Шетња кроз београдско школство XIX и XX века

У складу са овогодишњом темом манифестације Дани европске баштине, историчарке уметности Завода за заштиту споменика културе града Београда Ксенија Ћирић и Бојана Ибрајтер Газибара упознале су суграђане са најранијим школским објектима у непосредној близини Београдске тврђаве.

120512295_3361656073877850_6792931520703454495_o viber_image_2020-09-29_12-19-22 viber_image_2020-09-29_13-04-37

Током заједничке шетње стручни сарадници Завода представиле су зграду Основне школе Краљ Петар I, Капетан Мишино здање, Велику школу, Доситејев лицеј и Реалку (данас Педагошки музеј). Од четири споменика културе чак два су проглашена културним добрима од изузетног значаја за Републику Србију, док је један утврђен за културно добро до великог заначаја. Након шетње сви заједно посетили смо сталну поставку Педагошког музеја.

viber_image_2020-09-29_13-05-04 viber_image_2020-09-29_18-37-55

viber_image_2020-09-29_13-05-02

Централни догађај манифестације Дани европске баштине у Гроцкој

Овогодишњи централни догађај манифестације Дани европске баштине одржан је у Ранчићевој кући, споменику културе, у Центру за културу Гроцка. Завод за заштиту споменика културе града Београда је био представљен значајним делом програма – изложбом „Народно градитељство-споменик културе данас“ аутора етнолога Наде Живковић. Ова изложба је била реализована 2007. године и на њој су били представљени споменици народног градитељства, о којима се Завод стара од свог оснивања 1960. године и брине о њиховом евидентирању, проучавању и очувању .

120291854_10224192892313732_6723752173598243722_n

 

 

120316773_10224192972475736_9157875618456310153_o 120386029_10224193000356433_7281078331982107828_nУ оквиру пројекта Мапирање непокретних културних добара Завод је урадио и мапу добара на територији општине Гроцка, која је у Центру за културу представљена, а посебно место заузели су и каталози културних добара са ове општине.

120412702_10224192972675741_7608408602441553197_o viber_image_2020-09-26_11-34-32

У име Завода изложбу је на манифестацији представила директор Оливера Вучковић. На паноима је приказана Ранчићева кућа, споменик културе од великог значаја, али и шест грочанских варошких кућа и Грочанска чаршија.

viber_image_2020-09-26_11-34-49

Догађај и изложбу је отворила Данијела Ванушић, помоћник министра културе за заштиту споменичког наслеђа, у присуству бројних званица из градских и републичких установа културе.

viber_image_2020-09-26_11-35-00 viber_image_2020-09-26_11-35-28

После званичног отварања званице су обишле легат др Александра Костића, као и Грочанску чаршију и Касно римску гробницу у Брестовику који су утврђени за културна добра. Том приликом акценат стављен на споменик културе Влајковићева кућа, подигнуту почетком 19. века. Завод је урадио Пројекат рестаурације и ревитализације Влајковићеве куће јер је кућа у веома лошем стању и неопходна је хитна интервенција. Како би се спасио овај бисер народног градитељства, неопходно је обезбедити средства, а потом у што краћем року покренути рестаураторске радови на овом објекту.

Стручно вођење у Старом двору

У оквиру манифестације „Дани европске баштине”, 23. септембра 2020. године ученици београдских средњих школа обишли су здање Старог двора, једно од 435 културних добара на подручју Града Београда. Историјат и вредности овог репрезентативног здања, споменика културе од 1983. године, представила им је историчар уметности Завода за заштиту споменика културе града Београда Саша Михајлов.

20200923_085041

 

Зграда Старог двора саграђена је између 1881. и 1884. године, према пројекту

20200923_085839 20200923_090529 20200923_091131архитекте Александра Бугарског, као приватна и службена резиденција Милана Обреновића, који је 1882. године крунисан за краља Србије. Пројекат је предвиђао да двор буде само једно крило будућег великог дворског комплекса чији је централни део, намењен приватним краљевим одајама, окренут према улици Краља Милана. Лево крило имало je репрезентативну намену, а десно je предвиђено за приватне одаје престолонаследника. Стари двор са четири фасаде обликоване у духу академизма и декоративним елементима преузетим из ренесансне и барокне архитектуре, једно је од најзначајнијих архитектонских остварења с краја ХIX века у Србији.

