КУЛТУРНИ ПРЕДЕО

Глобално прихваћен и институционализован интегрални конзерваторски приступ, у ширем контексту нераздвојан  сегмент одрживог развоја, ставио је културни предео у жижу интересовања стручне јавности.

Поједини представници европске културне елите дуго су са подозрењем гледали на принцип интегралног приступа заштити, односно прихватања културног предела као врсте наслеђа, сматрајући га  спекулацијом  за којом посежу земље које немају такозвано  класично наслеђе.

Међутим, доктрина одрживог развоја, у својој антропоцентричности усмерена, пре свега, на добробит човека, подразумева бригу о његовом свеукупном окружењу. Човек зависи од  природе и здравих екосистема једнако као од квалитетних социјалних релација и њихових продуката. То значи да културни предео, који  према Европској конвенцији о пределу означава “одређено подручје, онако како га виде људи, чије су карактеристике резултат међусобног деловања природних и/или људских фактора“, постаје „кључни елемент квалитета индивидуалног и друштвеног благостања, а његова заштита и планирање  права и одговорности свих“.

У времену  транзицијске стихије културни предео је у стању сталног ризика од неодговарајуће, неконтролисане урбанизације, дерурализације и неравномерних демографских кретања.  Циљ Конференције је да укаже на опасности и допринесе прихватању културног предела као квалитетно прихватљивог модела за решавање проблема заштите како материјалног, тако и нематеријалног културног наслеђа, и сходно томе да се у пракси третира као глобални, а не  као збир појединачних ресурса. Истовремено, намера је да се укаже на неопходност прихватања термина у области законских прописа у сврхе целовитијег и адекватнијег односа према овој врсти наслеђа.

ТЕМАТСКЕ ОБЛАСТИ
Културни предео – заштита културног наслеђа и природног окружења
Културни предео – стратегије и планирање
Културни предео – нематеријалне вредности
Културни предео – економски значај историјских, антрополошких, културних, природних и других вредости
Културни предео – управљање развојем
Културни предео – правна регулатива и имплементација

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
Александра Шевић, помоћник директора Завода за заштиту споменика културе града  Београда
Нада Живковић, Завод за заштиту споменика културе града  Београда
Јасна Цветић, Завод за заштиту споменика културе града  Београда
Саша Михајлов, Завод за заштиту споменика културе града  Београда
Ивана Весковић, Завод за заштиту споменика културе града  Београда

НАУЧНО -СТРУЧНИ ОДБОР
проф. др Владимир Мако, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет
проф. Иван Рашковић, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет
проф. др Марија Маруна, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет
др Марина Павловић, независни истраживач
др Драгана Ћоровић,  независни истраживач
Нела Мићовић, директор Завода за заштиту споменика културе града Београда
Вера Павловић Лончарски, Завод за заштиту споменика културе града  Београда
Нада Живковић, Завод за заштиту споменика културе града  Београда

ПРИПРЕМА РУКОПИСА
Примају се искључиво оригинални радови, који претходно нису објављивани нити послати за објављивање, као и они који нису претходно усмено саопштени на научним скуповима, конференцијама, семинарима.
Апстракт: 300 до 350 речи
Рад: максимално 10, минимално 4 стране, са једноструким проредом.
Формат: А4 са маргинама лево и десно од 3,5cm и горе и доле од 5,0cm.
Фонт: Arial, 12pt, ћирилица.
Текст апстракта писати фонтом Arial, 10 pt.
На исти начин, након две линије прореда, обрадити и енглеску верзију наслова и резимеа. Текст поделити у поглавља.
Први ниво наслова писати великим словима (bold). Други ниво наслова писати великм првим словом, остала мала (bold). Трећи ниво наслова писати курзивом (italic). Напомене писати на крају текста (endnote). У напоменама литературу наводити на следећи начин: Презиме, И: Назив, Издавач, Место година, стране. Позивања на слике, графиконе и табеле обележити у тексту: (сл.1),   (сл.2), (табела 1), итд. Странице не нумерисати.
Уз рад послати и податке о аутору/ауторима: име, презиме, стручно и академско звање, назив институције односно организације. Податке послати на српском и енглеском језику.

УЧЕШЋЕ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ
За учешће на Конференцији могу аплицирати запослени у институцијама културе, на универзитетима,  као и студенти, истраживачи, појединци и припадници невладиног сектора ангажовани на очувању  културног наслеђа.

ЈЕЗИК КОНФЕРЕНЦИЈЕ
Радови се излажу и предају на српском језику.
Апстракт се предаје на српском и енглеском језику.

КОТИЗАЦИЈА
Није предвиђено плаћање котизације за учешће у раду Конференције.

ВАЖНИ ДАТУМИ
први позив: 28.03.2016.
достављање апстракта: 07.05.2016.
обавештење о прихватању апстракта: 21.05.2016.
достављање радова: 31.07.2016.
обавештење о прихватању радова и начина  презентације: 10.09.2016.
конференција: 10.11.2015.

