ИСКОНСКА ХАРМОНИЈА-НАРОДНО ГРАДИТЕЉСТВО ОПШТИНЕ СОПОТ

Име аутора: Нада Живковић
Издавач: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Место и година издања: Београд 2003
 

 

 

Каталогом и изложбом Исконска хармонија –народно градитељство општине Сопот приказани  су највреднији објекти народног градитељства на подручју општине Сопот. Потичу углавном из деветнаестог и првих деценија двадесетог века.

Историјски развој београдске области, којој припада и општина Сопот, као и велике миграције створили су етничку шароликост, што је дало посебан печат свим формама друштвеног и културног живота, а самим тим типу стамбених и других објеката.

Када је реч о разноврсности типова сеоских кућа треба имати у виду централни положај области и директне утицаје из Јужне Србије, Косова, Босне и Војводине,oдакле су долазили мајстори градитељи и радили у овим крајевима. Услед тога су сада у сачуваном фонду народног градитељства присутне, у различитим развојним фазама, куће шумадијског, моравског, косовског и војвођанског типа као и куће које су срећан спој карактеристичних особина појединих типова.

“Настале у времену, које се не може поновити, ове куће су дело сељака, градитеља и власника у истом лицу. Оне синтетизују његов начин живота, потребе и могућности, техничке и материјалне”

„Објекти народног градитељства представљају вредан предложак који пружа могућности прилагођавања, преуређивања и раста у нове архитектонске облике са савременим функцијама.

Градећи нове куће треба да се запитамо зашто је у овим старим, зими тако топло, а лети пријатно, свеже? Зашто је у  ваздух чист и зашто су здање снова и маштарија, где је и најмањи кутак место непосредног искуства које је неизбрисиво?

Сваки објекат народног градитељства изгледа као да је израстао и срастао на простору на којем стоји.Он увек прати конфигурацију терена и уклапа се у пејсаж дајући му нови квалитет.

Исконски склад, хармонија духа и простора, материјализован је у овим, по габариту и волумену релативно малим, а по удобности и квалитету великим здањима. А када се ватра у огњишту угаси, камени споменици чувају од заборава људе и догађаје.

НАРОДНО ГРАДИТЕЉСТВО-СПОМЕНИК КУЛТУРЕ ДАНАС


Име аутора: Нада Живковић
Издавач: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Место и година издања: Београд 2003
Цена: тираж распродат

 

 

Када се говори или пише о народном градитељству често се уноси доза поетике, која неретко води у патетику. Изрази као што су дом, топлина, блискост, склад, заштићеност, хармонија, готово да су неизбежни у опису ове архитектуре и њеног доживљаја.

Неизбежна блискост коју према остварењима народног неимара осетимо када се нађемо пред њима, пред материјализацијом духовности која допире из искона – чини да их прихватамо као нешто што нам припада само по себи, што не морамо да заслужимо. Према народном градитељству односимо се, нажалост, као према природном окружењу. Оно је ту као датост неопходна за опстанак нашег биолошког, духовног и културног бића, и као такво мора да опстане на неки волшебан начин који се подразумева, без нашег учешћа.

Борећи се против оваквог односа, Завод за заштиту споменика културе града Београда, од свог оснивања 1960., ради на евидентирању, проучавању и очувању народног градитељства.

На Београдском подручју, које обухвата седамнаест општина, упркос убрзаној урбанизацији постоји још увек велики број кућа и камених белега који чекају да од стране својих власника, мештана, посетилаца и свих који могу да допринесу њиховом квалитетном опстанку – буду препознати као вредност. Каталог и изложба Народно градитељство споменик културе- данас представљају један од начина да им се у томе помогне.