„Наслеђе за децу“ овогодишњим Данима европске баштине

Овогодишња манифестација Дани европске баштине у 2020. години обележава се под називом „Наслеђе и образовање“. Завод за заштиту споменика културе града Београда дуги низ година својим програмима кроз пројекат „Наслеђе за децу“ чији су аутори Ана Сибиновић, дипломирани етнолог, виши конзерватор и Слађана Милојевић документариста Завода серијом предавања и радионица у основним школама у Београду уводи наслеђе у опште образовање.

DSC_6923 DSC_6945 DSC_6961

 

У складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом Завод је у сарадњи са Центром за културу Гроцка припремио предавање и радионицу на тему културног наслеђа града Београда која је одржана на отвореном. Како су ове године учесници ученици основне школе „Илија Гарашанин“ са територије општине Гроцка у којој се налази велики број заштићених објеката па и сам Центар за културу „Ранчићева кућа“ било је лако уклопити се у досадашња знања ученика о овој теми

DSC_6974 DSC_7001 DSC_7024 DSC_7031 DSC_7033

Отварање изложбе „Време и наслеђе – сатови на фасадама београдске архитектуре“

Изложбом „Време и наслеђе – сатови на фасадама београдске архитектуре“ Завод за заштиту споменика културе града Београда отварила је овогодишњу манифестацију Дани европске баштине и обележава јубиларних 60 година од свог оснивања.

F_1156 (07)

F_1156 (09)

F_1156 (28)

Зашто је сат инкорпориран у архитектонско решење објеката који су у разним историјским етапама обележили развој престонице, у чему лежи његова симболика и на који начин он доприноси споменичким вредностима јесу питања на која одговара изложбена поставка и пратећи каталог.

F_1156 (51) F_1156 (52) F_1156 (58)

 

Ауторке изложбе су историчар уметности Љубица Радовановић и документариста Завода за заштиту споменика културе града Београда Слађана Милојевић. На отварању су говорили Оливера Вучковић, директор Завода, Нада Зец, координатор манифестације Дани европске баштине, ауторка Љубица Радовановић и Марко Стојчић, градски урбаниста који је званично отворио изложбу.

Евангеличка црква

Евангеличка црква у Земуну, Тошин бунар 2, подигнута је у периоду 1926-30. године на углу улица Прилаз и Тошиног бунара. Цркву одликује кружна основа која асоцира на облик тролиста – ротонда са наглашеном апсидом и два бочна крила симетрично постављена у односу на централни улаз. Изнад тросливних кровова који покривају скраћену припрату и бочна крила, диже се тамбур већих димензија. Над кубетом је лантерна на коју је постављен крст као симбол Христовог страдања.
Грађевина поседује сведен број симетрично постављених отвора на фасади. Ово компактно, затворено архитектонско решење које вероватно припада школи архитеката Хуга Ерлиха и Виктора Ковачића, поседује урбанистичку вредност оличену у успешном односу грађевине према положају раскршћа, надомак прилаза старом језгру Земуна.
Црква представља оригинално и ретко архитектонско остварење у данашњем Београду, обликовано у доследно спроведеном модернистичком концепту. Несумњива је њена културно-историјска и документарна вредност, као сведочанства постојања и живљења једне хришћанске конфесионалне заједнице у периоду између два светска рата у Земуну.
Утврђена је за културно добро 2005. године.

„Дани европске баштине”

1
У оквиру манифестације „Дани европске баштине”, 23. септембра 2020. године ученици београдских средњих школа обишли су здање Старог двора, једно од 435 културних добара на подручју Града Београда. Историјат и вредности овог репрезентативног здања, споменика културе од 1983. године, представила им је историчар уметности Завода за заштиту споменика културе града Београда Саша Михајлов.
2
34Зграда Старог двора саграђена је између 1881. и 1884. године, према пројекту
архитекте Александра Бугарског, као приватна и службена резиденција Милана Обреновића, који је 1882. године крунисан за краља Србије. Пројекат је предвиђао да двор буде само једно крило будућег великог дворског комплекса чији је централни део, намењен приватним краљевим одајама, окренут према улици Краља Милана. Лево крило имало je репрезентативну намену, а десно je предвиђено за приватне одаје престолонаследника. Стари двор са четири фасаде обликоване у духу академизма и декоративним елементима преузетим из ренесансне и барокне архитектуре, једно је од најзначајнијих архитектонских остварења с краја ХIX века у Србији.
5

Заводу додељена Повеља за трајни допринос култури

Културно просветна заједница Београда доделила је Заводу за заштиту споменика културе града Београда 21.09.2020. на свечаности приређеној у Народном позоришту Повељу за трајни допринос култури – очувању и презентацији београдског наслеђа. У име Завода награду је примила директор Оливера Вучковић. Награде су уручили Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно просветне заједнице Београда и чланови жирија проф. др Зоран Аврамовић, председник и Братислав Петковић.

