предавање „Меморијали Првог светског рата на територији града Београда“

У оквиру манифестације „Дани Београда“, 18.04.2017. године, у просторијама Завода за заштиту споменика културе града Београда одржано је предавање „Меморијали Првог светског рата на територији града Београда“. Предавање је одржао Алексанадaр Божовић, историчар уметности и стручни сарадника Завода.

_DSC0012

Предмет предљавања је био синтетског карактера, са намером да се у оквиру обележавања сећања Први светски рат, презентују меморијални споменици у распону од монументалних остварења па све до једноставних форми подизаних у рубним деловима града. Структуирано је кроз њихову типологију и хронологију са намером да укаже на најрепрезентативнија и најкарактеристичнија меморијална остварења, кроз разноликост и плуралитет њихових форми. У оквиру предавања такође је анализиран идејни и симболички значај појединачних меморијала, као и њихов иконографски садржај и функција.

_DSC0007 _DSC0016 _DSC0017

Изложба Меморијали Првог светског рата на територији Београда

Под утицајем европске традиције, током XVIII века, у крајевима којe су настањивали Срби у оквиру Хабсбуршке монархије, јављају се прве иницијативе за подизање јавних споменика. Међу Србима у Отоманској империји идеје за подизање ратних споменика се јављају раније, али до реализације долази накнадно, онда када су то дозволиле историјске околности. Свој пун развој српска меморијална култура доживљава тек током XIX века, када се конституише плуралитет меморијалних форми, попут војних гробаља, споменика у виду обелиска, спомен-храмова, скулпторалних споменика, спомен-чесми, спомен-објеката и других. Један од најранијих примера споменика, који уједно представља и прекретницу у подизању новог типа меморијалних обележја у оквиру којих се прожимају верска и национална симболика, је споменик устаницима палим за ослобађање Београда 1806. године, у Карађорђевом парку у Београду.

У обликовању меморијалних целина или појединачних споменика јавила се потреба да се на један снажан архитектонски и/или скулпторално-уметнички начин искаже значајна идеја – идеја о величању жртве, хероизација појединца и нације. Ипак, скромна материјална средства која су била на располагању држави и појединцима условљавала су подизање бројних меморијалних обележја у једноставнијим формама, те су све до времена након Првог светског рата ретки примери монументалних архитектонских или скулпторалних форми.

Меморијалне форме и меморијална култура које су неговане током прве половине XX века представљају наставак традиције конституисане током XIX века. Први меморијали везани за Први светски рат односили су се на подизање и уређење војних гробаља, као и подизање спомен-капела и спомен-цркава. Након 1918. године Ново гробље у Београду постаје најзначајнија меморијална целина посвећена Првом светском рату и то подизањем Споменика и спомен-костурнице браниоцима Београда 1914-1918, а 1931. године и Руске костурнице и споменика посвећеног цару Николају II Романовом и палим  руским војницима – костурница Руске славе, као и уређењем више савезничких и окупаторских војних гробаља.

Једно од најзначајнијих меморијалних остварења такође представља и споменцрква светог Димитрија у Лазаревцу, у чијој крипти су сахрањени војници погинули у Колубарској битци.

Најзначајнију групу меморијала представљају репрезентативна остварења јавних фигуралних споменика који су подизани у градском амбијенту. У међуратном периоду широм Југославије и Србије подигнут је велики број фигуралних скулпторалних меморијала, ради обележавања сећања на одређене личности или догађаје из Првог светског рата. У циљу одабира најбољег решења формиране су стручне комисије, а реализација је поверавана најистакнутијим српским и југословенским вајарима тога доба. У оквиру фонда јавних споменика Београда издвајају се имена Ивана Мештровића и Ђорђа Јовановића, чији су радови обележили крај XIX и прву половину XX века.

Пракса подизања ратничких споменика била је део опште тенденције обележавања сећања на Први светски рат у европским земљама тог периода и представљала је вид демократизације памћења. У великом броју војних меморијала представљана је фигура српског војника (или више њих), допуњена симболима борбе и победе. Ређи је био пример да се подижу споменици појединим истакнутим војсковођама, као што је споменик Војводи Вуку Поповићу. Ретке су биле и фигуралне представе алегоријских персонификација, карактеристичних за језик визуелне културе XIX века, као што је случај са два монументална остварења Ивана Мештровића на Београдској тврђави: споменик Победник и Споменик захвалности Француској.

Од споменика подигнутих у међуратном периоду споменик Незнаном јунаку на Авали представља најмонументалнији и најзначајнији Мештровићев рад, као и један од најзначајнијих војних меморијала, а израђен је по узору на праксу подизања споменика Незнаном јунаку у европским земљама.

Поред репрезентативних меморијалних остварења на простору Београда, у рубним деловима града подижу се меморијали локалног карактера, који често подразумевају висок степен занатске и уметничке обраде. Реч је пре свега о споменичкој форми обелиска, као и о спомен-плочама којима се обележавају сећања на пале ратнике. Од традиционалних меморијалних форми такође је негована и пракса подизања спомен-чесми.

