„Наслеђе“ број XV

Петнаести број часописа Наслеђе изашао је из штампе новембра 2014. године. На насловној страни је зграда позната као Богословија односно Интернат за студенте Православног богословског факултета у Београду, остварење архитекте Александра Дерока. Редакција часописа је од овог броја увела нову рубрику под називом Грађа, а у осталим устаљеним рубрикама  аутори се баве различитим темама из области богатог културног наслеђа нашег града. У овом броју представљен је пројекат санације и реконструкције Црквеног конака у Топчидеру, затим нам је приближен један од најпрепознатљивијих меморијских градских симбола Фонтана Рибар (Борба). Рад под називом Вајферт није Вајферт расветљава идентитет бронзане фигуре мушкарца из хола Народне Банке Србије за коју се сматрало да представља Ђорђа Вајферта, најпознатијег гувернера српске и југословенске централне банке. У рубрици прикази прдстављна је монографска студија под називом Рајко М. Татић 1900–1979, ауторке Саше Михајлов, затим књига Живот на ивици: Становање сиротиње у Београду 1919-1941,ауторке Злате Вуксановић Мацуре, и монографија о амбасади Француске у Београду.

цена: 1200 динара

САДРЖАЈ

СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ
НАДА ЖИВКОВИЋ И ИВАНА ФИЛИПОВИЋ, Црквени конак у Топчидеру
НЕНАД ЛУКИЋ, Београдске ручне пиваре у XIX веку
ИГОР БОРОЗАН, Обнова антике и архајски модернизам: Фонтана Рибар (Борба) Симеона Роксандића
МИЛИЦА МАЂАНОВИЋ, Архитектура пратећих грађевина Дворског комплекса
МИЛАН ПРОСЕН, Палата Привилеговане аграрне банке у Београду
КСЕНИЈА ЋИРИЋ, Интернат студената Православног богословског факултета у Београду
БОЈАНА ИБРАЈТЕР ГАЗИБАРА, Прилог проучавању Дома штампе у Београду
ГОРАН АНЂЕЛКОВИЋ, Зграда у Париској 14

ИСТРАЖИВАЊА
ЗЛАТА ВУКСАНОВИЋ МАЦУРА, SINGIDUNUM NOVISSIMA: ново читање познатог конкурсног рада
ЈЕЛЕНА ЈОВАНОВИЋ, Прилог проучавању Топчидера
ДУШИЦА ЖИВАНОВИЋ, Анализа геометријских правила на примеру куће у Његошевој 11
ДРАГАНА МЕЦАНОВ, Прилог проучавању градитељског опуса Бироа за студије у Београду
САША ИЛИЋ И СОЊА ЈЕРКОВИЋ, Вајферт није Вајферт – идентитет скулптуре Анибала де Лота

ИЗГУБЉЕНА БАШТИНА
ВЛАДАНА ПУТНИК, Катедрала Београдске надбискупије: од иницијативе до нереализованог пројекта

ГРАЂА
ОЛГА ЛАТИНЧИЋ, Владимир Иванович Билински, архитект – инжењер:
прилози за биографију / из архивске грађе Историјског архива Београда

ПРИКАЗИ
МИЛАН ПРОСЕН, Приказ монографије: Ambassade De France A Belgrade / Амбасада Француске у Београду
АЛЕКСАНДРА ИЛИЈЕВСКИ, Приказ књиге: Саша Михајлов, Рајко М. Татић 1900–1979
САША МИХАЈЛОВ, Приказ изложбе: Скривено благо Дома Јеврема Грујића
КАТАРИНА МИТРОВИЋ, Приказ изложбе и монографске студије: Данијела Ванушић, Константин А. Јовановић. Архитекта великог формата
КСЕНИЈА ЋИРИЋ, О пројекту Завода за заштиту споменика културе града Београда БеоКул ГрадскаТура
НАЂА КУРТОВИЋ ФОЛИЋ, Приказ књиге: З. В. Мацура, Живот на ивици: становање сиротиње у Београду 1919–1941

 

Конференција под називом Јавни споменици и спомен обележја колективно памћење и /или заборав

 

Дана 07.11.2014.године  у просторијама Завода за заштиту споменика културе града Београда, одржана је пета  у низу конференција са намером да се размотре актуелне теме везане за заштиту, уређење и коришћење непокретног културног наслеђа.

Тема овогодишње  конференције је Јавни споменици и спомен обележја колективно памћење и /или заборав и њоме се Завод, поред других, многобројних активности, придружили обележавању стогодишњице од почетка Првог светског рата.

У раду конференције су узели учешће еминентни научни радници, признати стручњаци из области заштите културног наслеђа, професори и млади истраживачи. Поред њих, конференцији су присуствовали представници републичке управе: г-дин Дејан Ристић, државни секретар у Министарству културе, г-ђа Александра Фулгоси, помоћник министра културе, г-ђа Сања Марковић из кабинета министра одбране, градске управе – Секретаријата за културу: г-ђа Гордана Предић, г-ђа Данијела Милинковић, г-дин Александар Лукић и г-дин-Раденко Дурковић из Градског већа.

Све присутне је поздравила г-ђа Нела Мићовић, директор Завода, која је нагласила да научни и стручни скупови, као наука и струка уопште, треба да имају за циљ објективизацију историјске визуре  и морају да буду свесни значаја и значења сваке изговорене речи. Лаицима сe грешке опраштају и бивају заборављене, али наука и струка носе бреме одговорности за тумачење и начин чувања онога  што чини суштину нашег националног и државног бића.

Уводну реч о теми Конференције је одржао проф. др  Владимир Мако.

Поред презентације квалитетних радова који су и штампани у Зборнику радова представљеном на скупу, успешном раду Конференције су допринели модератори и дискутанти .

У току паузе, присутни су могли да погледају презентацију јавних споменика и спомен обележја на којима је Завод, у току претходне и ове године, извео  конзерваторске радове различитог обима. Извођење радова је финансирано из буџета Града и Републике.

Такође, отворена је и изложба – Меморијали Великог рата – коју је припремила Секција фотографа Друштва конзерватора .

На крају Конференције предложени су закључци, које ће Научно стручни одбор, уз сугестије свих учесника, дефинитивно уобличити и који ће заједно са приказом ове Конференције бити публиковани у Наслеђу бр. 16