Десета научно-стручна конференција са међународним учешћем „КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ-РИЗИЦИ И ПЕРСПЕКТИВЕ”

ПДФ програм конференције – ћирилица

PDF program konferencije – latinica

 

У понедељак 27. маја 2019. године са почетком у 10 сати у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, Калемегдан Горњи град 14, одржаће се десета научно-стручна конференција са међународним учешћем „Културно наслеђе-ризици и перспективе“.

Циљ конференције је да се размотре и идентификују ризици којима је културно наслеђе изложено, укаже на најугроженије категорије и својства наслеђа, размене теоријска и практична сазнања како се они могу ублажити; сагледају могућности унапређивања односа друштва према наслеђу и примени проактивних мера. Крајњи циљ је подизање нивоа свести свих учесника о вредностима културног наслеђа за друштво, претњама са којима је суочено и мерама које треба предузети како би се вредности наслеђа очувале и предале будућим генерацијама.

Спознаја ризика, узрока њихових појава и последица које проузрокују, битан је услов за спречавање могућих штета по културно наслеђе. Спречавање могућих штета зависи од благовремене и ваљане процене ризика и примене одговарајућих процедура и мера. Анализа прошлих догађаја, страних и сопствених, помаже у бољем и свеобухватнијем разумевању ризика и припреми адекватних одговора.

Конференција је организована у сарадњи са Институтом за архитектуру и урбанизам Србије, под покровитељством Секретаријата за културу Скупштине града Београда и Министарства науке, просвете и технолошког развоја Републике Србије. Уредник конференције је мр Светлана Димитријевић Марковић, дипл. инг. арх, виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда.

program CIR 1 program CIR 2

program LAT 1 program LAT 2

Отварање изложбе „Никола Несторовић-портрет једне епохе“

Завод за заштиту споменика културе града Београда у периоду од 22. маја до 5. јуна 2019.године реализује изложбу посвећену архитекти Николи Несторовићу, једном од најплоднијих аутора с почетка двадесетог века, чија дела представљају трајне вредности културног наслеђа Београда. Изложба ће бити приређена је у Галерији УЛУС-а у Кнез Михаиловој улици бр. 37, у оквиру прославе годишњице оснивања Завода за заштиту споменика културе града Београда.

nestorovic pozivnica

 

Циљ изложбе је упознавање шире јавности с друштвеним, културним и уметничким дометима Београда и Србије крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, јер се кроз живот Николе Несторовића прелама шира слика културних, уметничких, интелектуалних и друштвених стремљења грађанске елите тог раздобља. Изложба о Николи Несторовићу тежи да кроз животне и професионалне секвенце истакне значај стваралачког рада и деловања у јавном и друштвеном животу Београда, указујући на повезаност различитих грана уметности путем пријатељских веза са уметницима. Дела овог врсног архитете, једног од најплоднијих аутора с почетка двадесетог века, представљају трајне вредности културног наслеђа Београда, а 12 здања које је пројектовао, самостално или у сарадњи са колегама, у престоници имају статус културног добра-попут Управе фондова (Народни музеј), Зграде Београдске задруге, хотела Бристол, Зграде техничког факултета, Универзитетске библиотеке… Поред тога што су дефинисала урбано ткиво града, дела Николе Несторовића су померала границе стваралаштва у Србији.

 

Ana i Nikola Nestorovic

На свечаном отварању 22. маја у 19 часова, обратиће се Оливера Вучковић, директор Завода за заштиту споменика културе града Београда, Мирослав Лазовић, председник Управног одбора УЛУС-а, др Милан Просен, рецензент изложбе, доцент на Факултету примењених уметности, др Марина Павловић, аутор изложбе, виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Uros Predic, Arh.Nikola Nestorovic

Изложба је реализована уз подршку Града Београда, а у сарадњи са УЛУС-ом.

Uprava fondova

Радно време галерије је понедељак-субота 10-20 часова.

