Стручно вођење кроз изложбу „Сецесија у старом језгру Земуна“ и интерактивно предавање ученика Земунске гимназије

Ученици Земунске гимназије ће 29. новембра у 14 сатиодржати интерактивно предавање о сецесији у изложбеном простору Завичајног музеја Земуна, Спиртиној кући у Главној 9, где је у току изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда „Сецесија у старом језгру Земуна“, ауторке историчарке уметности Александре Дабижић. Тим поводом упознаће се с споменичким наслеђем Земуна уз стручно вођење. Данашње стручно вођење и предавање представља још један сегмент сарадње Завода са средњим школама и популаризације културног наслеђа међу младима.

F_0904 (119)1

F_0904 (116)

Изложба је отворена до краја новембра

При крају радови на чесми Мехмед паше Соколовића

Завод за заштиту споменика културе града Београда је протекле две године радио на изради пројекта реконструкције, рестаурације и презентације чесме Мехмед паше Соколовића на Београдској тврђави. Израду пројекта и његову реализацију финансира ТИКА-турска агенција за координацију и развој, а пројекат је рађен у сарадњи са турском пројектантском фирмом „Ekol Mimarlik“ и бројним експертима за отоманску историју и архитектуру.

IMG_2956
На рестаурацији чесме примењени су строги принципи и све одлуке су донете након проучавања литературе, аутентичног изгледа чесме и свих претходних интервенција. Чесма је потпуно откопана и презентована уз поштовање и очување накнадних фаза у које спада аустријски канал дограђен уз североисточну фасаду. Завод је уз велико лично ангажовање својих сарадника и уз захвалност компанији „Lafarge“ успео да за рестаурацију обезбеди компатибилан камен истих петролошких карактеристика као аутентичан камен на чесми. Сви радови на конзервацији и рестаурацији изводе се без употребе цемента што је велики помак у конзерваторској пракси у нашој земљи.
IMG_2968

Како би се презентовала оригинална, до сада закопана северозападна фасада чесме требало је пројектом превазићи денивелацију од 4,5м висине, разлику између оригиналног платоа испред чесме и садашњег нивоа терена Горњег града. У циљу омогућавања доступности нових налаза, пројектована је коса рампа која ће омогућити силаз на оригинални ниво терена свим посетиоцима укључујући и особе са инвалидитетом као и родитеље са децом, старије слабо покретне особе. Зид рампе уједно је искоришћен као потпорни зид који статички обезбеђује земљани насип.
IMG_2969

Док су све интервенције на конзервацији и рестаурацији рађене уз примену оригиналних и компатибилних материјала, нови функционални елементи у простору урађени су употребом савремених материјала који су уобичајени у светској конзерваторској пракси, а који сваком посетиоцу јасно показују да то нису делови фортификационих структура, чиме се избегава довођење посетилаца у заблуду.

IMG_3014
Током извођења радова дошло се до открића дела бедема римског каструма и донешена је одлука да се он конзервира и презентује што је условило измене и повећало укупну вредност пројекта. Сада ће на овом простору посетиоцима бити омогућено да на релативно малом сегменту тврђаве сагледају њено богатство у виду бројних слојева из разних периода (део римског бедема, турску чесму, делове аустријских фортификација).
IMG_3015

На простору непосредно уз рампу и код римског бедема биће постављене две информативне табле са подацима везаним за ток пројекта и пронађене археолошке културне слојеве.

Ово је изузетно комплексан пројекат и Завод се захваљује свим учесницима у реализацији као и свим медијима и грађанима на интересовању за наш рад.

Потписан споразум о субвенцији за обнову Споменика захвалности Француској

Завод за заштиту споменика културе града Београда, с једне стране и Амбасада Француске у Србији и  Удружење за неговање културе сећања „Le souvenir Français“ с друге стране, дана 13. новембра 2017. године у Амбасади Француске у Београду су потписали споразум о субвенцији, којим се у целости обезбеђује реализација обнове Споменика захвалности Француској у Београду. Француски допринос у укупном износу од 208.300 еура употпуњује допринос Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, који износи 22.000.000 динара. Споразумом о субвенцији, Завод за заштиту споменика културе града Београда се обавезао да ће спровести све одредбе предвиђене међувладиним споразумом о обнови Споменика захвалности Француској, који су Француска и Србија потписале 25. априла 2017. године. Планирани рок за завршетак радова на обнови споменика је обележавање стогодишњице од завршетка Првог светског рата.

