Завод за заштиту споменика културе града Београда у периоду од 22. маја до 5. јуна 2019.године реализује изложбу посвећену архитекти Николи Несторовићу, једном од најплоднијих аутора с почетка двадесетог века, чија дела представљају трајне вредности културног наслеђа Београда. Изложба ће бити приређена је у Галерији УЛУС-а у Кнез Михаиловој улици бр. 37, у оквиру прославе годишњице оснивања Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Циљ изложбе је упознавање шире јавности с друштвеним, културним и уметничким дометима Београда и Србије крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, јер се кроз живот Николе Несторовића прелама шира слика културних, уметничких, интелектуалних и друштвених стремљења грађанске елите тог раздобља. Изложба о Николи Несторовићу тежи да кроз животне и професионалне секвенце истакне значај стваралачког рада и деловања у јавном и друштвеном животу Београда, указујући на повезаност различитих грана уметности путем пријатељских веза са уметницима. Дела овог врсног архитете, једног од најплоднијих аутора с почетка двадесетог века, представљају трајне вредности културног наслеђа Београда, а 12 здања које је пројектовао, самостално или у сарадњи са колегама, у престоници имају статус културног добра-попут Управе фондова (Народни музеј), Зграде Београдске задруге, хотела Бристол, Зграде техничког факултета, Универзитетске библиотеке… Поред тога што су дефинисала урбано ткиво града, дела Николе Несторовића су померала границе стваралаштва у Србији.

На свечаном отварању 22. маја у 19 часова, обратиће се Оливера Вучковић, директор Завода за заштиту споменика културе града Београда, Мирослав Лазовић, председник Управног одбора УЛУС-а, др Милан Просен, рецензент изложбе, доцент на Факултету примењених уметности, др Марина Павловић, аутор изложбе, виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Изложба је реализована уз подршку Града Београда, а у сарадњи са УЛУС-ом.

Радно време галерије је понедељак-субота 10-20 часова.

Црква Св. Арханђела Гаврила у селу Шопићу саграђена је 1869. године у духу романтизма са елементима неокласицизма и српске срдњовековне сакралне архитектуре. Смештена је у пространој порти на благој падини у чијем су југозападном делу, непосредно уз постојећи мањи објекат свештеничке куће, саграђени у новије време Парохијски дом и капела за паљење свећа без сагласности ове службе.

Обилезећи обреновачки крај након временских непогода 2014. и 2015. године, стручна служба Завода за заштиту споменика културе града Београда је међу осталим објектима споменичког карактера, констатовала да је црква претрпела оштећења. Ангажовањем стручњака из Завода, који су препознали вредности овог објекта, као старине, архитектонски вредне за крај, за цркву у Шопићу које је уживала статус појединачног добра под претходну заштиту, је израђен елаборат са предлогом утврђивања за културно добро, које је тренутно у процедури.

Великим залагањем мештана Шопића, локалне управе, Завода за заштиту споменика културе града Београда и појединачних дародаваца храм Св. Архангела Гаврила у потпуности је обновљен и свечано освећен дана 19.05.2019.године. Службу је служио његова светост Епископ шумадијски господин Јован уз присуство великог броја свештеника.

О архитектури Александра Стјепановића и могућностима заштите и санације савремених објеката, на овогодишњој 14. Београдској интернационалној недељи архитектуре у Београду (БИНА), говорили су: архитекта Стјепановић, ауторка изложбе „Архитектура Александра Стјепановића – инфраструктура друштва“ Јелица Јовановић (заједно са Р. Иванићем и М. Кажићем), председница Докомомо-Србија (Do.co.mo.mo. Srbija) Татјана Дамјановић Конли и Ивана Весковић, историчарка уметности, конзерватор у Заводу за заштиту споменика културе града Београда. Предочени су критеријуми вредновања и процес истраживања Централне зоне Новог Београда међу којима су и блокови 22 и 23 ауторског тима Стјепановић, Караџић, Јанковић и Главички, као и згради Факултета драмских уметности у Београду, архитекте Стјепановића. Реч је о архитектури и процесу изградње после Другог светског рата и начинима вредновања и заштите данас. Сарадници Завода већ дуги низ година раде на систематском истраживању, прикупљању и евалуацији објеката и простора Новог Београда као и утврђивању Централне зоне Новог Београда за културно добро о чему је говорила Ивана Весковић.

Foto: Senja Vild

У суботу 11.05.2019. године одржана је завршница овогодишњег пројекта Завода за заштиту споменика културе града Београда – „Бео Кул Градска Тура“ који Завод већ 6 година заредом организује у сарадњи са београдским средњим школама. На савској падини, од Косанчићевог до Обилићевог венца, ученици Прве београдске гимназије, Девете гимназије „Михаило Петровић Алас“, Тринаесте београдске гимназије, Четрнаесте београдске гимназије, Архитектонско-техничке школе и Школе за дизајн, одржали су своја предавања испред објекатa који су проглашени за споменике културе. На овој листи нашли су се здања која су Београђанима веома позната попут Саборне цркве и Конака кнегиње Љубице – културна добра од изузетног значаја, Кафане „?“, зграде Патријаршије, школе Краљ Петар Први, Народне банке, зграде Танјуга, али и она мање позната попут  Хотела Национал, Старе куће на Варош капији, трговачких кућа у Улици краља Петра… У замењеним улогама, у којима су ђаци постали предавачи, уживали су њихови професори, стручни сарадници Завода, родитељи и гости. Ученици су били на висини задатка, а о томе у којој мери су се показали као одговорни, посвећени, паметни и шарманти сведоче пажња публике и придруживање случајних пролазника. Наши ђаци су будући чувари наше културне баштине и кроз овај пројекат направили су важне кораке у јачању свести о њеном значају међу својом, али и старијим генерацијама.

Пројекат ће се наставити током наредне школске године са новом темом и новим учесницима.

Ауторке пројекта су Ксенија Ћирић и Бојана Ибрајтер Газибара, историчарке уметности и виши стручни сарадници у Заводу за заштиту споменика културе града Београда