Отварање изложбе „Црквена порта у Вранићу“

Завод за заштиту споменика културе града Београда вас позива на отварање изложбе „Црквена порта у Вранићу“ аутора етнолога Наде Живковић, вишег стручног сарадника Завода у уторак 03.07.2018. године у 19 часова на платоу испред Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“.

pozivnica

Црквена порта у Вранићу се налази у центру села на благо, природно каскадираном платоу. Иако делује као спонтано настао комплекс, она се развијала по систему манастирских порти са функционалном поделом простора.

Поред цркава из деветнаестог века, захваљујући, пре свега,  деловању оца Радивоја Митровића, изграђен је парохијски дом, формирана је богата црквена ризница, пренета је стара кућа породице Матић и неколико помоћних објеката.

Данас, хронолошки, обликовно и примарно функционално разнородан комплекс, чини хомогену целину чије укупне вредности надилазе појединачна значења објеката.

Стручњаци Завода за заштиту споменика културе града Београда су од оснивања давне 1960.године, препознали вредности  тада постојећих објеката цркве брвнаре и Цркве Св Илије, водили археолошка ископавања, пројекте и радове за преношење објеката и реконструкцију цркве брвнаре, санацију оштећења на надгробним споменицима и новијој цркви, пројeкте за уређење порте и др.

 

Циљ  изложбе и пратећег каталога је да се афирмишу нематеријалне и материјалне вредности сконцентрисане на простору црквене порте и већом посетом створе  предуслови за унапређење и одрживост овог комплекса.

 

Такође, овај простор је и својеврстан приказ спроведених конзерваторских поступака   који дају могућност да се читају методолошки концепти заступљени у различитим временским раздобљима службе заштите, праве анализе и компарације, односно поред културног представља и стручни, едукативни потенцијал.

Посета Амбасадора Републике Француске Фредерика Мондолонија и Министра Зоранa Ђорђевића радовима на обнови Споменика захвалности Француској

У среду 20.06.2018. године Амбасадор Републике Француске у Србији Њ.Е.Фредерик Мондолони и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Зоран Ђорђевић, посетили су радове на рестаурацији и санацији Споменика захвалности Француској на Калемегдану. Радове на обнови је уваженим гостима представио архитекта Зоран Туцић, виши стручни сарадник – конзерватор Завода за заштиту споменика културе града Београда, аутор пројекта обнове. На самом градилишту гости су имали прилику да присуствују постављању мермерних блокова типа „carrara bianco-c“ за први ниво постамента споменика.

F_0961 (105) F_0961 (111) F_0961 (114)

У посебно урађеној хали у којој се изводи рестаурација бронзане скулптуре, рад Ивана Мештровића, поступак обнове презентовао је вајар Зоран Кузмановић, ангажован на обнови овог изузетно вредног скулпторског дела, објаснивши детаљно методологију рада и планиране наредне кораке.

F_0961 (128) F_0961 (130) F_0961 (135)

Посети су присуствовали и представници Амбасаде Француске Никола Фај, први саветник амбасадора Републике Француске, Филип Делсол, војни аташе у Амбасади Републике Француске, члан Комисије, Максим Рено, шеф одељења за штампу Амбасаде, представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – државни секретар Негован Станковић, Тања Пушоња, саветница у Сектору за ПИО и борачко-инвалидску заштиту, Јелена Бешлин, саветница у Сектору за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте, представница стручног надзора Ангелина Марјановић, архитекта, Intellinea d.o.o, представници извођача радова „Кото“ д.о.о. Слободан Радовановић, архитекта, одговорни извођач радова и Исидора Вујовић, архитекта, Горан Чпајак, вајар извођач барељефа и историчарке уметности Завода за заштиту споменика културе града Београда Саша Михајлов, виши стручни сарадник и Бојана Ибрајтер Газибара, виши стручни сарадник.

F_0961 (154)

Радови на обнови споменика се финансирају средствима Француске у укупном износу од 208.300 евра и Србије, залагањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије у износу од 22.000.000 динара. Почели су у марту месецу, а њихов завршетак је планиран за 10. август 2018. године.

Култура на ДАР 5

Завод за заштиту споменика културе града Београда је подржао овогодишњу кампању „Култура на ДАР“, промовишући је у оквиру својих активности, учешћем у стручном жирирању, као и даривањем победника са 40 каталога непокретних културних добара.

34214928_1933446886705850_7372129982820122624_n

Друштво за академски развој је 2013. године покренуло кампању за очување и промоцију културне баштине у Србији „Култура на ДАР“. И ове године, пети пут по реду је пристигао велики број радова-фотографија и кратких филмова на тему омиљеног културног добра.

34400334_1933451660038706_3524037627193851904_n

Стручни жири у саставу Александар Тешић, Бојана Ибрајтер Газибара, Бојана Племић, Бранимир Гајић, Дејан Ристић, Мирјана Варничић и Славомир Кишфалубац изабрао је најбоље радове у свим категоријама, а најважнији критеријум био је да фотографије и филмови буду тако осмишљени да представе места, људе или догађаје на најбољи могући начин. Победници 2018. године су

34416398_1933447406705798_3638826611068895232_n

 

Најбољи филм у категорији Места: Заборављени дивови равнице, Уздин – ауторка: Татјана Романов

34468359_1933450330038839_8589537041237147648_n

Најбољи филм у категорији Људи: Чегарски бол, Ниш – аутори: Мирослав Митић и Иван Манчић

Најбољи филм у категорији Догађаји: Сећање на 21. октобар, Крагујевац – аутор: Игор Јовановић

Најбоља фотографија у категорији Места: Међ шљивама Србија – баштина некултуре, Србија – аутор: Стефан Лазаревић

Најбоља фотографија у категорији Људи: Српски сељак, Златар – аутор: Ненад Остојић

Најбоља фотографија у категорији Догађаји:Косидба на Рајцу, Љиг – аутор: Иван Манчић

Најпопуларније дело пете сезоне Културе на ДАР је: 150 година постојања Ресавске библиотеке, Свилајнац – аутор: Стефан Лазаревић

 

У Резиденцији амбасадора Краљевине Норвешке Друштво за академски развој организовало је Свечану доделу награда за најбоље учеснике кампање Култура на ДАР 5 у суботу 02. јуна 2018. године.