F_1160 (01)

Иако је признање требало да буде уручено у марту, због познате епидемиолошке ситуације одложено је за јесен, и у руке Завода стигло у правом тренутку, симболично на славу Малу Госпојину.

У образложењу награде стоји да Завод за заштиту споменика културе града Београда, ове године слави велики јубилеј 60 година рада и активног учествовања у очувању архитектонског лика престонице града Београда. На подручју града Београда, на 17 општина, од оснивања Завода 1960. године до данас, утврђено је укупно 435 непокретних културних добара од тога 392 споменика културе, 13 просторно културно-историјских целина, 22 археолошка налазишта и 8 знаменитих места. У последње три године, Завод је урадио низ пројеката, по којима су изведени радови на реконструкцији и рестаурацији споменика „Победник“, Споменика захвалности Француској, Малог и Великог степеништа у парку Калемегдан, Чесме Мехмед паше Соколовића и Дамад Али пашиног турбета на Београдској тврђави. На основу пројеката Завода, изведени су радови на пројекту реконструкције тврђаве у Земуну, реконструкције фасаде Зграде главне железничке станице, а тренутно се изводе радови на Астрономској опсерваторији на Звездари.

F_1160 (05)

Стручњаци Завода, активно учествују у естетском и функционалном обликовању града, кроз конзерваторски надзор над извођењем радова на фасадама и уличним засторима на Косанчићевом венцу, Скадарлији, Тргу Републике, ужем језгру Београда и Земуна. И реконструкција два музеја, Народног и Савремене уметности, као и низа објеката који су појединачни споменици или имају споменичку вредност у оквиру целина, није прошла без будног ока конзерваторског надзора Завода.

F_1160 (06)

У оквиру презентације културног наслеђа Београда, Завод издаје часопис Наслеђе, један од најеминентнијих часописа из области заштите културних добара, као и појединачне каталоге о споменицима културе, зборник радова научно стручне конференције о непокретном културном наслеђу и „Мапе београдских општина са приказом непокретног културног наслеђа“ свих 17 београдских општина.

Београдски Завод препознао је значај едукација младих о споменичком наслеђу града, те тако већ годинама реализује два програма: Наслеђе за децу, намењено основцима и Бео кул градска тура намењена средњошколцима, као и андроид апликацију Београд знам да чувам.

Завод је у последње три године реализовао низ изложби које су ширу јавност упознали са споменичким наслеђем: Сецесија у старом језгру Земуна, Црквена порта у Вранићу, Модерна Београда – архитектонска баштина престонице, Ратни фото-репортер Риста Марјановић, Споменик захвалности Француској – Обнова, Кафане и механе Београда, Никола Несторовић-портрет једне епохе, Народни музеј, Акварели Милана Злоковића.

 

Црква рођења Богородице са Борачким гробљем у Великој Моштаници

Завод за заштиту споменика културе града Београда данас прославља крсну славу Малу Госпојину, празник посвећен рођењу Пресвете Богородице. Свима који славе срећан празник Мала Госпојина.
Тим поводом данас вам представљамо управо цркву посвећену овом празнику.
Црква рођења Богородице са Борачким гробљем у Великој Моштаници је подигнута 1858. године (освећена 1859) на месту старије цркве. Конципирана је као једнобродна грађевина са великом полукружном апсидом (ширине исте као наос), две бочне полукружне певнице и звоником изнад припрате на западној страни. Саграђена средином XIX века у духу традиције српске сакралне архитектуре, представља значајан споменик развоја градитељства свог времена и средине у којој је настала.
Ктитор ове цркве, између осталих приложеника, био је и познати српски задужбинар и добротвор, Илија Милосављевић Коларац (1800-1878).
У цркви се чувају ретка дела сликарства, златарства, као и књишко-архивски предмети настали у првој половини и средином XIX века. Међу њима су дела познатих српских сликара, Георгија Бакаловића, Димитрија Посниковића, Николе Марковића, Илије Петровића и Симеона Танасијевића, као и иконе српских зографа из прве половине XIX века, чија су остварења од значаја за проучавање развоја уметности Србије.
Надгробни споменици у порти цркве (укупно 128) познати су у селу под називом Борачко гробље. Посвећени су житељима насеља и околине, погинулим или умрлим у ратовима 1876-1878, 1883-1885, Балканским, Првом и Другом светском рату. У низу некропола у сеоским портама на подручју Београд, Борачко гробље представља јединствену споменичку целину меморијалног карактера и истовремено сведочанство о жртвама овога краја у минулим ратовима.
Црква рођења Богородице са Борачким гробљем у Великој Моштаници утврђена је за културно добро 1983. године.

