„Наслеђе“ број XVI

На насловној страни шеснаестог броја часописа Наслеђе, који је изашао из штампе у новембру 2015. године, је портал зграде у Влајковићевој број 4. Рад о Улазним порталима и холовима стамбених зграда у Београду (1918–1941) говори о експанзији изградње стамбене архитектуре међуратног Београда. Осим нарочите пажње коју су архитекти посвећивали третирању прочеља, велики значај је придаван и решавању улазних портала и холова, који су пружали информацију о квалитету становања у згради. На основу истраживања изведена је одређена класификација портала и улазних холова. У чланку Бара Венеција и Савамала: железница и град су анализирани планови и пројекти за развој железничке мреже у Београду, израђени у периоду између два светска рата, као и понашање кључних актера који су били надлежни за њихову реализацију. Приказан је процес формирања београдског железничког чвора и његов утицај на приобаље Београда, а посебно на простор Баре Венеције и Савамале, данас називан и Београд на води. Нови број доноси и рад о здању Српске академије наука и уметности, једном од најрепрезентативнијих објеката изведених у духу сецесије и француског декоративизма београдске архитектуре. У раду Програм за вођење фото-документације непокретних културних добара је представљена апликација за евидентирање и систематизацију дигиталне фотодокументације Завода за заштиту споменика културе града Београда.

САДРЖАЈ

СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ
ЗЛАТА ВУКСАНОВИЋ МАЦУРА, Бара Венеција и Савамала: железница и град
МАРИНА ПАВЛОВИЋ, Девет деценија здања Српске академије наука и уметности
ВЛАДАНА ПУТНИК, Улазни портали и холови стамбених зграда у Београду (1918–1941)
МАРКО СТОЈАНОВИЋ, Антитуберкулозни диспанзер у Младеновцу архитекте Милорада Пантовића

ИСТРАЖИВАЊА
ИРЕНА КОЛАЈ РИСТАНОВИЋ, Из заоставштине капетана Јована Вељковића (1798–1874) Поводом две стотине година од оснивања Књажевске канцеларије
МИЛИЦА МАЂАНОВИЋ, Прилог проучавању београдског опуса Николаја Петровича Краснова (1922–1939)

КОНЗЕРВАТОРСКИ ПРИСТУП
СНЕЖАНА НЕГОВАНОВИЋ И БРАНИСЛАВ ТОМИЋ, Програм за вођење фото-документације непокретних културних добара
СВЕТЛАНА ПЕРОВИЋ ИВОВИЋ, Заштита архитектонских архивских докумената

ИЗГУБЉЕНА БАШТИНА
НАДА ЖИВКОВИЋ, Стара варошка кућа у Обреновцу

ГРАЂА
НЕНАД ЛУКИЋ, Парна пивара „Игњат Бајлони и синови“ 1888–1946.
АНА СИБИНОВИЋ, Кућа породице Радосављевић са помоћним објектима у Младеновцу
ОЛГА ЛАТИНЧИЋ, Прилози биографијама руских архитеката-градитеља Београда

ПРИКАЗИ
САША МИХАЈЛОВ, Приказ изложбе: Меморијали Првог светског рата на територији Београда
НЕНАД ЛАЈБЕНШПЕРГЕР, Приказ V конференције и зборника радова: Јавни споменици и спомен-обележја колективно памћење и/или заборав
ТИЈАНА БОРИЋ, Приказ књиге: Уметничка топографија Новог Сада, Матица српска, Нови Сад, 2014.
МИОДРАГ ФЕРЕНЧАК, Конкурс за Београд и Сан о граду

У оквиру Дана војних ветерана откривена спомен-плоча на згради Старог генералштаба

Следећи текст је преузет са:
Беоинфо вестилинк

Градоначелник Београда Синиша Мали, заменик градоначелника Андреја Младеновић и градски менаџер Горан Весић присуствовали су данас церемонији у част Дана војних ветерана, у оквиру које је откривена спомен-плочa на згради Старог генералштаба.

На пријему у Великој ратној сали Старог генералштаба министар одбране Братислав Гашић, у присуству начелника Генералштаба Љубише Диковића уручио је Војну споменицу члановима Организационог одбора за обележавање 70 година од ослобођења Београда, за њихов лични допринос, допринос институција на чијем су челу и за успешно организовану и изведену војну параду „Београд 2014 – Корак победника”.

Војну споменицу за допринос паради „Корак победника” министар Гашић уручио је градоначелнику Београда Синиши Малом, заменику градоначелника Андреји Младеновићу, градском менаџеру Горану Весићу, Владану Вукосављевићу, градском секретару за културу, Нели Мићовић, директорки Завода за заштиту споменика културе, директорки РТВ „Студио Б” Ивани Вучићевић, Јасмини Нинков, Лепосави Сојић, Дејану Ристићу, Радославу Зеленовићу, Бојану Димитријевићу, Милану Вуксановићу, Војкану Борисављевићу и Драгану Гачићу. Војна спомен-медаља за допринос систему одбране Републике Србије додељена је Нели Мићовић, директорки Завода за заштиту споменика културе Града Београда. Признања су додељена и удружењима ветерана који чувају успомену на историју борби за ослобођење домовине.