Највећи број меморијала је подигнут у времену између два светска рата, али и након окончања Другог светског рата настављено је обележавање сећања на значајне личности и догађаје из Првог светског рата, нарочито током 80-их и 90-их година XX века, када се у великом броју подижу меморијални споменици посвећени истакнутим војсковођама. Ова савремена врста меморисања није се односила искључиво на подизање нових споменика, већ и на рад на очувању, обнови и рестаурацији постојећих, а у раду Завода за заштиту споменика културе града Београда утврђено је више културних добара којима је један од најзначајнијих импута валоризације била културно-историјска вредност здања или споменика везаних за најистакнутије личности и догађаје из периода Првог светског рата.

Укупно гледано меморијали Првог светског рата у Београду представљају синтезу традиционалних токова српске меморијалне културе XIX века и утицаја савремених струјања европских меморијалних токова заступљених у међуратном периоду.

Циљ ове изложбе је био да издвоји и презентује најкарактеристичније и најрепрезентативније меморијале, прикаже плуралитет њихових форми, културно-историјске вредности као и њихов историјат и уметнички значај.

 

Импресум изложбе:
Завод за заштиту споменика културе града Београда
Калемегдан 14, Београд
www.beogradskonasledje.rs
office@ beogradskonasledje.rs
Нела Мићовић, в. д. директора

 
Аутор изложбе: Александар Божовић
Дизајн: Јасна Цветић
Фотографије: Снежана Неговановић,
Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда
Лектура: Magnus tmc
Превод на енглески језик: Марија Ђорђевић
Превод на француски језик: Magnus tmc

Изложба Меморијали Првог светског рата на територији Београда  
је реализована у оквиру Програма обележавања стогодишњице Првог светског рата
Реализацију изложбе омогућило је Министарства културе и информисања Републике Србије

Engleski 
Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade
Kalemegdan 14, Belgrade
www.beogradskonasledje.rs
office@ beogradskonasledje.rs
Nela Mićović, a. d. Director

Author of the exhibition: Aleksandar Božović
Design: Jasna Cvetić
Photography: Snežana Negovanović,
Cultural Heritage Preservation Institute of Belgrade documentacion
Editing: Magnus tmc
English translation: Marija Djordjević
French translation: Magnus tmc
The Exhibition The First World War Memorials of Belgrade is being organised within the framework of the Programme of the stately marking of the First World War’s centenary.
The realization of the exhibition was enabled by the help of the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia.

 

Пројекат „Наслеђе за децу“ на Школском сајму културе „Тржница идеја“

Музеј града Београда од 2011. организује Школски сајам културе „Тржница идеја“ са циљем да се успостави континуирана сарадња између предшколских установа и школа, с једне и установа културе, с друге стране, користећи баштину као образовни ресурс а музеје као места за учење. На овогодишњој „Тржници идеја“ чији је домаћин био Музеј Југославије представило се 26 музеја и организација које се баве едукацијом деце и младих. Пројекат „Наслеђе за децу“ Завода за заштиту споменика културе града Београда – установа културе од нациопналног значаја узео је учешће на четвртом Школском сајму културе. Аутори пројекта су етнолог Ана Сибиновић и арх.техничар Слађана Милојевић, сарадници Завода.

1

Васпитачима и просветним радницима – директорима, наставницима, учитељима и школским стручним службама приказана је шира и разноврсна понуда едукативних програма установа културе и других организација, на коју би, пре свега, београдски вртићи и школе могли да се ослоне у годишњем планирању програмских наставних и/или ваннаставних активности.

2

Током  сајамског дана ученици и наставници су се  кроз штампане и видео материјале Завода за заштиту споменика културе града Београда упознали са понудом едукативног програма „Наслеђе за децу“. Били су у прилици да цртају, слажу слагалице, решавају лавиринте и осмосмерке и друге занимљивости.

3

Такође, посетиоцима је указивано на очување културно-историјског наслеђа, о томе шта су преци урадили и шта је то што треба сачувати за нека времена која долазе, затим упознавање са свим објектима који имају историјску вредност, а који су бројни у  Београду и  околини.

Истовремено, то је била прилика да се у непосредном сусрету представника сектора образовања и културе развије дијалог, размотре занимљиве теме, поделе искуства, договори конкретна сарадња, укаже на препреке у њеној реализацији…

Захтев за издавање услова за предузимање мера техничке заштите ( конзерваторски услови)

Преузми

Напомена (важно)

У случају да желите да извршите инвестиционо-техничко одржавање објеката, потребно је да се Заводу обратите са молбом за давање сагласности за инвестиционо-техничко одржавање и приложите:
– правни основ ( власнички лист, уговор са Скупштином станара (Саветом зграде) оверен у суду, оверени уговор о купопродаји, уговор о закупу са сагласношћу закуподавца……)
– технички опис и предмер радова на инвестиционо-техничком одржавању