Истраживање и валоризација јавних простора у Београду

Иако су јавни простори били предмет истраживања приликом израде различитих докумената – елабората за проглашење просторних културно-историјских целина, израде елабората Службе заштите за потребе израде урбанистичких и просторних планова, различитих анализа урбаног наслеђа Београда исл, још увек нису у потпуности препознате њихове културно-историјске, архитектонско-урбанистичке и друштвене вредности. Критеријуми вредновања јавних простора, као конститутивних елемената градоградитељства, мање су познати него критеријуми вредновања појединачних грађевина. Истраживање током 2008. године би обухватило евидентирање јавних простора, прикупљање и анализу историјске и друге релевантне грађе, формирање критеријума валоризације и валоризацију. Такође се планира снимање постојећег стања јавних простора на потезу од Калемегдана до Славије савременим технологијама. Пројекат би требало наставити и 2009. године, тако да је коначни циљ формирање Регистра јавних простора у Београду.

2004- Градска архитектура

1. Игуманова палата, Теразије – рестаурација фасада
2. „Кућа легата“, Кнез Михаилова 46 – Главни пројекат адаптације и ревитализације
3. „Кућа легата“, Кнез Михаилова 46 – рестаурација фасада
4. Зграда Старог двора, Драгослава Јовановића 2 – рестаурација фасада
5. Зграда Генералштаба, Кнеза Милоша 22 – рестаурација фасада
6. Смедеревска банка, Теразије 39 – рестаурација дворишних фасада
7. 29. новембра 10 – рестаурација фасада
8. Добрачина 42 – рестаурација фасада
9. Главна 4, Земун – рестаурација фасаде
10. Караматина кућа, Караматина 17, Земун – рестаурација фасаде
11. Капетанија, Кеј ослобођења 8, Земун – рестаурација фасада
12. Теразије 36 – рестаурација фасаде
13. Кнез Михаилова 51 – рестаурација фасада
14. Призренска 7 – рестаурација фасада
15. Дом Друштва Св.Саве, Цара Душана 11-11а – рестаурација фасада
16. Дом Св.Саве, Цара Душана 13 – рестаурација фасада
17. Јеврејска 16 – рестаурација фасада
18. Краља Милана 2 – рестаурација фасада

2004-Јавни споменици и знаменита места

1. Спомен костурница у Лазаревцу
2. Спомен костурница браниоцима Београда 1914-1918. године на Новом гробљу
3. Споменик таковским јунацима – Пројекат постамента
4. Споменик кнезу Михаилу у Софији – Пројекат споменика
5. Елаборат одржавања Јавних споменика
6. Програм рестаураторских радова за споменике у Алеји великана на Новом гробљу

2004-Београдска тврђава

1. Комплекс Зиндан капије – Програм завршних истраживачких и припремних радова
2. Мост испред Сахат капије – Елаборат санационих и рестаураторских радова
3. Мост испред Зиндан капије – Елаборат санационих и рестаураторских радова
4. Мост испред Деспотове капије – Елаборат санационих и рестаураторских радова
5. Зграда Завода за заштиту споменика културе града Београда – Главни пројекат адаптације сутерена и климатизације објекта

Истраживање и валоризација јавних простора у Београду

Иако су јавни простори били предмет истраживања приликом израде различитих докумената – елабората за проглашење просторних културно-историјских целина, израде елабората Службе заштите за потребе израде урбанистичких и просторних планова, различитих анализа урбаног наслеђа Београда исл, још увек нису у потпуности препознате њихове културно-историјске, архитектонско-урбанистичке и друштвене вредности. Критеријуми вредновања јавних простора, као конститутивних елемената градоградитељства, мање су познати него критеријуми вредновања појединачних грађевина. Истраживање током 2008. године би обухватило евидентирање јавних простора, прикупљање и анализу историјске и друге релевантне грађе, формирање критеријума валоризације и валоризацију. Такође се планира снимање постојећег стања јавних простора на потезу од Калемегдана до Славије савременим технологијама. Пројекат би требало наставити и 2009. године, тако да је коначни циљ формирање Регистра јавних простора у Београду.

АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЛИТЕТА ЦРКВИНЕ-СТУБЛИНЕ КОД ОБРЕНОВЦА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

У периоду између 22. септембра и 10. децембра 2008. године настављена су сондажна истраживања на овом локалитету. Отворене су две сонде, укупне површине 96м². Обе сонде су отворене ради провере резултата добијених геофизичким истраживањима извршеним претходне године.У сонди 05/2008, констатовани су остаци једне веома добро сачуване куће из периода финалног неолита (крај Винча-Плочник фазе) са изузетно богатим инвентаром покретних и непокретних археолошких налаза.

Кућа је била величине 9х7м, оријентисана дужим странама приближно север-југ. У оквиру куће констатоване су бар две просторије на основу преградних зидова. Очувани су делови западног, северног и источног зида, као и трагови стубова који су носили платна зида. Јужни део објекта делимично залази у профил и није ове године истражен.

У северозападном углу објекта, констатовани су остаци једне калотасте пећи, око које су стајале посуде за храну. Интересантно је да су ове посуде очуване у целости. У североисточном делу откривен је рецепијент који највероватније представља жртвеник.

У југоисточном делу истраженог објекта констатовани су остаци поднице још једне мање пећи. Унутар објекта откривено је девет група керамике, које чине углавном целе посуде или посуде које се добрим делом могу реконструисати. Централни део објекта је највероватније био поплочан фрагментима керамике.

У централном делу куће, стајао је жрвањ елипсоидне основе са једном целом посудом in situ.
На простору поред пећи и жрвња, констатована су три гроба са скелетним укопима из периода 18-19.века. И у претходној кампањи 2006.године, констатована је мања некропола источно од налаза ових гробова, па се може претпоставити да и овогодишњи откривени гробови припадају истој некрополи.

У току је обрада покретног археолошког материјала, као и конзервација посуда из објекта.

Током ископавања, настављено је и са геофизичким испитивањима на простору источно од терена истраживаног у овогодишњој кампањи. Са резултатима добијеним овогодишњим испитивањима укупно је покривена површина од око 3,5 ha простора на коме се могу очекивати остаци објеката овог насеља. На основу површинских налаза на терену, ово насеље захватало би површину од око 16 ha.

ЛОКАЛИТЕТ СТАРИ МАНАСТИР РАКОВИЦА

село Раковица, општина Вождовац

 

 

 

 

 

 

 

 

 

