадранско-подунавска банка
НАДА ЖИВКОВИЋ, Приказ VII конференције и зборника радова:Културни предео
МИЛАН ПРОСЕН, Приказ изложбе и монографске студије: Александар Кадијевић, Византијско градитељство као инспирација српских неимара новијег доба
ДРАГАНА МЕЦАНОВ, Приказ монографије: Др Ђорђе Алфиревић, Експресионизам у српској архитектури

in memoriam

JОВАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋ, Миодраг А. Дабижић (1922–2017)

 

Изложба Сецесија у старом језгру Земуна

Изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда, Сецесија у  старом језгру Земуна, биће отворена 3. новембра  у 13 часова, у Завичајном музеју Земуна, Спиртиној кући у Главној бр. 9.
 
Изложбу ће отворити заменик  градоначелника града Београда Андреја Младеновић. Присутнима  ће се обратити в.д. директора Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић, заменик директора Музеја града Београда Дарко Ћирић и аутор изложбе Александра Дабижић, историчар уметности, виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе.

Изложба ће бити отворена за посетиоце од уторка до петка од 10 до 16 часова. Стручно вођење кроз изложбу биће уторком у 14 часова.

Изложба Сецесија у старом језгру Земуна на најбољи начин промовише вредности градитељског наслеђа, значајна је не само за стручњаке, већ и за ширу јавност. Осим о сецесији, она сведочи и о историји Земуна, као и о знаменитим личностима које су обележиле његов развој. Бољим сагледавањем и вредновањем градитељског наслеђа, изложба доприноси изграђивању савеснијег односа према наслеђу.  Расветљавајући и указујући на богато градитељско наслеђе у духу сецесије, доказује се значајна позиција Земуна на мапи средњоевропских градова.

secesija pozivnica 2

 

Богато градитељско наслеђе Земуна сведочи о многим фазама развоја нaјразличитијих стилских токова који су се смењивали у његовој богатој историји. Изложба Сецесија у старом  језгру Земуна коју је осмислила и приредила Александра Дабижић на најбољи начин указује на једну од фаза његовог развоја и обликовања. Предмет истраживања, као и материјал који je  презентован је наслеђе заштићене просторне културно-историјске целине Старог језгра Земуна. Дат је хронолошки приказ објеката који са једне стране имају културно-историјску и стилску вредност, док су са друге стране значајни по својој амбијенталној вредности и споменичком карактеру, од којих многи имају статус споменика културе. Изложбу прати каталог чија је садржина и концепција усклађена са изложеним материјалом.

Иако, по мишљењу ауторке, врло често долази до мешања стилова на истом објекту, што стилску класификацију чини условном, сецесија је значајно обележила градитељство Земуна у периоду од 1900. до 1914. године. И поред удаљености од већих културних целина, сецесија се у Земуну јавља готово истовремено као и у другим европским центрима. Репрезентативни примери изграђени у стилу сецесије у великој мери су допринели обогаћиваљу духа средњоевропске културне целине коју је Земун имао. О том духу најбоље сведочи његово старо језгро које ауторка оцењује као грађевиски хомогену и компактну културно-историјску целину.

Посебно су истакнута и анализирана најкарактеристичнија здања која су својом културно-историјском, естетском и ликовном вредношћу значајно обележила развој сецесије.

Изложба Сецесија у старом језгру Земуна на најбољи начин промовише вредности градитељског наслеђа, значајна је не само за стручњаке, већ и за ширу јавност. Осим о сецесији, она сведочи и о историји Земуна, као и о знаменитим личностима које су обележиле његов развој. Бољим сагледавањем и вредновањем градитељског наслеђа, изложба коју препоручујемо значајно доприноси изграђивању савеснијег односа према наслеђу.  Расветљавајући и указујући на богато градитељско наслеђе у духу сецесије, ауторка је успела да потврди и докаже значајну позицију Земуна на мапи средњоевропских градова. Захваљујући вишеструком значају овог пројекта, надамо се да ће изложба која је пред нама изазвати интересовање како љубитеља историје, тако и стручњака из области заштите културне баштине, јер Земун то сасвим сигурно заслужује.

VIII конференција о културном наслеђу-Културно добро данас-вредност и значење

У четвртак 12.10.2017. године, у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, одржана је осма по реду  конференцију о културном наслеђу са темом  Културно добро данас – вредност и значење. На почетку скупа присутне је поздравила директорка Завода Оливера Вучковић, а Конференцију  је отворио градски менаџер, г-дин Горан Весић. Проф.др Драган Булатовић је одржао уводно предавање.
Темом овогодишње, осме конференције Културно добро данас- вредност и значење, желели смо да направимо осврт на претходне скупове и да  сагледамо, како целовитост културних добара, тако и наш допринос њиховом позитивном поимању. Из тог разлога, овом приликом, нису биле предложене тематске целине, већ су се оне формирале у зависности од пристиглих радова:

Вредност и вредновање културног добра – први део
Модератор Иван Борозан

Одрживи развој и вредност културног наслеђа
Модератор Драган Булатовић

Проблеми очувања архитектонско урбанистичког наслеђа
Модератор Марина Павловић

На Конференцији је учесницима и гостима подељен  Зборник радова.
Ова, као и претходне коференције, организивана је под покровитељством Скупштине града Београда на чему захваљујемо и овом приликом.

F_0892 (022)

F_0892 (036)

F_0892 (049)