Ботаничка башта „Јевремовац“

Ботаничка башта „Јевремовац“, између Таковске улице и Булевара деспота Стефана у Београду, својим називом не призива име научника, великог српског ботаничара – Јосифа Панчића, који је најзаслужнији за њено подизање. Историјске околности утицале су на то да она и данас носи име Јеврема Обреновића, рођеног брата кнеза Милоша, захваљујући чињеници да је падина на којој је башта некада била део његовог имања.
Када је Јосиф Панчић дошао у Србију, београдски Лицеј – прва виша школа у Србији, већ неколико година радио је у Конаку кнегиње Љубице. Овде је, по установљеној професури, у једном делу дворишта а све у циљу унапређења едукативно-педагошког рада, Јосиф Панчић направио башту, која би се данас могла сматрати првом ботаничком збирком у Србији. Међутим, формирањем Велике школе и њеним пресељењем у Капетан Мишино здање 1863. године – места за збирку више није било. Иницијативу за изградњу прве ботаничке баште у Београду Панчић је покренуо још 1862. године. Тражено земљиште за потребе Ботаничке баште, поред обале Дунава на Дорћолу, Велика школа је добила тек 1885. године. Међутим, након две велике поплаве, које су у великој мери уништиле биљни фонд, Панчић је кренуо у потрагу за сигурнијом локацијом. Нажалост, умро је 1888. године не дочекавши њено ново отварање.
Наредне године, краљ Милан Обреновић је за потребе подизања Ботаничке баште поклонио Великој школи своје имање на Палилули, наслеђено од деде Господара Јеврема Обреновића. Рад у Ботаничкој башти „Јевремовац“ отпочет је 1890, под управом професора ботанике Стевана Т. Јакшића, нивелацијом терена и засађивањем биља. Ради чувања нежнијег биља, 1892. године из Дрездена је у деловима донета и склопљена на данашњем месту велика стаклена башта. Она се састоји од два крила спојена централном куполом и садржи три одељења – за сукуленте, суптропско и тропско биље. На северном и јужном крају крила налазе се зидане партије скромне декорације. Строга симетрија и архитектонски елементи попут сведених пиластера и забата над надвратником сведоче о академским узорима. Међутим, кроз распоред и облик прозора првог спрата провејава дух романтизма. С друге стране, крила су заједно с централним делом у потпуности изграђена од модерних материјала – стакла и гвожђа, што је у вези и с функцијом самог стакленика. Управо ови материјали омогућили су богату примену сецесијских декоративних елемената који откривају нову тенденцију у европској архитектури с краја 19. века. Стаклена башта у време када је грађена представљала је једну од највећих и најлепших стаклених башта у овом делу Европе. Купљена је од фирме „Мозентин“ из Дрездена и данас је украс институције у којој се налази.
Управна зграда подигнута је 1908. године, систем водене мреже изграђен је у периоду 1892–1896, а наставна зграда, зидана ограда и мала стаклара тридесетих година 20. века. Башта „Јевремовац“ се простире на површини од око пет хектара и обухвата, поред отворених површина, стаклену башту и просторије Института за ботанику – управну зграду, ледару, хербар, библиотеку, слушаоницу, лабораторије. Представља наставну јединицу Биолошког факултета Универзитета у Београду и у њој се налази центар ботаничких дисциплина у Србији. У оквиру Ботаничке баште, налази се попрсје Јосифа Панчића, рад аутора Николе Вукосављевића, биста постављена 2006. године, и попрсје Недељка Кошанина, испред управне зграде. Недељко Кошанин је такође био биолог, професор Универзитета, члан Српске краљевске академије, управник Ботаничког завода и Ботаничке баште. Његова биста је постављена такође 2006. године и рад је академског вајара Милуна Видића.
Ботаничка башта „Јевремовац“ има статус споменика природе од великог значаја – II категорије, а будући да с великом стакларом представља значајну архитектонску и културно-историјску вредност – 2007. године утврђена је за културно добро.