NASLOVNA crop

2

1

Отворена је изложба „Сецесија у старом језгру Земуна“

Заменик  градоначелника Београда Андреја Младеновић отворио је 3. новембра 2017. године у Завичајном музеју Земуна, Главна бр. 9, изложбу „Сецесија у  старом језгру Земуна” Завода за заштиту споменика културе града Београда, ауторке Александре Дабижић, историчара уметности и вишег стручног сарадника Завода за заштиту споменика културе.

Изложба је побудила велико интересовање грађана. Биће отворена за посетиоце од уторка до петка од 10 до 16 часова, током новембра. Стручно вођење је уторком у 14 часова.

F_0900 (71) F_0900 (64) F_0900 (58) F_0900 (32) F_0900 (26)

„Наслеђе“ број XVIII

nasledje 2017 k1Часопис Наслеђе број XVIII je изашао из штампе октобра месеца 2017. године. На насловној страни је споменик Васи Чарапићу у Београду. Подигнут 1951. године, пред-ставља значајно остварење тог периода, као и једно од најуспешнијих остварења из опуса аутора, ака¬демског вајара Радете Станковића. Међу чланцима у устаљеним рубрикама часописа је чланак под насловом Београдске интерполације архитекте Константина Јовановића. Овим радом се актуелизује цивилизацијски допринос архитекте Константина Јовановића у изградњи Београда, који је, захваљујући њему, добио изглед европске престонице. Кроз своја остварења, здања попут Народне банке, Задужбине Николе Спасића и других, Јовановић је препознат као културни еманципатор који је српску архитектуру повезао са средњоевропском. Поготово су његове надахнуте интерполације допринеле преображају Београда из османске вароши у европски град. У раду о једној необичној сцени на хаџијској икони из Цркве Ружице указује се на једну од представа на иконографски сложеној јерусалимској икони из 1819. године. На овој представи централна је икона Богородице с Христом, коју Св. ап. Лука представља Богородици. На основу поређења са касније насталим графикама аутор долази до закључка да је реч о представи предања о чудотворној икони из манастира Кико на Кипру. Поменуту икону је насликао Св. ап. Лука, а својим речима ју је Богородица благословила. Ово предање је играло улогу у оправдању култа икона, али и у учвршћивању престижа саме кикоске иконе. Дат је и приказ VII конференције о културном наслеђу и зборника радова: Културни предео. Међу чланцима је и приказ изложбе и монографске студије: Александар Кадијевић, Византијско градитељство као инспирација српских неимара новијег доба. У рубрици In memoriam је сећање на Миодрага Дабижића једног од најпознатијих и вероватно најстаријих житеља Земуна, који је читав свој живот посветио истраживању земунске историје и на¬слеђа, материјалних споменика и друштвено-културног живота, по чему ће његово име остати трајно забележе¬но у библиографији радова о историји Земуна.

 

 

САДРЖАЈ

споменичко наслеђе

ДУШИЦА НИКОЛИЋ, Београдске интерполације архитекте Константина Јовановића
МАРИЈА ПОКРАЈАЦ, Историја куће породице Владисављевић на углу Доситејеве и Господар Јевремове улице број 57
АЛЕКСАНДАР БОЖОВИЋ, Споменик Васи Чарапићу у Београду

истраживања

ЉИЉАНА ЂУКАНОВИЋ, Развој техника грађења у стамбеној архитектури Београда током 19. и почетком 20. века
АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ, Балтичка модерна у Београду: пројект Управе монопола и Министарства финансија (1908) Кричинског и Васиљева
ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА, У лепом стану срећа станује: београдски ентеријери као вид јавних простора у међуратном периоду
НАДА ЖИВКОВИЋ, Чаробни врт Богосава Живковића – стање и предлог заштите
МАРКО КАТИЋ, Једна необична сцена на хаџијској икони из Цркве Ружице

конзерваторски приступ

ЈЕЛЕНА ВАСИЋ ДЕРИМАНОВИЋ, СВЕТЛАНА ПЕРОВИЋ ИВОВИЋ,Конзервација папирног новца из Легата Ђорђа Новаковића у Музеју града Београда
АЛЕКСАНДРА РИСТАНОВИЋ, Скулптура у цинку на подручју Београда