Обнова храма Св. Архангела Гаврила у Шопићу

Црква Св. Арханђела Гаврила у селу Шопићу саграђена је 1869. године у духу романтизма са елементима неокласицизма и српске срдњовековне сакралне архитектуре. Смештена је у пространој порти на благој падини у чијем су југозападном делу, непосредно уз постојећи мањи објекат свештеничке куће, саграђени у новије време Парохијски дом и капела за паљење свећа без сагласности ове службе.

sl.1

sl.2

Обилезећи обреновачки крај након временских непогода 2014. и 2015. године, стручна служба Завода за заштиту споменика културе града Београда је међу осталим објектима споменичког карактера, констатовала да је црква претрпела оштећења. Ангажовањем стручњака из Завода, који су препознали вредности овог објекта, као старине, архитектонски вредне за крај, за цркву у Шопићу које је уживала статус појединачног добра под претходну заштиту, је израђен елаборат са предлогом утврђивања за културно добро, које је тренутно у процедури.

sl.4 sl.5 sl.3

Великим залагањем мештана Шопића, локалне управе, Завода за заштиту споменика културе града Београда и појединачних дародаваца храм Св. Архангела Гаврила у потпуности је обновљен и свечано освећен дана 19.05.2019.године. Службу је служио његова светост Епископ шумадијски господин Јован уз присуство великог броја свештеника.

Разговор „Архитектура Александра Стјепановића“ у оквиру БИНА

О архитектури Александра Стјепановића и могућностима заштите и санације савремених објеката, на овогодишњој 14. Београдској интернационалној недељи архитектуре у Београду (БИНА), говорили су: архитекта Стјепановић, ауторка изложбе „Архитектура Александра Стјепановића – инфраструктура друштва“ Јелица Јовановић (заједно са Р. Иванићем и М. Кажићем), председница Докомомо-Србија (Do.co.mo.mo. Srbija) Татјана Дамјановић Конли и Ивана Весковић, историчарка уметности, конзерватор у Заводу за заштиту споменика културе града Београда. Предочени су критеријуми вредновања и процес истраживања Централне зоне Новог Београда међу којима су и блокови 22 и 23 ауторског тима Стјепановић, Караџић, Јанковић и Главички, као и згради Факултета драмских уметности у Београду, архитекте Стјепановића. Реч је о архитектури и процесу изградње после Другог светског рата и начинима вредновања и заштите данас. Сарадници Завода већ дуги низ година раде на систематском истраживању, прикупљању и евалуацији објеката и простора Новог Београда као и утврђивању Централне зоне Новог Београда за културно добро о чему је говорила Ивана Весковић.

Foto: Senja Vild

32876023727_05d37487b7_z 40853390423_9044f43eed_z 47030301374_1109cd977b_z 47030302524_f1cb8ce034_z

Одржана завршна шетња пројекта сарадње са средњим школама „Бео Кул Градска Тура“

У суботу 11.05.2019. године одржана је завршница овогодишњег пројекта Завода за заштиту споменика културе града Београда – „Бео Кул Градска Тура“ који Завод већ 6 година заредом организује у сарадњи са београдским средњим школама. На савској падини, од Косанчићевог до Обилићевог венца, ученици Прве београдске гимназије, Девете гимназије „Михаило Петровић Алас“, Тринаесте београдске гимназије, Четрнаесте београдске гимназије, Архитектонско-техничке школе и Школе за дизајн, одржали су своја предавања испред објекатa који су проглашени за споменике културе. На овој листи нашли су се здања која су Београђанима веома позната попут Саборне цркве и Конака кнегиње Љубице – културна добра од изузетног значаја, Кафане „?“, зграде Патријаршије, школе Краљ Петар Први, Народне банке, зграде Танјуга, али и она мање позната попут  Хотела Национал, Старе куће на Варош капији, трговачких кућа у Улици краља Петра… У замењеним улогама, у којима су ђаци постали предавачи, уживали су њихови професори, стручни сарадници Завода, родитељи и гости. Ученици су били на висини задатка, а о томе у којој мери су се показали као одговорни, посвећени, паметни и шарманти сведоче пажња публике и придруживање случајних пролазника. Наши ђаци су будући чувари наше културне баштине и кроз овај пројекат направили су важне кораке у јачању свести о њеном значају међу својом, али и старијим генерацијама.

13051 13052 13053 13054 13055 13056 13057 13058 13059 130510 130511 130512 crvencanin i pavlovic dzokej klub

Пројекат ће се наставити током наредне школске године са новом темом и новим учесницима.

Ауторке пројекта су Ксенија Ћирић и Бојана Ибрајтер Газибара, историчарке уметности и виши стручни сарадници у Заводу за заштиту споменика културе града Београда