Министар Гашић је истакао да је 4. децембар изабран за Дан војних ветерана јер је тог дана 1912. године у Првом балканском рату потписано примирје између савезника (Краљевине Србије, Краљевине Црне Горе, Краљевине Бугарске) и Отоманске царевине као поражене стране. Тада је око 400.000 бораца Војске Краљевине Србије добило звање старих ратника, а бригу о њима преузело је Министарство војно.

– Јунаштво свих наших предака обавезује нас да данас градимо лепшу, бољу и напреднију Србију коју ћемо оставити генерацијама које долазе. Један од дана када смо такву Србију показали свету био је дан када је организована парада „Корак победника”, када је приказана модерна оружана сила која је показала да је способна и спремна да затити своју државу и сваког свог грађанина – истакао је министар Гашић, подсетивши да су оружане снаге Србије данас присутне у војним мировним мисијама као војска која је одана одржању мира у свету.

Андреја Младеновић, заменик градоначелника Београда, нагласио је да је обележавање Дана ветерана важан догађај јер се на тај начин одаје признање онима који су своје животе положили за одбрану своје земље.

– Важно је да се војним ветеранима поправи положај у друштву и успостављањем овог дана као њиховог настави са одавањем почасти за њихову борбу. Град Београд и Војска Србије сарађују изузетно добро на свим нивоима, па смо тако прошле године били врло ангажовани на обележавању стогодишњице почетка Првог светског рата, ослобођења Београда, као и организацији параде „Корак победника”. Много тога ћемо радити и у наредном периоду, ближи нам се и стогодишњица ослобођења Београда у Првом светском рату и сигуран сам да ћемо и тај догађај заједнички и достојно обележити – рекао је Андреја Младеновић.

АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА заштита као процес или модел


Уредник:Нада Живковић
Издавач: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Место и година издања: Београд, 2015


Шеста у низу конференција о културном наслеђу под називом Архитектура и урбанизам после Другог светског рата – заштита као процес или модел, одржана је 12.11.2015.године у просторијама  Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Циљ Конференције је  да се сагледају и преиспитају досадашњи стручни ставови о значају очувања послератне архитектуре и урбанизма. Циљ је, такође, и формирање  чврстог референтног оквира за дефинисање нове политике заштите и ревалоризацију материјалног културног наслеђа  заснованог на временској дистанци, културно-историјској и социо-антрополошкој анализи, документованости и критеријумима који се тичу архитектонског и урбанистичког квалитета, идејне и техничке иновативности и самосвојности дела.

Радови су подељени на четири тематске области :

–          архитектура и урбанизам као сведоци времена
–          Нови Београд – од идеје до остварења
–          очување и заштита послератног градитељства – став или интерес
–          презентација послератне архитектуре

На Конференцији је представљен и Зборник радова који прати  њен концепт  и представља радове према задатим тематским областима.

преузми ПДФ издање

Конференција

Конференција под називом Архитектура и урбанизам после Другог светског рата – заштита као процес или модел, шеста у низу конференција о културном наслеђу, одржана је 12.11.2015.године у просторијама  Завода за заштиту споменика културе града Београда.

У свечаном делу Конференције, присутне је поздравила директорка Завода Нела Мићовић. Конференцију је отворио Главни градски урбаниста Милутин Фолић, док је уводну реч одржао проф.др Иван Рашковић са Архитектоског факултета у Београду.

Радни део Конференције, подељен у четири  тематске целине, до краја је био изузетно добро посећен. Радове тринаест аутора су кавилитено допуниле дискусије уважених учесника. Свим учесницима и гостима је подељен  Зборник радова.

Конференцију је обогатио и сегмент изложбе из 1963. године „Школске зграде Београда“ који смо били у прилици да видимо захваљујући љубазности Педагошког музеја и госпође  Маје Николов.

На крају су прочитани и следећи предлози закључака:

1.Архитектура и урбанизам после Другог светског рата и поред неколицине објеката и простора са статусом културног добра и препознатих споменичких вредности, као и једног броја публикованих научних студија, нису имали и још увек немају адекватан третман не само у области заштите непокретног културног наслеђа него и у области урбанизма и укупног урбаног планирања

2.Неодговаруће вредновање и презентација, неупућеност и комерцијална    оријентација инвеститора стварају предуслов за деградирање односно неповратно уништавање овог градитељског наслеђа.

3.Једноставне форме и конструкције објеката, јасна и функционална просторна решења, само на први поглед отварају могућност трансформације у нове форме, облагању у нове материјале, претварању у енергетски ефикасне објекте и разградњу простора. Тако врхунски квалитети градитељства насталог после Другог светског рата постају његова највећа слабост, коју би у колективној свести требало потиснути пре свега континуираним указивањем на њихове вредности кроз заједничко деловање стручних служби и научне заједнице и ефикасним моделима заштите.

4.Оно што је постављено као основни циљ конференције намеће се и као последњи закључак а то је да се сагледају и преиспитају досадашња гледишта, да се направи искорак ка афирмацији и заштити овог наслеђа у складу са његовим несумњивим вредностима,  те да на тај начин, оно, после седам деценија настајања, заузме равноправно место са најрепрезентативнијим наслеђем.

са молбом свим учесницима да доставе своје примедбе и сугестије (konferencija2015@beogradskonasledje.rs) како би, као и претходни закључци,  били штампани у Приказу Конференције у Наслеђу за 2016.годину.

Такође, као тема следеће конференције најављен је Културни предео.

Одржавање Конференције и публиковање Зборника радова омогућила је Градска управа Града Београда – Секретаријат за културу.