погледи и мишљења

СВЕТЛАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ МАРКОВИЋ, Форма града и урбанистичка регулација: Османов Париз и Јосимовићев Београд

прикази

ИРИНА СУБОТИЋ, Приказ књиге: Хајна Туцић, др Милан Просен, Алфа међу палатама – Јадранско-подунавска банка
НАДА ЖИВКОВИЋ, Приказ VII конференције и зборника радова:Културни предео
МИЛАН ПРОСЕН, Приказ изложбе и монографске студије: Александар Кадијевић, Византијско градитељство као инспирација српских неимара новијег доба
ДРАГАНА МЕЦАНОВ, Приказ монографије: Др Ђорђе Алфиревић, Експресионизам у српској архитектури

in memoriam

JОВАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋ, Миодраг А. Дабижић (1922–2017)

 

Изложба Сецесија у старом језгру Земуна

Изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда, Сецесија у  старом језгру Земуна, биће отворена 3. новембра  у 13 часова, у Завичајном музеју Земуна, Спиртиној кући у Главној бр. 9.
 
Изложбу ће отворити заменик  градоначелника града Београда Андреја Младеновић. Присутнима  ће се обратити в.д. директора Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић, заменик директора Музеја града Београда Дарко Ћирић и аутор изложбе Александра Дабижић, историчар уметности, виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе.

Изложба ће бити отворена за посетиоце од уторка до петка од 10 до 16 часова. Стручно вођење кроз изложбу биће уторком у 14 часова.

Изложба Сецесија у старом језгру Земуна на најбољи начин промовише вредности градитељског наслеђа, значајна је не само за стручњаке, већ и за ширу јавност. Осим о сецесији, она сведочи и о историји Земуна, као и о знаменитим личностима које су обележиле његов развој. Бољим сагледавањем и вредновањем градитељског наслеђа, изложба доприноси изграђивању савеснијег односа према наслеђу.  Расветљавајући и указујући на богато градитељско наслеђе у духу сецесије, доказује се значајна позиција Земуна на мапи средњоевропских градова.

secesija pozivnica 2

 

Богато градитељско наслеђе Земуна сведочи о многим фазама развоја нaјразличитијих стилских токова који су се смењивали у његовој богатој историји. Изложба Сецесија у старом  језгру Земуна коју је осмислила и приредила Александра Дабижић на најбољи начин указује на једну од фаза његовог развоја и обликовања. Предмет истраживања, као и материјал који je  презентован је наслеђе заштићене просторне културно-историјске целине Старог језгра Земуна. Дат је хронолошки приказ објеката који са једне стране имају културно-историјску и стилску вредност, док су са друге стране значајни по својој амбијенталној вредности и споменичком карактеру, од којих многи имају статус споменика културе. Изложбу прати каталог чија је садржина и концепција усклађена са изложеним материјалом.

Иако, по мишљењу ауторке, врло често долази до мешања стилова на истом објекту, што стилску класификацију чини условном, сецесија је значајно обележила градитељство Земуна у периоду од 1900. до 1914. године. И поред удаљености од већих културних целина, сецесија се у Земуну јавља готово истовремено као и у другим европским центрима. Репрезентативни примери изграђени у стилу сецесије у великој мери су допринели обогаћиваљу духа средњоевропске културне целине коју је Земун имао. О том духу најбоље сведочи његово старо језгро које ауторка оцењује као грађевиски хомогену и компактну културно-историјску целину.

Посебно су истакнута и анализирана најкарактеристичнија здања која су својом културно-историјском, естетском и ликовном вредношћу значајно обележила развој сецесије.

Изложба Сецесија у старом језгру Земуна на најбољи начин промовише вредности градитељског наслеђа, значајна је не само за стручњаке, већ и за ширу јавност. Осим о сецесији, она сведочи и о историји Земуна, као и о знаменитим личностима које су обележиле његов развој. Бољим сагледавањем и вредновањем градитељског наслеђа, изложба коју препоручујемо значајно доприноси изграђивању савеснијег односа према наслеђу.  Расветљавајући и указујући на богато градитељско наслеђе у духу сецесије, ауторка је успела да потврди и докаже значајну позицију Земуна на мапи средњоевропских градова. Захваљујући вишеструком значају овог пројекта, надамо се да ће изложба која је пред нама изазвати интересовање како љубитеља историје, тако и стручњака из области заштите културне баштине, јер Земун то сасвим сигурно заслужује.