На основу резултата археолошких ископавања обављених 2007.године, а у циљу лоцирања остатака средњовековног манастира, плато за који се претпостављало да садржи остатке грађевина везаних за комплекс Старог манастира Раковица, испитан је методом геофизичке проспекције. Истраживање је вршено комбинацијом геомагнетног и геоелектричног картирања високе резолуције. Резултати ових испитивања показали су да се на платоу могу очекивати остаци архитектуре, али се на основу снимка није могло закључити о којим остацима се ради. Због тога се приступило сондажним археолошким ископавањима која су обављена од 16. јула до 16. августа 2008. године.
Системом археолошких сонди и ровова покривен је већи део платоа. У току овогодишње кампање отворено је осам археолошких сонди и ровова чија површина прелази 150 м². Констатовано је да се ради о вишеслојном локалитету са компликованом стратиграфијом. На релативно малом простору живот се одвијао уз прекиде током неколико хиљада година, а објекти млађих слојева су доста оштетили и пореметили слојеве старијих хоризоната. Тако се у укопима који су најмлађи могао констатовати материјал од неолита до XX века.
Најстарији хоризонт насељавања локалитета представља хоризонт винчанске културе који је на жалост заступљен само покретним материјалом. На простору сонде 12/08, констатована је само мања зона кућног лепа (димензија 0,60 х 0,80м ). У сонди 11/08, код западног темена (теме D), констатована је конструкција од плочастог камења. Такође, откривена је и мања камена конструкција, грађена без употребе везивног материјала, у чијој средини је откривен један одбитак од вулканског стакла, као и кремена алатка. У овом слоју откривене су, поред великог броја фрагмената керамике, и камене алатке (секире, ножићи, језгра).
На падини која се спушта према селу Раковица, западно од платоа на коме су била сконцентрисана истраживања, у сонди 17/08, пронађени су уломци гвозденодопских фацетираних здела. Трагови архитектуре нису откривени, а и покретни материјал је заступљен у малом броју.
Иако је по површини на којој је откривен, средњовековни слој (сонде 10-16/08) најраспрострањенији, у току ове кампање нису откривени остаци кућне архитектуре. У сонди 16/08 делом је откривена мала зона гарежи и пепела, у којој је пронађен и један гвоздени чекић дужине 8 цм. Сличан чекић откривен је на локалитету Град-Сапаја и датован у период од 12-14.века. Поред керамичког материјала средњевековне провинијенције, откривен је и велики број предмета од гвожђа (ножеви, кланфе, клинови). Свакако најзанимљивији налаз представља део средњевековног гроба (Гроб 8). Гроб је јако оштећен изградњом млађег зида, тако да су остали очувани само делови калоте лобање. На левој страни, поред лобање налазило се гвоздено кресиво, правоугаоног пресека. Слични примерци откривени су на средњовековним некрополама у Трњанима и Гушевцу, као и на Великом Градцу који се датују у период 11-13. века.
Најмлађи хоризонт живљења на локалитету Стари манастир Раковица представљен је бројним остацима архитектуре који су у вези са остацима констатованим током кампање 2007. године.
Иако су истраживања овог локалитета започета да би се прецизно убицирали остаци средњовековног манастира Раковица, резултати су изостали. Постојање средњовековне некрополе на овом простору, као и остаци часне трпезе (констатоване у кампањи 2007.године), указују на постојање неког сакралног објекта у близини, иако до сада нису констатовани његови материјални остаци.

Зграда Дома штампе

Трг Републике 5

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Зграда «Дома штампе», у Београду, подигнута је 1958-61. године. Ова савремена пословна зграда изведена је према пројекту архитекте Ратомира Богојевића у корбизијанском духу. Представљала је новину у београдском амбијенту. У оквиру Трга Републике «Дом штампе» има значајну улогу с обзиром да затвара у потпуности блок чији је висински акценат палата «Албанија». Зграда «Дома штампе» ужива статус појединачног добра под претходнм заштитом.

Црква св. Лазара

ХХI дивизије бр. 33


 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Црква Св. Лазара је ауторско остварење архитекте Момира Коруновића, једног од најзначајнијих представника националног стила у српској архитектури. Изграђена је 1936. године. Ради успешног коренспондирања евентуаланих интервенција на цркви или у порти цркве, утврђивањем цркве Св. Лазара за културно добро пружила би се већа могућност очувања њене аутентичности и оригиналности, која је резултат зрелe фазе у стваралачком опусу арх. Коруновића

Вила Раде Петровића

Симићева 6


 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Вила трговца Раде Петровића изграђена је 1935. године по пројекту еминентног архитекте Војина Симеоновића, који је претходно пројектовао зграду Аеро клуба. Вила представља изузетно остварење архитектуре неокласицизма и академизма, монументално, а веома складно. То је можда најрепрезентативнији представник стила у архитектури приватних кућа периода између два светска рата у Београду. Архитектура ентеријера и материјали део су јединственог дизајна овог архитекте, а очуван је и витраж са темом жанр сцене који је дело сликара Васе Поморишца и домаћих радионица.
Вила се налази у оквиру целине Сењак, Топчидерско брдо и Дедиње која ужива статус претходне заштите. Њеном утврђивањем за споменик културе ће се постићи повишен степен заштите и очување квалитета архитектуре једне од најрепрезентативнијих вила из међуратног периода.