На конференцији за новинаре најављен почетак радова реконструкцији и рестаурацији Споменика Победнику

У уторак 27.августа 2019. године у сали Завода за заштиту споменика културе града Београда, у присуству великог броја медијских кућа, одржана је конференција за новинаре посвећена почетку радова на реконструкцији и рестаурацији Споменика Победнику. На конференцији су учествовали Оливера Вучковић, директор Завода за заштиту споменика културе града Београда, Бојана Ибрајтер Газибара, дипл.историчар уметности која је представила историјат подизања споменика, Невенка Новаковић, дипл.инж.арх аутор Пројекта реконструкције и рестаурације споменика „Победник“, др Бошко Стевановић, професор на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, пројектант конструкције и др Зоран Кузмановић, вајар, извођач радова на бронзаној скулптури.

F_1056 (12) F_1056 (19) F_1056 (31)

Новинарима су детаљно предочени претходни радови на споменику, указано је на садашње стање и бронзане скулптуре и стуба, а представљени су и планирани радови. Завод за заштиту споменика културе града Београда је током 2018. године извршио увид и преглед у стање споменика, мапирање оштећења камене облоге и бронзане скулптуре, детаљно мерење и 3Д ласерско скенирање споменика. Увидом у стање споменика установљено је да су оштећења на споменику драстично погоршана у односу на 2016. годину када је последњи пут вршена опсервација споменика. На основу ових и свих претходних испитивања Завод је у сарадњи са Грађевинским факултетом Универзитета у Београду урадио идејни пројекат реконструкције и рестаурације Споменика Победнику који подразумева статичку санацију, рестаурацију и конзервацију бронзане скулптуре, рестаурацију и конзервацију камене облоге стуба и постамента

F_1056 (34)

Споменик Победнику подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Бронзана мушка фигура рад је вајара Ивана Мештровића, а постамент ауторско дело архитекте Петра Бајаловића.

F_1056 (37)

Утврђен је за културно добро 1992. године (Службени лист града Београда бр. 26/92 ). Такође, Споменик Победнику се налази у оквиру споменика културе Београдска тврђава које ужива статус културног добра од изузетног значаја за Републику Србију (Одлука о утврђивању „Сл. гласник СРС“ бр. 14/79).

Дом штампе у Београду утврђен за културно добро

На седници Владе Србије одржаној 08.08.2019. године, а на предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда, зграда Дома штампе у Београду је утврђена за културно добро. Подигнута је 1958-61. године према пројекту архитекте Ратомира Богојевића и обликована у духу савремене архитектуре. У време грађења Дом штампе је представљао новину у области моделовања пословних објеката код нас. По свом урбанистичком положају и ликовној структурацији представља најзначајнији послератни допринос уобличењу Трга републике и заокружује ансамбл репрезентативних градских палата са којима чини визуелно и естетско јединство. У историографији српске послератне архитектуре Дом штампе је сврстан међу дела аутентичних архитектонских вредности, која ће снажно покренути токове архитектуре и прву афирмацију српске архитектуре у ширим размерама.

naslovna

_DSC0002

fasada sa trga Republike

Дело је значајних архитектонских и урбанистичких вредности, као и ауторско остварење. Као зграда грађена за смештај Културног центра Београда и Савеза новинара, који и даље имају своје просторије у објекту, дело је културно историјских вредности.

Зграда „Прогреса“ утврђена за културно добро

На предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда, Влада Србије је на седници одржаној почетком августа 2019. године утврдила Зграду „Прогреса“ у Београду за културно добро.

naslovna

11

 

Саграђена је у периоду 1993-1996. године као шестоспратна пословна зграда, на месту старијег једноспратног објекта који је током Другог светског рата оштећен. Пројекат за нову зграду „Прогреса“ са галеријским простором у приземљу представља ауторско дело архитеката Миодрага Мирковића и Љубише Мангова, добијен на конкурсу 1990. године, касније разрађено под руководством архитекте Мирковића. Изградња новог објекта у историјском амбијенту престонице представљао је пројектантски изазов базиран на постизању баланса између старог и новог у области архитектуре и пројектовања деведесетих година 20. века. Пажљив одабир архитектонских облика, линија и њихових односа, као и висококвалитетних материјала представља меру усклађености са непосредном околином. Посебан сегмент споменика културе представља галерија Прогрес, површине 530м² која обухвата приземље и простор сутерена. Главни улаз у галерију из Кнез Михаилове улице наглашен је бронзаном скулпуром Меркура на ротирајућем постаменту, рад уметнице Оље Ивањицки чланице уметничке групе Медијала, чијом изложбом је отворена галерија Прогрес 1997. године. Приземље у којем се налази галерија решено је у потпуности у стаклу па је сагледивост изложбеног садржаја транспарентна. Отварањем модерне галерије на месту некадашње галерије „Себастијан“, сачуван је идентитет места и постигнут континуитет културног живота у Кнез Михаиловој улици. Истовремено је тиме једнодимензионална пословна намена новог објекта избегнута. Споменик културе је репрезент високог стандарда градње и пројектовања у оквиру репрезентативног градитељског ансамбла највише категорије. За овај објекат ауторима је додељена награда листа „Борба“ за најуспешније архитектонско остварење изведено у 1996. години.

04

 

Вила Штерић утврђена за културно добро

На предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда, Вила Штерић, једно од најзначајнијих модернистичких остварења изузетно плодног и значајног аутора архитекте Милана Злоковића, је на седници Владе Србије одржаној у јулу месецу проглашена за споменик културе. Ова слободностојећа, двоспратна вила, L основе, саздана је од форми кубичних облика. Конципирана је 1932. године у духу функционалистичке архитектуре. У примењеном концепту кубичног волумена сагледава се утицај чувеног архитекте Адолфа Лоса, а сагласје ентеријера и екстеријера, разуђена основа и степеновање планова по дубини говори о утицају интернационалног стила. Функција објекта и форма су обједињени и уклопљени у  природно окружење, што високо вреднује ову грађевину према критеријумима естетског функционализма. Представља сведочанство високог домета српске модерне.

fb0a03172edbf13f0a98b1e5f99f2f00

Аутор Милан Злоковића (6. април 1898, Трст – 29. мај 1965, Београд) је један од најзначајнијих  архитекaта српског модернизма. Године 1921. завршио је архитектуру у Београду, а затим је студирао у Паризу. Године 1928. био је један од оснивача Групе архитеката модерног правца, ГАМП, која је постојала до 1934. године. Од 1950. године је професор на Архитектонском факултету. Изводио је школске, болничке, хотеле и друге зграде у Матарушкој Бањи, Призрену и Београду.

naslovna

На изложби „Модерна Београда-архитектонска баштина престонице“ коју је Завод за Заштиту споменика културе града Београда приредио 2018. године била је представљена и Вила Штерић. Макета ове виле се чува у Музеју науке и технике у Београду.

F_0890 (055)