ИНФОРМАЦИЈЕ И КОНТАКТ
ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ГРАДА БЕОГРАДА
Директор Нела Мићовић, дипл. археолог
Калемегдан Горњи град 14, 11000 Београд

За све додатне информације обратити се Нади Живковић, на телефон:  011/ 3287 557, локал 118,  065/41-555-46 или на  e-mail: konferencija@beogradskonasledje.rs

 

 

 

Пројекат: “Наслеђе за децу“ Завода за заштиту споемника културе града Београда

Пилот пројекат „Наслеђе за децу“ започет је 2014. године који је резултирао великим интересовањем најмлађих ученика основних школа, а на велико задовољство учитеља и родитеља. То је био повод да пројекат постане део Плана и Програма рада Завода за заштиту споменика културе града Београда за 2015. годину и 2016. годину . Идеја је потекла од етнолога Ане Сибиновић и арх.техничара Слађане Милојевић, сарадника Завода, а уз подршку наставног кадра иницирано је да „Наслеђе за децу“ постане како део изборног предмета Народна традиција тако и других сличних предмета у основним школама.

Едукација ученика нижих разреда основних школа врши се у форми интерактивне презентације у сарадњи са школским педагозима, психолозима и учитељима. На паноима и слајдовима приказана је најпре зграда Завода, где ученици препознају простор Београдске тврђаве и споменик Победнику што је заправо постепено увођење у разликовање културних добара према врстама, као и да се направи разлика између јавног споменика и споменика културе. Одатле се кренуло са детаљнијим упознавањем културног наслеђа и радом установа заштите. Током предавања деца се упознају са струковним занимањима архитекте, историчара уметности, археолога и етнолога Завода за заштиту споменика културе града Београда. Такође, на слајдовима се приказују врсте културних добара, типови кућа народног градитељства, примери премештања кућа на другу локацију као вид очувања, затим  материјали од којих су грађене куће и друго.

У ОШ „Лаза Костић“ одржано је предавање у свечаној сали за четири одељења другог разреда а потом је у једном разреду организована радионица са циљем обнављања, у виду разговора на постављена питања одштампана на флајерима, као и израда цртежа на којима су споменици културе о којима је било речи, насликани од стране најмлађих ђака.

 

Обележавање споменика културе QR кодом

Пројекат „Обележавање споменика културе QR кодом“  реализован је и свечано представљен 26.2.2016. године у згради Београдске задруге у Карађорђевој улици бр. 48 у присуству градоначелника Београда Синише Малог и учесника пројекта, Завода за заштиту споменика лутуре града Београда, Факултета организационих наука и Викимедија Србије. У свечаној сали Задруге предствљен је кратак промотивни спот о самом пројекту, а затим су се присутнима обратили градоначелник Синиша Мали, директорка Завода Нела Мићовић, представник Савета организационих наука Милан Мартић и председник Викимедија Србије господин Филип Маљковић.

У овој фази пројекта обележено је 21 културно добро таблом са QR кодом који омогућава  да андроид телефоном и сличним уређајем може на једноставан начин бити приступљено тексту на пет светских језика (српском, енглеском, француском, немачком и руском) на Википедији. Текстове су приређивали стручњаци Завода као и постављање табли,  Викимедија је пружила обуку уређивања и постављања текстова на Википедију студентима ФОН-а који су се на тај начин  активно укључили у упознавање и промовисање споменика културе.

Мултидисциплинарност пројекта је допринела да се савремене технологије примене на област културе чији је крајњи циљ и резултат већа видљивост, упознавање и очување културног наслеђа Београда.

Дан Друштва конзерватора Србије

Дан Друштва конзерватора Србије свечано је обележен 22. фебруара 2016. године у Народној библиотеци Србије у Београду, Скерлићева 1, са почетком у 11,00 сати.

Снежана Јејић, председник Друштва конзерватора Србије, је након поздравне речи, представила рад Друштва у периоду управе 2012-2016. године. Милић Петровић из Архива Србије представио је ново издање Друштва конзерватора „Превентивна конзервација архивске и библиотечке грађе“ аутора Радмиле Петровић.
Уследила је дигитална презентација делатности конзерватора, чланова Друштва конзерватора Србије.
У име Одбора за доделе награда, госпођа Зорица Златић Ивковић, председница Одбора, образложила је овогодишњу Одлуку и предала награде.
Велика награда ДКС додељена је:
Оливери Брдарић, сликару-конзерватору из Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Петроварадин,
Марини Лукић-Цветић, историчару уметности конзерватору у Заводу за заштиту споменика културе Краљево, тренутно в.д. директора у заводу за проучавање културног развитка.
Гордани Гаврић, археологу у Заводу за заштиту споменика културе Краљево.
Захвалница ДКС додељена је господину Бори Отићу, аутору емисије „Петказање“, РТВ Војводине.
У име награђених захвалила се Оливера Брдарић.

На крају свечаног дела обележен је јубилеј конзерватора, педесет и пет година рада архитекте Зорана Јаковљевића на проучавању и заштити градитељског наслеђа Београда. Приређена је пригодна публикација коју је представила Вера Павловић Лончарски, историчар уметности конзерватор Завода за заштиту споменика културе града Београда.

После свечаног дела уследила је изборна скупштина ДКС-а. За председника је изабран Алекса Цигановић, архитекта Републичког завода.

Међу новим члановима органа управе Друштва налазе се и запослени у Завода. У састав Председништва су изабрани: Снежана Неговановић, дипломирани сниматељ слике и Александра Шевић, дипломирани инжењер архитектуре. У састав редакције Гласника Друштва је изабрана Нада Живковић, етнолог.