Пред бројном публиком, колегама, поштоваоцима архитектуре Београда и представницима медија, у понедељак 10.9.2018. године, свечано је отворена изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда у Галерији Народне банке Србије, Немањина 17 „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице”. Изложбу су отворили Горан Весић, заменик градоначелника Београда, Данијела Ванушић, помоћник министра културе и информисања за заштиту културног наслеђа, и др Љиљана Благојевић, архитекта, рецензент изложбе и Оливера Вучковић, в.д. директора Завода за заштиту споменика кулуре града Београда.

Изложба „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице” се реализује у години европског културног наслеђа, представља централни део програма Завода за заштиту споменика културе града Београда у оквиру манифестације Дани европске баштине, 2018. године у Београду, који ће бити отворени овом изложбом.

У периоду између два светска рата, српска архитектура се развијала кроз више паралелних стилова: закаснеле сецесије, српсковизантијског стила, фолклоризма, ар декоа, академизма и модернизма. И поред богатства стилских праваца, током треће деценије XX века, владао је академизам као званичан државни стил. Међутим, појавом модернизма крајем деценије долази до коренитих промена на градитељској сцени. Модернистички покрет се убрзано ширио и по броју учесника и по броју и квалитету остварених радова. Донео је новине у облицима, формама, просторном концепту, материјалима, декоративности, конструкцији. У стамбеној и јавној архитектури преузео је примат, а до изражаја су дошле архитектонске концепције и идеје њених водећих протагониста Милана Злоковића, Бранислава Којића, Душана Бабића, Јана Дубовог, Николе Добровића, Драгише Брашована и других. Након нешто више од осам деценија од настајања његових репрезентативних примера, носилаца структуралних и стилских промена, они су препознати као неизоставни део националне градитељске баштине. Велики број подигнутих здања потврђује да је београдска модерна с једне стране пратила главне уметничке токове највећих европских центара, а с друге донела јединствене и аутентичне примере.

Као важан сегмент ове изложбе који просторно лоцира све објекте модерне на подручју града, јесте и мапа „Модерна архитектура Београда” чији је аутор Установа културе „Пароброд”.

Изложба је посебно значајна јер је повезала више институција Града Београда и Републике Србије (Секретаријат за културу, Секретаријат за привреду, Установа културе „Пароброд”, Народна банка Србије, Музеј науке и технике Београд, Музеј ваздухопловства – Београд, Астрономска опсерваторија, Филмске новости, Архив Југославије, Југословенска кинотека), али и успоставила сарадњу са наследницима, носиоцима ауторских права, фондацијама, цивилним сектором и приватним колекционарима. Посебна сарадња остварена је са Фондацијом Милана Злоковића која данас интензивно ради на очувању дела чувеног архитекте и оснивача модерне.

На отварању су наступили Гудачки оркестар и солисти МШ „Станковић“.

У петак 7.9.2018. године, пред члановима Мешовите комисије, извршена је примопредаја обновљеног Споменика захвалности Француској на Калемегдану. Примопредаји су присуствовли чланови Комисије: Филип Делсол, Шеф француске мисије одбране у Србији, Негован Станковић, Државни секретар Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику, Оливера Вучковић, в.д. директора Завода, др Марина Нешковић, архитекта саветник из Републичког завода за заштиту споменика културе, као и Никола Фај, први саветник амбасадора Републике Француске, главни пројектант Зоран Туцић, архитекта виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда, вајари Зоран Кузмановић, стручњак за бронзу и Горан Чпајак, стручњак за камен, представници извођача фирме „Кото“ Слободан Радовановић, архитекта, одговорни извођач радова, Исидора Вујовић, архитекта и Мирослав Петронојевић, представници стручног надзора Предраг Јошић, архитекта, Intellinea, Ангелина Марјановић, архитекта, Intellinea, Зоран Ђајић, геолог петролог, консултант за камен, представници Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику, Бојана Ибрајтер Газибара, историчар уметности виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда, Снежана Неговановић, фотограф виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Комисијски је констатовано да су сви радови изведени квалитетно и у року. До свечаног отварања споменика, потребно је да се уради партерно уређење.

Након примопредаје обновљеног Споменика захвалности Француској и завршетка радова у просторијама Завода за заштиту споменика културе града Београда приређена је свечаност којој је присуствовао и Амбасадор Француске Фредерик Мондолони. Амбасадор је још једном изразио велико задовољсво квалитетом радова и изгледом обновљеног Споменика. Најавио је посету Француског председника Емануела Макрона, Србији и Београду, крајем године, током које ће бити и уприличено свечано отварање Споменика захвалности Француској

Стогодишњица завршетка Првог светског рата обележава се великим бројем манифестација, од којих је значајан број у организацији Амбасаде Француске. Тим поводом у Амбасади је организована 7.9.2018. конференција за штампу на којој су се бројним новинарима обратили Амбасадор Фредерик Мондолони, Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић, в.д. директора Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић, директор Издавачке куће „Прометеј“ Зоран Колунџија, директор Балканолошког института САНУ Војислав Павловић, директорка фестивала Артлинк Јованка Вишекруна Јанковић, научни саветник на Институту за савремену историју Станислав Сретеновић и начелник катедре за друштвене науке на Војној академији Слободан Ђукић.

