59. МЕЂУНАРОДНИ БЕОГРАДСКИ САЈАМ КЊИГА

Следећи текст делимично преузет са:
Беоинфо вестилинк

Понедељак, 27. октобар 2014.

 

Публикација „Меморијали Првог светског рата на територији Београда” представљена на Сајму књига.

Публикација „Меморијали Првог светског рата на територији Београдa”, аутора Александра Божовића, представљена је данас на Београдском сајму књига, на штанду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Публикација је штампана у оквиру обележавања стогодишњице Првог светског рата у издању Завода за заштиту споменика културе града Београда и под покровитељством Министарства културе и информисања, подсетила је директорка Завода Нела Мићовић.
Она је рекла да је аутор у овој књизи указао на њихово постојање, коме или чему су подигнути у част, као и на којим се локацијама налазе, док је, како је истакла, дужност Завода и друштва да их обнавља и чува.
Ово је, према њеним речима, прилика да се подсетимо Првог светског рата и људи који су дали живот за слободу овог народа и захвалила је Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на контитнуираној помоћи у очувању споменика културе, јавних споменика, меморијала и спомен-обележја у српској престоници, као и Министарству културе и информисања уз чију је финансијску помоћ штампана публикација „Меморијали Првог светског рата на територији Београда”.
Ова публикација се односи на период од 1920. године, када је донета Уредба о очувању меморијалних споменика и војних гробаља у тадашњој Краљевини СХС, и обрађује споменика везена за Први светски рат, истакао је аутор Александар Божовић.
Он је навео да публикација обрађује најпознатије фигуралне споменике подигнуте у знак сећања на Велики рат, као што су Победник и Захвалност Француској на Калемегдану, Споменик незнаном јунаку на Авали или Војводи Вуку на Топличином венцу. Поред њих у публикацији се презентују и позната војна гробља или спомен-обележја из тог периода, али и она мање позната као што је Немачко војно гробље на Кошутњаку, као и други меморијали попут спомен-плоча и споменика који имају локални картктер, истакао је Божовић.

Nela Micovic

 

„Живот за Београд, живот за победу“

У суботу, 18.10.2014. године, у 12 часова, испред Завода за заштиту споменика културе града Београда, градски менаџер Горан Весић отворио је изложбу под називом „Живот за Београд, живот за победу“. Изложба посвећена споменику културе „Гробље ослободилаца Београда“, приређена је поводом прославе 70 година од ослобођења Београда. Изложба ће трајати до краја новембра.

Меморијали Првог светског рата на територији Београда

Име аутора: Александар Божовић
Издавач:
Завод за заштиту споменика културе града Београда
Место и година издања: Београд, 2014
Публикације Меморијали Првог светског рата на територији Београда је штампана у оквиру обележавања стогодишњице Првог светског рата, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије. Предмет публикације је синтетског карактера, са намером да се у оквиру обележавања сећања на 100 година од почетка Првог светског рата, презентују меморијални споменици у распону од монументалних остварења па све до једноставних форми подизаних у рубним деловима града. Структуирана је кроз њихову типологију и хронологију са намером да укаже на најрепрезентативнија и најкарактеристичнија меморијална остварења кроз разноликост и плуралитет њихових форми. Кроз рад је такође анализиран идејни и симболички значај појединачних меморијала, као и њихов иконографски садржај и функција.

Поводом 70. година од ослобођења града Београда и општине Гроцка

Поводом 70. година од ослобођења града Београда и општине Гроцка, на Дан ослобођења општине Гроцка у великој сали Општине у петак 17.10 2014.године одржан је програм посвећен култури сећања, у организацији ГО Гроцка и Центра за културу Гроцка.

Присутним званицама, тим поводом, Нада Живковић, дипл етнолог, виши стручни сарадник у Заводу за заштиту споменика културе града Београда,одржала је предавање, са видео –презентацијом, у којем је говорила о значају, симболици, материјалним и нематеријалним вредностима Спомен-костурнице у Ритопеку – утврђеном културном добру-споменику културе.

Споменици су обележја  времена и простора, одрази су политичких идеја и носиоци порука који величају њихове вредности. Они су материјализовани део историје који треба  да надживи тренутак који обележава.

Споменик са костурницом палим црвеноармејцима и борцима НОВ у биткама за Београд, подигнут је у Ритопеку октобра 1946. године. Пројекат споменика израдио је архитекта Момчило Белобрк, а рељефе архитекта Бранко Крстић. Замишљен је као доминирајућа вертикала, висине 12 m на узвишењу поред Дунава, да би могао да се сагледава и са веће удаљености.

Препознавање и очување аутентичне материјалне и нематеријалне поруке споменика и спомен обележја је професионална обавеза свих који се на различите начине баве њима и предуслов за  квалитетан опстанак.

Испред Завода за заштиту споменика културе града Београда

У суботу, 18.10.2014. године, у 12 часова, испред Завода за заштиту споменика културе града Београда, на Београдској тврђави – Калемегдан Горњи град 14, биће отворена изложба под називом „Живот за Београд, живот за победу“. Аутори изложбе су историчарке уметности Бојана Ибрајтер Газибара и Ксенија Ћирић, виши стручни сарадници Завода.

Изложба је део обележавања седамдесетогодишњице од ослобођења Београда. Посвећена је споменику културе „Гробље ослободилаца Београда“ и приређена у знак сећања на страдале борце. На пет стаклених паноа постављених у слободном простору  на зеленој површини испред Завода, представљени су монументална улазна капија гробља, скулптуре партизана и црвеноармејца, као и надгробне плоче палих бораца.

Гробље ослободилаца Београда је уређено и свечано отворено поводом десетогодишњице ослобођења града, 20. октобра 1954. године. На њему је сахрањено преко 2000 бораца – 818 црвеноармејаца и 1395 бораца Народно ослободилачке војска Југославије, страдалих у борбама за ослобођење Београда 13-20. октобра 1944. године. То је први меморијални комплекс уређен у Београду после Другог светског рата. Изведен је према пројекту архитекте Бранка Бона и пројекту инжењера хортикултуре Александра Крстића. Рељефи који приказују „Борбу за Београд“ и „Улазак у град“ на монументалној улазној капији, као и скулптура партизана на широком платоу испред гробља, дело су вајара Радете Станковића. Фигуру црвеноармејца у комплексу гробља израдио је вајар Антун Аугустинчић.

Панои и назив изложбе су инспирисани послератним паролама и пропагандним плакатима. Аутор дизајна је Лука Прокић, а аутор фотографија Снежана Неговановић.

Изложбу ће отворити градски менаџер Горан Весић и директор Завода за заштиту споменика културе града Београда Нела Мићовић.