Промоција монографије Земунско гробље

У Библиотеци Свети Сава у Земуну, 14. јуна је одржана промоција монографије Земунско гробље, издање Завода за Заштиту споменика културе града Београда. О књизи су говорили Нела Мићовић, директор Завода, др Ирина Суботић, рецензент и Миодраг Дабижић, историчар, виши кустос Музеја града Београда у пензији, аутор монографије. Издање је финансирала Скупштина града Београда.

из рецензије:

„Пажљивим ишчитавањем натписа на надгробним споменицима, а користећи такође и сву расположиву архивску и историјску грађу и исказе путописаца и сведока, М. А. Дабижић је обогатио историју града многим заборављеним личностима и потврдио конкретним именима познату чињеницу да је Земун био – и остао – град паралелних етничких и верских разноликости, честих укрштања породичних веза и заједничких пословних делатности, а пре свега град великих личности из интелектуалног, уметничког и занатског света. Аутор је изнео и бројне податке не само о локалном становништву, већ и о многим житељима руске националности који су сахрањени на Земунском гробљу, затим Грцима, Цинцарима, па чак и Јерменима, као и парцелама посвећеним Јеврејима који су од 18. века живели у Земуну. Разуме се да је овај вековно погранични град имао у прошлости већи број католика различите народности.

Поред тога, брижљиво су наведена имена свих уметника – сликара, вајара, архитеката, ливаца и других занатлија који су доприносили ликовним квалитетима споменичких обележја, са назнакама потребе да се о њима више поведе рачуна са становишта заштите јер заслужују статус споменика културе. Међу знаменитим уметницима чија се дела још увек налазе на Земунском гробљу треба поменути слике у Харишевој цркви на Гардошу Павла Симића, архитектонске реализације Ђорђа Ј. Шуице или Светозара Ивачковића, вајарска дела Ђорђа Јовановића, Рудолфа Валдеца, Драгомира Арамбашића, Војина Бакића, Петра Палавичинија, Томе Росандића, Стевана Боднарова, Перише Милића, Градимира Алексића, Светомира Почека и др. У том смислу студија М. А. Дабижића је велики допринос и помоћ служби заштите града Београда.“

др Ирина Суботић

Шеста међународна студентска пракса „Новија архитектура Београда“

Завод за заштиту споменика културе града Београда је у петак, 10. јуна 2016. године пету годину за редом био један од партнера реализације једнодневне стручне праксе за студенте завршних година основних и мастер студија у организацији Филозофског факултета Одељења за историју уметности коју су, осим студената Универзитета у Београду, похађали и студенти са Универзитета у Новом Саду,  Нишу и Крагујевцу, као и студенти из региона – Загреб, Љубљана.

 

Стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда Саша Михајлов, историчарка уметности и самостални истраживач др Марина Павловић, архитекта биле су водитељке једне од укупно седамнаест група под називом „Први београдски сајам и почетак урбанизације Новог Београда“ у оквиру које су студентима представиле најзначајније градитељско наслеђе на левој обали Саве: Старо сајмиште – Логор Гестапоа, блок 21 и Централну зону Новог Београда, потом Палату Савезног извршног већа са обиласком репрезентативног ентеријера и дела ликовне и примењене уметности, као и Парк пријатељства и Музеј савремене уметности при чему је посебан акценат стављен на историјски, урбанистички и архитектонски развој културног наслеђа Новог Београда са освртом на конзерваторски систем заштите.

Завршни скуп студентске праксе организован је у амфитеатру Филозофског факултета ,,Георгије Острогорски“ са тематским панелом „Београд и процес урбане обнове” у оквиру кога су предавања одржали проф. др Ева Ваништа Лазаревић и мр Светлана Димитријевић Марковић, виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда објашњавајући појам урбане обнове и улоге урбанистичког плана у овом процесу као важном сегменту очувања и развоја градова. У том контексту, мр Светлана Димитријевић Марковић је изнела проблематику управљања променама у историјским целинама путем урбанистичког планирања на примеру ужег градског језгра Београда. На крају завршног панела је закључено да организовање оваквих скупова у континуитету дужи низ година доприноси приближавању архитектонског и урбанистичког наслеђа, развоју универзитетске мисли и оснаживању дијалога између студената и научне и стручне јавности.