Међу догађајима у оквиру обележавања 100. годишњице окончања Великог рата, амбасадор Мондолони је истакао пријем поводом 1. новембра – Дана ослобођења Београда, обележавање Дана примирја 11. новембра, као и пријем поводом публикације ратног дневника француског маршала и српског војводе Франше д’ Епереа и полагање венца на његов споменик. Изразио је захвалност Заводу за заштиту споменика културе поводом успешно завршених радова на обнови Споменика захвалности Француској на Калемегдану, која је спроведена у сарадњи Завода, Амбасаде Француске и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Оливера Вучковић, в.д. директора Завода за заштиту споменика културе града Београда најавила је примопредају обновљеног Споменика захвалности Француској пред члановима Мешовите, француско-српске, комисије. Напоменула је да су испоштовани сви планирани и договорени рокови и да је овај деликатан и надасве одговоран задатак, изведен према пројекту Завода за заштиту споменика културе града Београда и архитекте Зорана Туцића, успешно обављен. Посао се одвијао синхронизовано, без икаквих непредвиђених околности, те је овом обновом Споменику захвалности Француској обезбеђено дугогодишње трајање. До свечаног отварања треба да се уради партерно уређење које ради Град Београд, а на основу пројекта Зеленила-Београд. Када и ови радови буду завршени Споменик захвалности Француској биће поново доступан нашим суграђанима, као и свим гостима престонице.

У Галерији Народне банке Србије, Немањина 17 у Београду (улаз из Улице Светозара Марковића), у понедељак, 10. септембар 2018. година у 19 часова, биће отворена изложба „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице“. Аутори изложбе су стручни сарадници Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Изложба „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице” се реализује у години европског културног наслеђа, представља централни део програма Завода за заштиту споменика културе града Београда у оквиру манифестације Дани европске баштине, 2018. године у Београду, који ће бити и отворени овом изложбом.

У периоду између два светска рата, српска архитектура се развијала кроз више паралелних стилова: закаснеле сецесије, српсковизантијског стила, фолклоризма, ар декоа, академизма и модернизма. И поред богатства стилских праваца, током треће деценије XX века, владао је академизам као званичан државни стил. Међутим, појавом модернизма крајем деценије долази до коренитих промена на градитељској сцени. Модернистички покрет се убрзано ширио и по броју учесника и по броју и квалитету остварених радова. Донео је новине у облицима, формама, просторном концепту, материјалима, декоративности, конструкцији. У стамбеној и јавној архитектури преузео је примат, а до изражаја су дошле архитектонске концепције и идеје њених водећих протагониста Милана Злоковића, Бранислава Којића, Душана Бабића, Јана Дубовог, Николе Добровића, Драгише Брашована и других. Након нешто више од осам деценија од настајања његових репрезентативних примера, носилаца структуралних и стилских промена, они су препознати као неизоставни део националне градитељске баштине. Велики број подигнутих здања потврђује да је београдска модерна с једне стране пратила главне уметничке токове највећих европских центара, а с друге донела јединствене и аутентичне примере.

Концепт изложбе је осмишљен да репрезентује значајна остварења међуратног београдског модернизма, а селекција експоната се креће у оквиру културних добара и добара која уживају статус претходне заштите.

Као важан сегмент ове изложбе, који просторно лоцира све објекте модерне на подручју града, јесте и мапа „Модерна архитектура Београда” чији је аутор Установа културе „Пароброд”.

Изложба је посебно значајна  јер је повезала више институција Града Београда и Републике Србије (Секретаријат за културу, Секретаријат за привреду, Установа културе „Пароброд”, Народна банка Србије, Музеј науке и технике Београд, Музеј ваздухопловства – Београд, Астрономска опсерваторија, Филмске новости, Архив Југославије, Југословенска кинотека), али и успоставила сарадњу са наследницима, носиоцима ауторских права, фондацијама, цивилним сектором  и приватним колекционарима. Посебна сарадња остварена је са Фондацијом Милана Злоковића која данас интензивно ради на очувању дела чувеног архитекте и оснивача модерне.

Изложбу ће отворити Горан Весић, заменик градоначелника Београда, Данијела Ванушић, помоћник министра културе и информисања за заштиту културног наслеђа, Оливера Вучковић, в.д. директора Завода за заштиту споменика кулуре града Београда и др Љиљана Благојевић, архитекта.

На отварању ће наступити гудачки оркестар и солисти МШ „Станковић“.

У петак 31.08.2018. године град Београд посетила је делегација града Шангаја. На састанку са представницима Градске управе Града Београда дискутовано је о заштити и витализацији историјског наслеђа, културних споменика и њиховом стању, обнови града, урбанизацији Београда и процедурама које Град спроводи у овим областима. Потом је уприличена шетња по Београдској тврђави, споменику културе од изузетног значаја, као и обилазак изложбе Урбанистичког завода „70 година планирања Београда“ на Калемегдану.

Састанку су присуствовали Xu Yao, директор Сектора за заштиту културних добара, при Заводу за становање града Шангаја, Cui Minghua, члан Комитета сталног одбора Градске скупштине града Шангаја, Ni Xufeng, директор Сектора за организацију, Радне групе за урбано-рурални развој и транспорт Градске скупштине Шангаја, Chen Lei, директор Сектора за стандарде и норме Комисије за становање, урбано-рурални развој и менаџмент, Shen Jianping, заменицa директора Сектора за регулацију експропријације становања, при Стамбеном заводу града Шангаја, као и чланови делегације Града Београда Драгомир Петронијевић – члан Градског већа, Александра Поповић – Кабинет градоначелника, Весна Тахов – в.д. директора Урбанистичког завода,. Оливера Вучковић – в.д. директора Завода за заштиту споменика културе Београда, Бранислав Поповић – директор Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда